Жалба је потврђена против белгијског инспектора улазнице који је рекао да је „Боњоур“ у Фландрији | Белгија

Жалба против белгијског инспектора улазнице која је дала путнике двојезични поздрав у болници који говоре холандско говорећи, пролива светлост на строгим законима о језицима земље.

Проводник, Илисс Алба, рекао је да је стална комисија за лингвистичку контролу подржала жалбу да је направила приговорник у 2024. године. Путнички је приговорио албиној употреби француске речи „Боњоур“ док је воз био у болници у холандском говору.

Алба је рекла да је поздравио превоз са „Гоеиедаг, Боњоур„ (Добар дан у холандским и француским), како се воз приближио Вилвоордеу (Вилворде), у близини периферије Брисела, што је званично двојезично.

Комисија је потврдила жалбу сувозача да Алба не би требало да користи француски језик у холандском делу земље, осим ако је путник који говори француски језик.

„Каква земља!“ Алба је написала на Фацебооку. Рекао је да је разумео зашто је путник који је забринути да би заштитио матерњи језик поднео такву жалбу, али „да ће Комисија владати у његовој корист када путници из целог света посете Белгију знак је ускогрисања на делу малог флеминског елита.“

Са своје стране, Комисија, која је створена 1966. године на језичка правила полиције Белгије, рекла је да је подржала закон и само законодавна власт могла да промени.

Према Белгијиним строгим правилима језика, проводници на националном железничкој услузи СНЦБ (НМБС на холандском) требало би да користе само и холандски у Фландрију, француски у франкофонском региону јужног говора и обојица у двојезичној Бриселу. Правило се односи на саопштења за путнике и уграђене електронске екране.

Локални медији су известили да одлука не би имала никакве последице за Алба, осим можда упозорења, која је подједнако примењена за свог послодавца. Оператор железница је одиграо инцидент, рекавши да је његов запослени хтео „да срдачно поздрави све путнике, што придајемо од великог значаја“.

Када је случај дошло до јавне пажње, тадашњи министар саобраћаја Белгија, Георгес Гилкинет, рекао је да је „строга слепа примена правила“ направила мало смисла, криве далеке десне владе Беланга и националистичке нове фламанске Аллианце странке на наставу.

Али чак су и политичари од невапаратистичких фламанских странака говорио у корист правила.

Белгијски јавни РТБИРС РТБФ је рекао да правила „могу изгледати апсурдно“ али одражавају „језичке тензије које превазилазе бројне расправе у нашој земљи. Омекшавање ових правила се чини да се чини да омекшавање ових правила изгледа да не изгледа да је ублажавање ових правила.“

Проводник, који је почео да продаје кригле са поздравом „Гоеиедаг, Боњоур„рекао је да је примио много порука подршке холандским звучницима. Док говорите да не зове промене на закону језика из 1966. године, он је позвао на већу флексибилност. „Шта год да ће бити, дуго живи Белгија“, рекао је.