ХАВАНА, Куба.- Овог четвртка, председник Кубе, Мигел Дијаз-Канелуверио да је острво „спремно да дијалог са Сједињеним Државама” на „било коју тему“, да се изгради „цивилизован однос међу суседима“ и „заједничка корист“.
У једном необичан телевизијски наступпредседник је истакао да је острво у позицији да разговара са Вашингтоном са „позиције поштовања” за „суверенитет” и „самоопредељење” карипске земље без „решавања питања” која се, за извршну власт у Хавани, могу „схватити као мешање”.
„Из оваквог дијалога можете изградити а цивилизован однос са суседима“, рекао је кубански председник.
Кубански председник Мигел Дијаз-Канел послао је поруку „дијалога“ против Трампових претњи да ће пооштрити економска ограничења. Он је навео да су спремни да седну за сто упркос санкцијама које циљају на нафтне и финансијске ресурсе Хаване. пиц.твиттер.цом/ЈдКСФрГб86е
— милена (нови налог) (@МиленаЕммастрт) 5. фебруара 2026. године
Међу питањима која би кубанска влада била вољна да се позабави са Сједињеним Државама су „питања имиграције, безбедносна питања, борба против трговине дрогом, борба против тероризма, еколошка (…) научна сарадња“, између осталог.
Није први пут да Диаз-Цанел, у јеку ескалације тензија са том северноамеричком земљом након хапшења венецуеланског председника, Николас Мадуроа нафтна блокада острва, истиче да је острво отворен за дијалог.
Дана 12. јануара у публикацији у
Он је такође негирао да Хавана води разговоре са Сједињеним Државама, након што је председник Трамп позвао карипску земљу да „постигне споразум пре него што буде прекасно“.
Заменик министра за Спољни односи Кубе, Царлос Фернандез де Цоссиодемантовао је у уторак, у интервјуу за ЕФЕ, да Хавана заједнички осмишљава преговарачки сто са САД.
Његове изјаве су у супротности са онима које је последњих дана дао Трамп, који је у неколико наврата уверавао да његова администрација води преговоре са кубанском владом, чак и на високом нивоу.
Куба признаје да је паралисала део своје производње енергије
Председник Кубе Мигел Дијас-Канел је у свом говору признао да та земља има паралисала сву његову производњу енергије са дизел моторима и моторима на лож уље због притиска из САД и њихове блокаде нафте.
У свом телевизијском наступу, Диаз-Цанел је објаснио да земља у последње време није могла да рачуна ни на један од својих дистрибуираних производних паркова (мотора), са укупном инсталираном снагом од око 1.300 мегавата (МВ).
Ови системи су кључни за Национални електрични систем (СЕН) и који је последњих година чинио око 40% енергетског микса земље.
Куба пати од озбиљне енергетске кризе
Куба пати од озбиљне енергетске кризе од средине 2024. због честих кварова на његовом застарела термоелектрана и недостатак стране валуте за увоз горива неопходних за погон дистрибуиране производње.
Америчка војна операција у Венецуели
Америчка војна операција у Каракасу значила је за Хавану, поред ударца кључном регионалном савезнику, и крај залиха виталне енергије за острво.
Различити стручњаци процењују да је од 110.000 барела нафте дневно колико је Куби потребно да задовољи своје енергетске потребе, Венецуела допринела са око 30.000 у 2025.
Трамп боже још један обрт више на притисак на Кубу потписивањем 29. јануара а председнички налог то је претило да трговинске тарифе свима земље које су снабдевале нафтом острво.
Кубански стручњак Јорге Пинонспецијалиста за Енергетски институт Универзитета Тексас (САД) је проценио да ће Куба, уколико не добије нове испоруке нафте, до марта бити у „озбиљној кризи“.
До сада је ове године Куба примила само један танкер за нафту, из Мексика, са око 86.000 барела сирове нафте.
Можда ће вас занимати и: „Колумбијски бизнисмен Алекс Саб заробљен у Венецуели“
