Премијеран 1732. године, Сосарме помало спава међу Хендловим зрелим операма, са само снимком Ентонија Луиса из 1954. у тренутном каталогу. То је штета, јер поседује емоционалну дубину, као и низ незаборавних арија. Савремена публика га је топло дочекала, иако композиторов покушај у последњем тренутку да избегне дипломатску грешку тако што је променио поставке са средњовековног Португала на митску Лидију није помогао његовој репутацији.
Ова лагано пробуђена изведба из Опере Роиал де Версаиллес под диригентом Марком Ангиолонијем може донекле обновити дело, чак и ако су вам пројектовани звук и оштар тон жица помало у лицу. Реми Брес-Феје је меденог тона у насловној улози, првобитно возило за великог контралто кастрата Сенесина, са Саром Чарлс прикладно соубреттизном у улози његове вољене Елмире.
Удвостручујући се као вокал, Ангиолони прождире много сценографије као гневни краљ Лидије, заједно са одличним наступима Никола Балдучија као његовог бунтовног сина и Елеоноре Панцрази као његове несрећне жене. Као дволични саветник Алтомаро крунише млади италијански бас Ђакомо Нани. Његов звучни приказ „Фра л’омбре е гл’оррори“, класичног случаја Хендла који је преиначио ранији хит, открива глас импресивне гипкости и моћи.
