Кључеви
нуево
Генерисано са АИ
нуево
Генерисано са АИ
Владимир Путин наставља да оставља траг у историји Русије, истичући епизоде које се уклапају у њен дискурс против Запада и бришући све оне мрачне области, посебно оне које се односе на угњетавање и убиства из совјетске ере.
Руске власти су овог петка најавиле да ће заменити Историјски музеј Гулагапосвећен милионима људи послатих у радне логоре СССР-а између 1930. и 1950. и затворених од краја 2024. године, за још један који ће препричавати ратне злочине које су починиле нацистичке трупе током Другог светског рата (1941-1944).
„У Москви Музеј сећања. Биће посвећена сећању на жртве геноцида над совјетским народом“, наводи се у званичном саопштењу објављеном на сајту музеја. У краткој напомени се додаје да ће изложба „покрити све фазе ратних злочина које су починили нацисти током година Великог отаџбинског рата“.
Градско веће Москве, наводи агенција Ефепрецизирао је да ће музеј бити отворен ове године и да ће на њеном челу бити Наталиа Каласхниковакоји је до сада био на челу Музеја Смоленске тврђаве и носилац ордена за допринос „одбрани“ Руске Федерације“ и учешће у „специјалној војној операцији“.
Кремљ, чија је војска оптужена да је починила бројне злочине против човечности у последње четири године у рату против Украјине, већ месецима промовише идеју да Вермахт, Ајнзацгрупе и друге јединице руских трупа Адолф Хитлер Починили су геноцид над совјетским народом, који је оставио око 26 милиона мртвих.
Очисти меморију
Историјски музеј Гулага затворио је своја врата у новембру 2024. по налогу локалних власти. Одлука је образложена у а наводно кршење мера заштите од пожара то је угрозило безбедност посетилаца, што је довело до критика чак и од личности повезаних са Кремљом.
Музеј, основан 2001. године и који добио награду Савета Европе 2021 Да би се сећање на стаљинистичку репресију одржало живо, то је била једна од последњих независних институција повезаних са цивилним друштвом која је још увек деловала у овој земљи.
Директорка Пушкиновог музеја Елизавета Лијачова тада је затварање назвала „глупости“ – два месеца касније је најављена смена његовог директора Романа Романова – и изразила уверење да ће га руски лидери поново отворити и оставити „народ на миру“.
Затвореници приликом изградње гулага.
Уочи почетка инвазије на Украјину, Кремљ је покренуо кампању против цивилног друштва која је довела до затварања, између осталих, организације Меморијалнаграђен Нобеловом наградом за мир 2022.
Затварањем ове организације, Кремљ је, по мишљењу његових критичара, покушавао да избрише сећање на стаљинистичку репресију, тренд у коме би сада било део онога што се десило са Историјским музејом Гулага.
Гулаг, мрежа радних логора СССР-а, прогутао је све нивое совјетског друштва, од ситних криминалаца до познатих интелектуалаца, од научника до окорелих комуниста, достижући застрашујуће бројке: око 20 милиона Совјета је било затворено или умрло у овим објектима.
„Наш музеј је вежба историјског памћења. Гулаг је део историје руског народа. 25% Совјета је било директне или индиректне жртве тог система“, прокоментарисао је тада Ефе њен заменик директора Јегор Ларичев, који је признао да је уметничка галерија „некомплетна“ пошто власти одбијају да скину поверљивост са досијеа КГБ-а који се плашио.
Руски председник Владимир Путин годинама покушава да рехабилитује лик совјетског лидера Јосиф Стаљинуздижући свој лик новим споменицима и говорима у којима слави своје вођство у Другом светском рату, критикујући оснивача Совјетског Савеза, Владимир Лењинзбог грешака које су – по његовом мишљењу – на крају довеле до распада тоталитарне државе.
