Vijesti

„Чак и умерени гласови су утишани“: Син кинеске новинарке осуђен на седам година упозорава на Сијево кршење слободе говора

ИБила је 2022. када је Донг Јују ручао са јапанским дипломатом у хотелу у Пекингу, што је био релативно обичан састанак за 63-годишњег новинара чије су надлежности биле спољне послове.

Ипак, то је био и дан који му је променио живот, јер су полицајци изненада упали у ресторан и привели га на испитивање. Ухапшен је и оптужен за шпијунирање, пре него што је на крају осуђен на седам година затвора.

Донгов случај је наишао на међународну забринутост и сматра се примером Кине која појачава контролу над већ усклађеним медијским окружењем.

Донгова породица је и даље задржала наду у систем у којем је њихов отац савесно радио током целе своје каријере – све до прошлог месеца, када је Виши суд у Пекингу одбацио жалбу за укидање његове затворске казне. Његова породица каже да је случај јасан „чин прогона“.

Новинаров син Донг Јифу прича Тхе Индепендент да осуда његовог оца представља опасан преседан јер би кинески грађани сада могли да буду под лупом због једноставног одржавања међународних веза. И Донг и Донг Јифу кажу да новинарски састанци са јапанским дипломатама нису имали никакве везе са шпијунажом.

Донг Јифу позива владе САД, Велике Британије и Европе да појачају свој ангажман са Пекингом, позивајући на континуиран дипломатски притисак на највишим нивоима како би се обезбедило ослобађање његовог оца.

„Свако ко има најосновнија чула знао би да је цела ова ствар потпуно смешна“, каже Донг Јифу. „Овдашња влада заиста дугује свима, укључујући и кинески народ, објашњење“, каже он.

Донг Јифу прима награду од Хуана Аредонда на сцени током доделе међународних награда за слободу штампе ЦПЈ 2025. у Тхе Глассхоусеу 20. новембра 2025. у Њујорку

Донг Јифу прима награду од Хуана Аредонда на сцени током доделе међународних награда за слободу штампе ЦПЈ 2025. у Тхе Глассхоусеу 20. новембра 2025. у Њујорку (Гетти)

Донг је много тога пропустио током свог боравка у затвору, укључујући вест о смрти сопственог оца и ескалацију дипломатских тензија између суседа Јапана и Кине.

Донг Јифу каже да је породица одлучила да вест о смрти Донговог оца таји од новинара како би га спречила да изгуби морал. „У комуникацији са адвокатима рекао је да се нада да ће његови родитељи остати јаки и да ће моћи поново да их види.

„Има много других породица које су разорене овом врстом прогона“, додаје он.

Донгово одбијање кауције долази у тренутку када су везе између суседа Кине и Јапана пале на најнижи ниво у последњих неколико деценија због коментара јапанског премијера о Тајвану. Санае Такаицхи је прошлог месеца упозорио да би Токио могао да одговори на сваку кинеску војну акцију против Тајвана која такође угрожава безбедност Јапана. Реакција Кине на коментаре била је брза и тренутна, са обе стране ескалирајући тензије преко дипломатских канала.

Кина тврди да Тајван демократски управља и појачала је војни и политички притисак на острво, чија влада одбацује територијалне претензије Пекинга.

Одлука високог суда у Пекингу изазвала је оштре критике група за права и слободу штампе, које кажу да нарушава оно мало што је остало од слободе изражавања у земљи која је већ затворила десетине новинара под председником Си Ђинпингом.

„Разговор са дипломатама је рутински посао за новинаре, а не шпијунажа“, каже Бех Лих Ји, азијско-пацифички директор Комитета за заштиту новинара (ЦПЈ). „Кина мора одмах да ослободи Донга, иначе шаље поруку свету да је њен циљ отвореног ангажмана празна прича.

Амнести интернешенел је у свом октобарском извештају утврдио да кинески судови систематски наоружавају нејасне законе о националној безбедности и јавном реду како би ућуткали бранитеље људских права.

Средњи народни суд број 2 у Пекингу

Средњи народни суд број 2 у Пекингу (АФП/Гетти)

Донг је био заменик шефа одељења за коментаре у Гуангминг Даилиновине које су се некада сматрале либералнијим од осталих медија Комунистичке партије. Донг се придружио листу 1987. године и током протеклих 35 година рутински је објављивао чланке у којима се залагао за уставну демократију, политичке реформе и званичну одговорност. О таквим ставовима се некада отворено расправљало у партијским медијима, али сада нису наклоњени – али његова породица каже да није био дисидент или револуционар. Такође је ко-уређивао књигу која промовише владавину права у Кини.

Упркос томе што је Кина највећи светски затвор за новинаре, са најмање 120 затвореника, Донгово хапшење изазвало је шокове широм земље, пошто Пекинг ретко циља на запослене у државним медијима.

Донг Јифу каже да је простор за независно изражавање, чак и унутар једнопартијског система, стално опадао током протекле деценије под Сијем. „Све су то веома благи, веома умерени позиви на реформу. Сада се и ти благи и умерени гласови стишају“, каже он, мислећи на свог оца.

Активисти за људска права оптужују Сија да је појачао обрачун против неслагања у протеклих 13 година.

Донгова породица изразила је забринутост због здравља новинара у притворском центру државне безбедности у Пекингу, где је био задржан више од три године, пре него што је премештен у затвор број 2 у Пекингу – поправну установу у којој се налази неколико међународних затвореника.

„Објекат у којем је провео протекле три године има јако мало сунчеве светлости, врло мало природног светла. Тако да је то утицало на његово здравље. А храна, као што знамо, није сјајна, тако да је исхрана велика брига за нас. А и он је веома стар за притвореника“, каже његов син.

Донг Јифу каже да није могао да разговара са оцем од дана хапшења, а породица се сада ослања искључиво на месечне информације које су им прослеђивали адвокати.

Демонстранти држе транспарент на којем пише „слобода штампе, није дозвољено да се гази“ и „срамота за осветнички потез владе“ поред симболичне „политичке црвене линије“ током протеста 2018.

Демонстранти држе транспарент на којем пише „слобода штампе, није дозвољено да се гази“ и „срамота за осветнички потез владе“ поред симболичне „политичке црвене линије“ током протеста 2018. (АФП/Гетти)

Након хапшења у фебруару 2022, Донг је држан пола године на тајној локацији пре него што је званично оптужен за шпијунажу. Као иу свим случајевима за које Кина сматра да су повезани са националном безбедношћу, Донгово суђење је одржано иза затворених врата у јулу 2023. године, а новинарима је полиција забранила улазак у суд на дан изрицања пресуде. Америчком дипломати који је покушао да посматра поступак такође је одбијен улазак.

„У време хапшења био је само два месеца од пензије“, каже новинарин син.

Донг Јифу, адвокат из САД, каже да је разговарао са родитељима путем видео позива само дан пре него што је обавештен да му је отац ухапшен. „Петоро агената обезбеђења је упало у наш стан и претресло целу кућу“, каже он, додајући да је мука потресла његову мајку.

Донг Јифу каже да је суд одбио Донгову жалбу упркос томе што је представио довољно доказа који доказују његову невиност. „Успели смо да добијемо писмо од струје [Japanese] амбасадора у Кини рекао да њихове дипломате наведене у пресуди нису шпијуни, а ми смо то могли да предамо суду као нови доказ. Али суд је то одбио, што је веома забрињавајуће.

Донгова породица је саопштила да су, према суду, јапанске дипломате са којима се Донг састао, укључујући тадашњег амбасадора Хидеа Тарумија и садашњег генералног конзула у Шангају Масару Окаду, именовани као агенти „шпијунске организације“. Ипак, ни у једном тренутку кинеска влада није деловала против или протерала јапанске дипломате за које је утврдила да су шпијуни, каже Донг Јифу.

Породица тврди да тужиоци нису успели да утврде мотив или да предоче било какав доказ да је Донг добио новчану награду за наводну шпијунажу. Званичници државне безбедности су тврдили да његове академске стипендије у иностранству, укључујући Ниеман Фелловсхип на Харварду и неколико краткорочних програма у Јапану, представљају „бенефиције“.

„Овакво резоновање је више него смешно и крајње претеће“, наводи се у саопштењу породице. „Сада сви кинески научници и интелектуалци, стотине хиљада током протеклих година, који су били на размени на страним универзитетима, могу да своје искуство у иностранству користе као доказ за шпијунажу на кинеском суду.

Ен Мари Липински, кустос Ниеман фондације за новинарство на Харварду, назвала је Донга „талентованим репортером и аутором чији рад колеге дуго поштују“. „Слажемо се са многима у нади да ће бити ослобођен и да се врати његовој породици“, рекла је она у време изрицања пресуде.

Кинески председник Си Ђинпинг

Кинески председник Си Ђинпинг (АФП/Гетти)

Донг је редовно имао личне размене са дипломатама из разних амбасада и новинарима. Био је гостујући научник и гостујући професор на јапанским универзитетима Кеио и Хокаидо.

Пекинг је последњих година појачао обрачун против јапанских држављана оптужених за шпијунажу. Ове године изрекао је казну једном јапанском држављанину који је ухапшен у Шангају у децембру 2021. и још једном запосленом у фармацеутском гиганту Астеллас Пхарма.

Кинеска агенција за борбу против шпијунаже саопштила је прошлог месеца да је открила више случајева инфилтрације и шпијунирања повезаних са јапанским обавештајним службама последњих година, обећавајући да ће интензивирати контраобавештајне напоре. Одељење државне безбедности упозорило је да се „одлучно противи било каквим гнусним актима страних снага које желе да наруше регионални мир и стабилност“.

Од 2014. године, када је Кина увела нови закон о контрашпијунажи, приведено је укупно 17 Јапанаца, преносе јапански медији.

Портпарол кинеског министарства спољних послова Лин Ђиан рекао је новинарима у новембру: „Правосудни органи Кине решавају случајеве у строгом складу са законом, а они који крше закон и почине злочине биће кривично гоњени у складу са законом.

Тхе Индепендент је писао и кинеској влади и јапанском министарству спољних послова за коментар.

Сједињене Државе су описали Донгову казну као „неправедну“ и јавно позвали на његово моментално, безусловно пуштање на слободу. Породица се нада да се ово такође преводи у смислене акције иза сцене.

„Мислим да је Стејт департмент свестан случаја, а наша породица се нада да ће поменути случај“, каже Донг Јифу.

ЦПЈ је прошлог месеца доделио Донгу годишњу награду за слободу штампе. „Протеклих деценија користио сам своје перо да коментаришем социјална питања у Кини. Сада је моје затварање нека врста коментара о реалности са којом се данас суочава слобода штампе и слобода говора у Кини“, рекао је Донг у изјави коју је издао његов адвокат.

„Ова награда је за мене велико охрабрење, преко потребан подстицај за моју храброст и снагу у овој тешкој ситуацији.

Related Articles

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button