Камбоџански премијер Хун Манет званично је затражио помоћ Француске у решавању дуготрајног граничног спора са Тајландом, сукоба који је прошле године два пута ескалирао у оружане сукобе.
Мане је директно апеловао на француског председника Емануела Макрона за приступ историјским и техничким документима релевантним за спорну границу.
Према саопштењу камбоџанског министарства иностраних послова од 4. фебруара, премијер је такође поздравио француску „стручну и саветодавну подршку“ и „конструктиван ангажман“ по том питању.
Границу од 817 километара (508 миља) првобитно је мапирала Француска 1907. године, када је Камбоџа била француска колонија, користећи природну сливу као основу.
Спорне територије обухватају неколико значајних историјских локација, као што је хиндуистички храм Преах Вихеар из 11. века, познат Тајланђанима као Кхао Пхра Вихарн.
Ни француска амбасада у Камбоџи ни министарство иностраних послова Тајланда нису одмах одговорили на захтеве за коментар у вези са жалбом.
Хун Манет је рекао да је Макрон показао спремност да помогне на претходним састанцима.
Борбе између два суседа југоисточне Азије избио јула прошле године након вишенедељних тензија изазваних смрћу камбоџанског војника у окршају крајем маја.
Након пет дана сукоба у којима су погинуле 43 особе, сукоб је окончан крхким примирјем посредовано у Малезији након интервенције америчког председника Доналда Трампа.
Непријатељства су настављена у децембру и трајала су више од три недеље, при чему су обе стране оптужиле другу за кршење услова примирја.
Чак 101 особа је убијена и више од пола милиона расељено на обе стране пре а ново примирје проглашена је 27. децембра.
Два дана након најновијег прекида ватре, највиши дипломати Кине, Тајланда и Камбоџе састали су се у југозападној кинеској провинцији Јунан, где су се борци сложили да поново изграде међусобно поверење.
Камбоџа је раније затражила од Тајланда састанак Заједничке комисије за границе, двосмерни напор за демаркацију границе, али Бангкок није потврдио своје учешће, каже Прак Сокхонн.
„Окупирано село (питање) биће нам приоритет јер морамо да решимо те проблеме како бисмо омогућили нашим људима да се врате кућама“, рекао је он.
