„Желимо да муле нестану“: економска криза изазвала највеће протесте у Ирану од 2022. године | Иран

АИборз, трговац текстилом у централном иранском граду Исфахану, одлучио је да више не може да седи по страни. Затворио је своју радњу и изашао на улице, придруживши се трговцима широм Ирана који су затворили своје продавнице и студентима који су заузели њихове кампусе у знак протеста против погоршања економских услова.

Изненадни губитак куповне моћи гурнуо је Алборза и десетине хиљада других Иранаца на улице, где протести сада улазе у четврти дан. Студенти су паралисали универзитетске кампусе, трговци су затворили своје продавнице, а демонстранти су блокирали улице пркосећи полицији. Протести су се проширили из главног града Техерана у градове широм земље.

Упркос ризику да буде у затвору због свог политичког активизма, отац четворо деце је остао без могућности. У недељу је национална валута пала на историјски најнижи ниво, стављајући додатни притисак на Алборза, који се већ мучио да издржава своју породицу.

„Шта ће моја деца јести? Морамо ли да носимо кофере новца да бисмо једноставно купили хлеб? Да ли сматрате да је то нормално?“ Алборз је рекао Гардијану телефоном, говорећи под псеудонимом из страха од безбедносних репресалија.

Депресијација националне валуте без преседана у недељу – када је ирански ријал пао на 1,42 милиона за амерички долар, што је пад вредности за више од 56 одсто за шест месеци – била је преломна тачка за ионако посрнулу економију и становништво. Пад валуте изазвао је нагли раст инфлације, при чему су цене хране у просеку порасле за 72% у поређењу са истим периодом прошле године.

Иран је такође под неким од најинтензивнијих санкција на свету, које су подстакле инфлацију док се земља бори да приступи замрзнутим средствима у иностранству и страној валути, нешто што је погоршано све већим ослањањем земље на увоз.

Протести су највећи које је земља видела од 2022. године, када су Иранци избили у гневу због смрти 22-годишње Махсе Амини, која је умрла у полицијском притвору након што је ухапшена јер није правилно носила хиџаб. Ти протести су насилно угушени и на крају угашени.

Иранске друштвене мреже последњих дана биле су препуне видео снимака демонстраната који узвикују антивладине пароле и бацају камење на безбедносне снаге. На једном снимку из Техерана, усамљени човек седи и блокира пут службама безбедности на моторима док гомиле демонстраната беже од сузавца.

Иако су протести почели као демонстрације против погоршања животних услова, од тада су се проширили како би изразили незадовољство Иранаца због начина на који се управља њиховом земљом. Активисткиње за права жена, трговци и студенти почели су да скандирају: „Смрт диктатору“ и „Жена, живот, слобода“ – слогане које би демонстрантима могле да доведу до затворске казне.

„Годинама смо полако али сигурно правили значајне промене у нашим животним стиловима због ове корумпиране владе. Ово је био последњи ексер у ковчег. Хтели смо да овај режим нестане и сада нема шансе да се овај режим настави“, рекао је Алборз.

Влада је до сада позивала на дијалог са лидерима протеста, који су још увек потресени бруталним 12-дневним ратом са Израелом у јуну, који је уздрмао темеље иранског режима. Ирански председник Масуд Пезешкијан наложио је влади да саслуша „легитимне захтеве“ демонстраната.

Али демонстранти су опрезни према понуди, верујући да је то покушај да се кооптирају њихови захтеви и убије замах ретког протестног покрета.

„Мора да сте наивни када мислите да Иранци верују овој влади или режиму“, рекао је Фархад, 19-годишњи студент, активан у протестном покрету, који је говорио под псеудонимом.

Он и други студенти описали су како су службе безбедности одузеле личне карте студената, као и да су претукле и ухапсиле неке студенте демонстранте. Демонстрант у Техерану послао је Гардијану слику металне куглице за коју су рекли да су је на њих испалиле снаге безбедности. Гардијан није могао независно да провери тврдњу демонстранта.

„Да је администрација хтела да разговара, не би испаљивали сузавац, пуцали на демонстранте и ако је дијалог оно што су желели, не би погубили демонстранте 2023. године. Нико од нас нема воље да разговара са њима, желимо да муле нестану и желимо демократију“, додао је Фархад.

Како се иранска влада бавила протестима код куће, суочава се и са претњама из иностранства.

У понедељак је амерички председник Доналд Трамп кокетирао са идејом о поновном нападу на Иран, сугеришући да би у Ирану могла бити обновљена нуклеарна активност – рекавши новинарима да ћемо их „оборити“, ако их буде. Иран је одбацио тврдње да обогаћује уранијум и рекао да је његов нуклеарни програм миран.

Корпус иранске револуционарне гарде (ИРГЦ) је у понедељак у саопштењу навео да ће се суочити са свим „побунама, немирима“ или безбедносним претњама.

„Непријатељи настоје да посеју семе побуне унутар иранског друштва кроз когнитивни рат, психолошке операције, фалсификоване наративе, изазивање страха и подстицање на капитулацију пред њима“, саопштила је ИРГЦ.

Упркос застрашивању власти, демонстранти су рекли да нису уплашени. Очекивали су да ће се синдикати ускоро придружити трговцима у штрајку. „Јуче смо блокирали путеве и зауставили снаге безбедности да напредују. Људи су седели на путевима и скандирали да могу да нас убију, али им нисмо дали да прођу. Нећемо отварати продавнице док режим даље не ослаби“, рекао је Алборз.