Из дана у дан чујемо, читамо, потврђујемо да се свет променио. Стога је ово издање Минхенске безбедносне конференције дочекано са очекивањем, са Марко Рубиодржавни секретар и ‘добар полицајац’ Доналда Трампа, позивајући се на „обнављање“ света, са председником медија Володимир Зеленски приказивање на екрану као видео игрица (али не забавна, али врло озбиљна) „Руси елиминисани украјинским дроновима“, и са председником Емануел Макрон (без сунчаних наочара) говорећи о француском нуклеарном кишобрану. Овако представљене изјаве и политички ставови у Минхену овог викенда делују историјски, заједно са релевантном реалношћу трансатлантског јаза који се шири или сужава у зависности од тога ко говори у Трамповој администрацији.
Али овај пулс између обе обале Атлантика сеже далеко у прошлост, а још више на поменутом Безбедносном форуму у баварској престоници. Наравно, уз новину да је сада све грандиозно. Можете почети са једноставним примером: конференцијска прес соба. Пре 20 година (када је, како је истакла Кармен Валеро у једној од својих хроника, шеф руске дипломатије, Сергеј Лавровбио је најишчекиванији на територији Баварске) ми новинари станемо на прегршт столова и столица. У 2026. години огроман простор који прима доушнике је већ више у складу са интересовањем које геополитика тренутно изазива на општем нивоу.
Већ на тим конференцијама почетком 2000. године вођен је занимљив европско-амерички дуел и као немачки (канцеларка Фридрих Мерц) истакао се овог викенда још један Немац (министар спољних послова Јошка Фишер) је био онај који је привукао пажњу на конкретном догађају 2003. У хладном фебруару, еко-пацифистички тевтонски лидер устао је против Доналд Рамсфелдтадашњи амерички секретар за одбрану, који је присуствовао 39. конференцији како би позвао свет да се уједини са Вашингтоном како би се појачао притисак и припремила војна операција против Ирака.
„Мислим да је то одлична прилика да се ово питање позабави међу пријатељима, међу старим пријатељима“, рекао је Фишер Рамсфелду, седећи неколико метара од њега у истој просторији. „После онога што се догодило 11. септембра, разумемо и делимо емоције, забринутост, па чак и бес наших америчких пријатеља. Али дозволите ми да разјасним једну ствар у овом тренутку. Данас се налазим у ситуацији да морам да учествујем у две дебате: једној унутрашњој и једној трансатлантској“, наставио је Немац, директно у вези са позивом САД да се придруже непосредној инвазији на Ирак. А онда, гледајући кроз наочаре спуштене на нос у очи републиканског ‘јастреба’, Фишер је прешао са немачког на енглески да би наглашено изговорио шест речи: „’Извините, нисам убеђен'“ („Извините, али нисам убеђен.).
Планета се од тада много променила и у ствари, однос између САД и Европе није био тако оштар као до сада, али Минхен је и даље омиљена табла Европљана и Американаца на којој су ставили своје карте лицем нагоре. Не морамо ни да идемо на оно далеко „извините, али нисам убеђен” од Фишера, већ до недавног и злогласног „претња долази изнутра” од стране потпредседника. ЈД Ванце. Поруке и тонови се незнатно разликују, али квадрат остаје исти. Мораћемо да се вратимо у Минхен 2027. године.
