Нови извештај Конгреса Сједињених Држава отворено разматра да неће продати ниједну нуклеарну подморницу Аустралији – као што је обећано у оквиру споразума Аукус – јер Америка жели да задржи контролу над подморницама због потенцијалног сукоба са Кином око Тајвана.
Тхе извештај Истраживачке службе америчког КонгресаКонгресно огранак за истраживање политике, поставља алтернативну „војну поделу рада“ према којој се подморнице предвиђене за продају Аустралији уместо тога задржавају под америчком командом како би се испловиле из аустралијских база.
Један од аргумената против тога да САД продају подморнице Аустралији је да је Аустралија одбила да се обавеже да ће подржати Америку у сукобу са Кином око Тајвана. Чамци под командом САД могли би да буду распоређени у том сукобу.
Извештај, објављен 26. јануара, цитира изјаве аустралијског министра одбране Ричарда Марлеса и начелника морнарице да Аустралија неће давати „никаква обећања… да ће Аустралија подржати Сједињене Државе“ у случају рата са Кином око Тајвана.
Пријавите се: АУ Бреакинг Невс емаил
„Продајем три до пет ССН-ова класе Вирџинија [nuclear-powered general-purpose attack submarines] у Аустралију би тако претворио те ССН-ове из чамаца који би били доступни за употребу у америчко-кинеској кризи или сукобу у чамце који можда неће бити доступни за употребу у америчко-кинеској кризи или сукобу“, наводи се у извјештају.
„Ово би могло да ослаби, а не да ојача способност одвраћања и ратовања у вези са америчко-кинеском кризом или сукобом.
У оквиру постојећег Аукус „оптималног пута“, Аустралија ће прво купити између три и пет конвенционално наоружаних подморница класе Вирџинија, прву 2032. године.
Након тога, прва од осам аукус подморница произведених у Аустралији, заснованих на британском дизајну, требало би да буде у води „раних 2040-их“.
Али извештај Конгресног истраживања описује алтернативну „војну поделу рада“, према којој САД не би продале ниједну подморницу класе Вирџинија Аустралији.
Чамци који нису продати Аустралији „уместо тога би били задржани у служби америчке морнарице и оперисани из Аустралије“ заједно са америчким и британским нападним подморницама које су већ планиране да ротирају кроз аустралијске базе.
У извештају се спекулише да би Аустралија могла да искористи уштеђени новац за улагање у друге одбрамбене способности, чак и користећи те способности као подређену снагу за подршку америчким мисијама.
„Аустралија, уместо да користи средства за куповину, изградњу, рад и одржавање сопствених ССН-ова, уместо тога би инвестирала та средства у друге војне капацитете – као што су … противбродске ракете дугог домета, дронови, муниција за лутање, Б-21 бомбардери дугог домета… или системи за одбрану Аустралије од напада… како би се створио капацитет аустралијских мисија за обављање мисија Сједињених Држава и Аустралије, укључујући и мисију других СС Аустралије.
Извештај такође изазива забринутост за сајбер безбедност, напомињући да су „хакери повезани са Кином“ „веома активни“ у покушају да продру у компјутере аустралијске владе и извођача.
У њему се тврди да би дељење технологије нуклеарних подморница са другом земљом „повећало површину напада, што значи број потенцијалних дигиталних и физичких улазних тачака у које би Кина, Русија или нека друга земља могле да покушају да продру да би стекле приступ тој технологији“.
Дебата о томе да ли САД треба да продају чамце Аустралији је такође заснована на сталној забринутости због ниске стопе бродоградње у САД: бродоградилишта у земљи не успевају да направе довољно подморница за снабдевање америчке морнарице, а камоли да граде чамце за Аустралију.
Последњих 15 година, америчка морнарица је наручивала чамце по стопи од два годишње, али њена бродоградилишта никада нису испунила ту стопу изградње „а од 2022. је ограничена на око 1,1 до 1,2 чамца годишње, што је резултирало растућим заостатком чамаца који су набављени, али још нису изграђени“.
Америчка флота тренутно има само три четвртине потребних подморница (49 чамаца са циљем нивоа снаге од 66). Бродоградилишта треба да граде подморнице класе Вирџинија по стопи од две годишње да би задовољиле сопствене потребе и да то подигну на 2,33 чамца годишње како би могла да снабдева подморнице Аустралији.
Закон који је усвојио амерички Конгрес забрањује продају било које подморнице Аустралији ако је потребна САД за сопствену флоту. Амерички врховни командант – тадашњи председник – мора да потврди да Америка одустајањем од подморнице „неће деградирати подморске капацитете Сједињених Држава“.
Питања и одговори
Шта је Аукусов стуб један?
Схов
Први стуб споразума између Аустралије-УК-САД (Аукус) укључује да Аустралија добије технологију за командовање сопственом флотом конвенционално наоружаних подморница на нуклеарни погон. Постоје две фазе:
• Прво, Аустралија ће купити између три и пет подморница на нуклеарни погон класе Вирџинија од САД, прву од њих 2032. Али пре него што било који чамац буде продат Аустралији, амерички главни командант – тадашњи председник – мора да потврди да САД одустајање од подморнице неће умањити способност њене морнарице под морем. Америчка подморничка флота сада има само три четвртине потребних подморница (49 чамаца циљ на нивоу силе од 66). И постоји значајна забринутост да САД не могу да направе довољно подморница за сопствене потребе, а камоли за Аустралију.
• Друго, до „касних 2030-их”, према „оптималном путу” који је описан у Аустралији стратегија подморничке индустријеВелика Британија ће лансирати прву посебно дизајнирану и изграђену подморницу Аукус за британску Краљевску морнарицу.
Прва аустралијска подморница Аукус, за Краљевску аустралску морнарицу, биће у води „раних 2040-их“. Аустралија ће изградити до осам Аукус чамаца, а коначни бродови ће бити поринути 2060-их.
Предвиђа се да ће свака од аустралијских нуклеарних подморница имати радни век од око три деценије. Аустралија ће бити одговорна за обезбеђење и складиштење нуклеарног отпада из својих подморница – укључујући нуклеарни отпад високог нивоа и истрошено гориво (ризик од ширења оружја) – хиљадама година.
Предвиђа се да ће Аукус коштати Аустралију до 368 милијарди долара до средине 2050-их.
У извештају се тврди да би строги аустралијски закони о неширењу нуклеарног наоружања такође могли да ослабе пројекцију америчких подморничких снага према актуелном плану Аукус.
Аустралијски званичници су доследно говорили америчким колегама да, у складу са обавезама Аустралије као државе која нема нуклеарно оружје према Уговору о неширењу нуклеарног оружја, аустралијске јуришне подморнице могу икада бити наоружане само конвенционалним оружјем.
„Продаја три до пет ССН-а класе Вирџинија Аустралији би на тај начин претворила те ССН из чамаца који би у будућности могли бити наоружани америчким крстарећим пројектилима са морем са нуклеарним оружјем у циљу повећања одвраћања“, наводи се у извештају.
Извештај – чији је аутор Роналд О’Рурк, аналитичар за поморске послове у Конгресној истраживачкој служби више од четири деценије – такође даје аргументе за задржавање садашњег Аукус аранжмана.
У њему се тврди да би продаја чамаца класе Вирџинија послала „снажан сигнал Кини о колективној одлучности Сједињених Држава и Аустралије, заједно са Уједињеним Краљевством, да се супротставе напорима кинеске војне модернизације“.
„Чињеница да Сједињене Државе никада раније нису продале комплетан ССН другој земљи – чак ни Великој Британији – нагласила би дубину ове одлучности, а тиме и снагу одвраћајућег сигнала који би послала.
Такође се тврдило да би продаја подморница на нуклеарни погон убрзала успостављање аустралијске подморничке флоте „и тиме би Кини много раније пружила други савезнички центар за доношење одлука – заједно са Сједињеним Државама – за операције нападних подморница у Индо-Пацифику.
„Ово би побољшало одвраћање од потенцијалне кинеске агресије у Индо-Пацифику компликујући кинеско војно планирање.
У извештају се каже да би продаја чамаца класе Вирџинија Аустралији била упоредива са помоћи коју су САД дале Великој Британији и Француској у 20. веку у успостављању својих нуклеарних подморничких флота и арсенала нуклеарног оружја.
Претходни извештаји Конгресне истраживачке службе указивали су на могућност да ниједна подморница не буде доступна за продају Аустралији, али Аустралија је раније одбацила размишљање о било каквој „подели рада“ уместо куповине подморница.
Гардијан се обратио аустралском министру одбране Ричарду Марлесу за коментар.
