Први дипломата именован од талибана стигао у Индију да преузме авганистанску амбасаду у Делхију
Први дипломата именован од талибана који је послат у Индију од повратка те групе на власт стигао је у Делхи како би преузео контролу над амбасадом Авганистана у главном граду земље.
Муфтија Ноор Ахмад Ноор, високи члан талибана, преузео је улогу отправника послова у авганистанској мисији у Делхију, наводи се у извјештајима.
Он је стигао у Индију раније ове недеље и очекује се да ће званично преузети своје дужности након интерних брифинга у амбасади.
Господин Ноор је раније био генерални директор првог политичког одељења у авганистанском министарству спољних послова. Он је такође био део делегације која је пратила талибанског министра спољних послова Амира Кана Мутакија током једнонедељне посете Индији у октобру 2025. То је било прво такво путовање једног талибанског лидера у Индију од 2021. године.
Тхе Индепендент обратио се амбасади Авганистана у Индији за коментар.
Индија званично не признаје талибанску владу која је преузела контролу над Авганистаном у августу 2021, али је последњих година наставила са ограниченим ангажманом са Кабулом, укључујући хуманитарну помоћ и дипломатске контакте.
Индија је дозволила талибанским изасланицима да раде у авганистанским дипломатским мисијама као што су конзулати у Мумбају и Хајдерабаду.
Авганистанска амбасада у Делхију наставила је да функционише према привременим аранжманима усред неизвесности око њеног дипломатског статуса.
После октобарске посете господина Мутачија, Индија је најавила да ће поново отворити своју амбасаду у Авганистану. Индија је затворила своју амбасаду у Кабулу након повлачења НАТО снага предвођених САД-ом из ратом разореног Авганистана пре четири године, иако је покренула малу мисију 2022. како би олакшала трговину, медицинску подршку и хуманитарну помоћ.
Саопштење Индије у то време изазвало је неизвесност око будућности авганистанских запослених у амбасади који су постављени у време претходне владе.
Према Хиндунеки чланови особља страхују да би могли бити отпуштени или под притиском да се врате у Авганистан, где су забринути за одмазду и безбедност својих породица. Званичници упознати са овим питањем рекли су агенцији да ће постојећи запослени наставити да раде у мисији и да ће црвена, зелена и црна тробојна застава бивше авганистанске републике и даље вијорити на амбасади у Шантипату у Делхију.
Међутим, они су навели да би ови аранжмани могли бити ревидирани када талибански изасланик званично преузме контролу над мисијом, што се очекује у наредним данима.
Посету господина Мутачија морао је посебно да одобри Савет безбедности УН, пошто је он један од бројних талибанских лидера који се суочавају са санкцијама УН-а које укључују забрану путовања и замрзавање имовине. УН су га први пут санкционисале 2001. године због злостављања које су починили талибани у Авганистану током претходне владавине те тврде исламистичке групе 1990-их.
Генерална скупштина УН није признала легитимитет талибанске администрације у Авганистану, али десетак земаља има амбасаде које раде у Кабулу, укључујући Кину, Русију, Иран, Пакистан и Турску. Само је Русија званично признала талибане као владу Авганистана.
Западне дипломате кажу да је главна препрека на путу талибана ка признању њихова мизогинистичка политика према авганистанским женама, која им забрањује средње школе, високо образовање и већину радних места, и озбиљно ограничава њихове слободе у јавности.
Ове политике су биле током октобарске посете делегације Индији, са новинаркама – истакнутим дописницима индијске телевизије и репортерком за Тхе Индепендент међу њима – забрањено је присуство на конференцији за штампу коју је одржао г. Муттаки.
