Кина мења могућности блокаде у близини Тајвана другог дана војних вежби: НПР

Тајвански борбени авион Мираге 2000 пролази поред тврђаве авиона у ваздухопловној бази у Хсинчу, северни Тајван, уторак, 30. децембар 2025. (АП Пхото/Цхианг Иинг-иинг)
Чанг Јинг-Јинг/АП
сакрити натпис
пребаци наслов
Чанг Јинг-Јинг/АП
ТАЈПЕЈ, Тајван (АП) — Народноослободилачка армија Кине организовала је у уторак други дан великих војних вежби око Тајвана, покренувши демонстрацију силе у оквиру онога што је назвала „Мисија правде 2025“ како би показала своју способност да одврати било какву спољну оружану подршку за њену самоуправну територију.
Команда Источног позоришта ПЛА послала је разараче, фрегате, ловце и бомбардере у воде северно и јужно од острва да тестира своју способност у координацији море-ваздух и блокади. Њене копнене снаге су извеле вежбе дугог домета у водама на северу острва и такође организовале обуку за бојну паљбу, заједно са симулираним заједничким ударом са ваздушним, морнаричким и ракетним јединицама, у водама на југу Тајвана, постигавши оно што је портпарол команде Ли Си назвао „жељеним ефектима“.
Маневри су повећали напетост око Тајванског мореуза како се 2025. ближила крају, али се утицај проширио изван војног притиска на свакодневни живот. Тајванска управа за цивилно ваздухопловство обавештена је да је око мореуза постављено седам привремених „опасних зона“. Распоред четири међународна аеродрома у Тајвану у уторак поподне показао је да је преко 100 међународних и домаћих летова ревидирано време, кашњења или отказивања, према њиховим веб страницама.
Синхуа, кинеска званична новинска агенција, објавила је у понедељак касно коментар рекавши да су вежбе послале недвосмислену поруку: да је Пекинг увек спреман да спречи било шта што покушава да одвоји Тајван од Кине. На сваку ескалацију, наводи се, биће одговорне снажније противмере.
„Ислажући наклоност Сједињеним Државама кроз побожне гестове лојалности и промовишући куповину оружја, ДПП везује цело острво Тајван за своју катастрофалну сецесионистичку кочију, не обазирући се на јавно мњење“, пише, позивајући се на тајванску владајућу Демократску прогресивну партију.
Откривено 130 авиона и кинески балон
Тајвански председник Лај Чинг-те рекао је у уторак да се његова територија неће понашати одговорно, нити ће ескалирати сукоб нити изазвати спорове.
„Кина је недавно ескалирала војни притисак на чест начин, то се не очекује од одговорне велике нације“, написао је он на Фејсбуку.
Тајванско министарство одбране саопштило је да је открило 130 авиона, укључујући ловце и бомбардере, 14 војних бродова и осам других службених бродова око острва између 6:00 ујутру у понедељак и 6:00 у уторак. Њене снаге су наставиле да прате развој и као одговор на то ангажују авионе, морнаричке бродове и обалске ракетне системе. Деведесет кинеских авиона прешло је средњу линију мореуза. Такође је примећен кинески војни балон, наводи се у саопштењу.
Речено је да је артиљеријска јединица ПЛА дугог домета у Фуџијану, југоисточној кинеској провинцији, испалила бојне метке ка циљаној зони северно од острва, са зонама удара разбацаним око линије 44 километра (24 наутичке миље) од њене обале.
Тајвански министар одбране Велингтон Ку рекао је да су акције кинеских трупа биле веома провокативне, нарушиле регионалну стабилност и представљале безбедносне претње и поремећаје у пролазу бродова, трговинских активности и рута лета.
Док Пекинг скоро свакодневно шаље ратне авионе и морнаричка пловила ка острву, обим ових вежби ескалирао је тензије између обе стране. Кина је обећала да ће заузети острво, силом ако буде потребно.
Портпарол кинеског министарства одбране Џанг Сјаоганг рекао је да су вежбе послужиле као строго упозорење сепаратистичким снагама и спољним снагама за „независност Тајвана“, не наводећи ниједну земљу.
Он је критиковао Лаијеву администрацију због онога што је назвала повлађивањем спољним силама и тежњом за независношћу, рекавши да је то основни узрок нарушавања статуса кво у мореузу и ескалације тензија.
Прошле недеље, Пекинг је увео санкције против 20 америчких компанија повезаних са одбрамбеним сектором и 10 руководилаца, након најаве Вашингтона о великој продаји оружја Тајвану у вредности од више од 10 милијарди долара. Те продаје и даље захтевају одобрење америчког Конгреса.
Према америчком закону, Вашингтон је обавезан да помогне Тајпеју у његовој одбрани, што је питање које је годинама постајало све спорније са Кином.
Пекинг руши Јапан
Амерички председник Доналд Трамп рекао је у понедељак да, иако није унапред обавештен о војној вежби, нити је због тога посебно забринут. Он је хвалио свој „одличан однос“ са кинеским председником Си Ђинпингом и сугерисао да не мисли да ће Си напасти Тајван.
Питање Тајвана је такође појачало тензије Кине и Јапана. Пекинг је изразио љутњу због изјаве јапанског премијера Санаеа Такаицхија, рекавши да би његова војска могла да се умеша ако Кина предузме акцију против острва којим се влада демократски. У Кини остаје широко распрострањена општа сумња у Јапан која сеже генерацијама уназад до времена када је империјални Јапан брутално преузео делове Кине у годинама пре Другог светског рата.
Кинески министар спољних послова Ванг Ји критиковао је и Јапан и тајванске „снаге за независност“.
„Јапан, који је покренуо агресорски рат против Кине, не само да не размишља дубоко о бројним злочинима које је починио, већ његови садашњи лидери такође отворено оспоравају територијални суверенитет Кине, историјске закључке Другог светског рата и послератни међународни поредак“, рекао је он у уторак током догађаја у Пекингу. Кина, додао је Ванг, „мора бити веома будна против поновног избијања јапанског милитаризма“.
Кином и Тајваном се управља одвојено од 1949. године, када је Комунистичка партија дошла на власт у Пекингу након грађанског рата. Поражене снаге Националистичке партије побегле су на Тајван, који је касније прешао са ванредног стања на вишестраначку демократију.
Суочавајући се са вежбама, Тајван је у понедељак назвао кинеску владу „највећим разарачем мира“. Упозорава се да би извођење вежби бојеве ватре око мореуза могло да донесе сложеније изазове међународној заједници и суседним земљама.
Подстакнувши тензије, кинеска Источна позоришна команда објавила је серију онлајн слика и видео снимака који носе провокативан језик током вежби. У уторак је објавио снимак испаљивања живих метака са бродова и копненог лансера.
Чен Вен-чин, председник Удружења рибара округа Кеелунг на Тајвану, рекао је да је група почела да емитује радио сваки сат од понедељка како би обавестила рибаре о томе где су се кинеске вежбе одржавале, позивајући их да избегавају опасност.
„Кинеске војне вежбе спречиле су рибаре да пецају, што им је за живот“, рекао је Чен. „Немогућност пецања значајно је утицала на њих и изазвала економске губитке.
____
Леунг је известио из Хонг Конга. Новинари Ассоциатед Пресс Таијинг Ву са Тајвана и Симина Мистреану из Пекинга дали су допринос овом извештају.



