Украјински напад дроном запалио је пожар у једној од руских црноморских лука, саопштили су званичници у недељу, уочи нових преговора усмерених на окончање рата. Две особе су рањене у нападу на луку Таман у Краснодарском крају, при чему су оштећени резервоар за складиштење нафте, складиште и терминали, саопштио је регионални гувернер Вениамин Кондратјев. У међувремену, рушевине руских беспилотних летелица које су падале оштетиле су цивилну и транспортну инфраструктуру у украјинској регији Одеса, пореметивши снабдевање струјом и водом. Напади су уследили уочи друге рунде разговора изасланика Русије и Украјине у уторак и среду у Женеви, уз посредовање САД, неколико дана пре четврте годишњице руске инвазије на Украјину 24. фебруара.
Украјина се договорила са европским савезницима о „конкретним пакетима“ нове енергетске и војне подршке Кијеву до 24. фебруара, рекао је председник Володимир Зеленски. у недељу. Он је раније након састанка такозваног Берлинског формата са десетак европских лидера у Минхену рекао да се нада новој подршци, укључујући ракете за противваздушну одбрану. „Захвалан сам нашим партнерима на спремности да помогну и рачунамо да ће све испоруке стићи брзо“, рекао је Зеленски и додао да је Русија само током протекле недеље на Украјину лансирала око 1.300 дронова, 1.200 вођених авионских бомби и десетине балистичких пројектила.
Висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Каја Калас рекла је да се Русија нада да ће дипломатским путем победити оно што није успела да постигне на бојном пољу, и да банка на САД да дају уступке за преговарачким столом. Али Калас је у недељу на Минхенској безбедносној конференцији у Немачкој рекао да су кључни руски захтеви – укључујући укидање санкција и одмрзавање имовине – одлуке за Европу. „Ако желимо одржив мир, онда су нам потребни уступци и са руске стране.
Зеленски је предложио раније на Минхенској конференцији да и даље остају питања око будућих безбедносних гаранција за његову земљу. Он је такође поставио питање како би концепт зоне слободне трговине – који су предложиле САД – функционисао у региону Донбаса, за који Русија инсистира да Кијев мора да одустане због мира. Он је на конференцији рекао да Американци желе мир што је брже могуће и да амерички тим жели да истовремено потпише све споразуме о Украјини, док Украјина жели да се прво потпишу гаранције за будућу безбедност земље.
Русија неће окончати милитаризацију своје економије након окончања борби у Украјини, рекао је шеф летонске обавештајне агенције. „Потенцијална агресивност Русије када рат у Украјини престане зависиће од многих фактора: како ће се рат завршити, да ли је замрзнут или не, и да ли санкције остану“, рекао је за агенцију Франс прес Егилс Звиједрис, директор летонске обавештајне службе САБ, на маргинама минхенске конференције која је завршена у недељу. Он је рекао да би укидање садашњих санкција „омогућило Русији да брже развије своје војне капацитете“.
Словачки премијер Роберт Фицо оптужио Украјину да одлаже поновно покретање нафтовода којим се руска нафта преноси у источну Европу преко Украјине како би извршила притисак на Мађарску да одустане од противљења будућем чланству Украјине у Европској унији. „Имамо информације о томе [the pipeline] требало је поправити“, рекао је он након састанка са америчким државним секретаром Марком Рубиом у недељу у Братислави.
Начелник руске војске Валериј Герасимов посетио је московске трупе у Украјини и рекао да су снаге Кремља заузеле десетак источних села у фебруарусаопштило је Министарство одбране. Тврдње нису могле бити независно проверене.
