Одлука Кине да ове недеље распореди значајну војну силу за вежбе у водама око Тајвана дубоко је укорењена и у недавним догађајима и деценијама сложене историје.
Острво представља најосетљивије политичко питање Пекинга, статус који има откако се Тајван одвојио од копна 1949. након грађанског рата. Док Тајван сада влада собом као живахна демократија, Кина га чврсто тврди као суверену територију.
Војне вежбе око Тајвана нису неуобичајене за Кину, често се изводе као одговор на уочене провокације или као општа демонстрација моћи.
Најновије вежбе, међутим, наглашавају повећану напетост.
Изразита владавина Тајвана настала је из Кинеског грађанског рата. Од 1927. до 1949. Кина је била под влашћу Куоминтанга, или националиста.
Када су их Мао Цедонгови комунисти на крају збацили, националисти су се повукли на Тајван, острво на јужној обали Кине.
Тамо су успоставили владу која је од тада еволуирала у вишестраначку демократију. Упркос томе, Пекинг остаје при свом захтјеву за суверенитетом, потврђујући право да поврати острво ако жели, а разговори о евентуалном поновном уједињењу остају чести и ватрени.
Дипломатски, Тајван се суочава са све већом изолацијом. Сједињене Државе су престале да признају Тајван 1979. године када су успоставиле односе са Пекингом, иако Вашингтон остаје у обавези да помаже Тајвану у његовој самоодбрани.
Под притиском кинеске владе, друге нације су такође промениле своју верност. Тренутно, само 11 од 193 државе чланице Уједињених нација, поред Свете столице у Ватикану, одржавају пуне дипломатске односе са Тајваном.
Значење Тајвана за Кину је вишеструко, обухвата и стратешке императиве и национални понос.
Стратешки гледано, Кина је историјски настојала да одржи контролу и суверенитет над својим периферним регионима – нагон који је евидентан из изградње Великог зида пре векова да се учврсти против упада.
Данас Тајван, поред Хонг Конга, Синђанга и Тибета, представља кључну безбедносну забринутост на његовим границама. Дугогодишња тензија Кине са Јапаном додатно подстиче овај опрез, као и неизвесност у погледу прецизне природе одговора Сједињених Држава ако се острво суочи са директном претњом.
Из перспективе националног поноса, суверенитет и достојанство су темељ политичког идентитета Кине. Влада не толерише никакво међународно мешање у оно што сматра унутрашњим пословима, категорију која недвосмислено укључује Тајван.
Овај став значи да је изричито забрањена свака сугестија, ма колико пролазна, да је Тајван независна нација. Ово се протеже на начин на који је Тајван приказан на мапама и графикама, па чак и на његов олимпијски тим, коме је дозвољено да се такмичи само под ознаком „Кинески Тајпеј“.
Чини се да су непосредни катализатори тренутних вежби двоструки: недавне изјаве Јапана и акције Сједињених Држава. Прошлог месеца, јапанска премијерка Санае Такаичи наговестила је да неће искључити војну интервенцију ако суседни Тајван буде под директном претњом Кине. Такаицхи је изјавио,
„Ако укључује употребу ратних бродова и војне акције, то би свакако могло да постане ситуација која угрожава опстанак. Ови коментари, јачи од коментара њених претходника, изазвали су оштар укор Пекинга. Такве примедбе су посебно осетљиве с обзиром на дубоко усађени бес и сумњу у Кини у вези са историјским акцијама Јапана, укључујући колонизацију Тајвана 1895. и бруталну окупацију делова Кине пре Другог светског рата. Ове историјске ожиљке често поново запаљују медији под контролом државе.
Уз тензије, Стејт департмент америчког председника Доналда Трампа објавио је прошле недеље предложени пакет наоружања за Тајван у вредности од преко 10 милијарди долара.
Очекује се да ће овај споразум, који укључује ракете средњег домета, хаубице и беспилотне летелице, одобрити Конгрес и представљаће највећу продају оружја САД Тајвану икада, премашивши продају од 8,4 милијарде под председником Џоом Бајденом.
Кина је осудила тај потез, тврдећи да би наштетио њеном суверенитету, безбедности и територијалном интегритету. Портпарол министарства спољних послова Гуо Јиакун упозорио је,
„Ово не може спасити осуђену судбину ‘независности Тајвана’, већ ће само убрзати потискивање Тајванског мореуза ка опасној ситуацији војне конфронтације и рата. Коришћење Тајвана за обуздавање Кине неће успети.
