Биогорива доприносе штетности по животну средину
Даве Рееде/Алами
Очигледно је, зар не. Биљке претварају сунчеву светлост у храну – ускладиштену енергију – па ако ту храну претворимо у горива, требало би да добијемо одржива биогорива са нултом емисијом угљеника, зар не? Погрешно, потпуно погрешно. Раст биогорива заправо повећава емисије, а такође штети и људима и дивљим животињама. Ипак, уместо да станемо, ми се удвостручујемо, а производња брзо расте. ста се десава?
Ако мислите да су биогорива добра идеја, пали сте на страшно зеленаштво које их окружује. Постоји брдо доказа који показују да биогорива у целини доносе више штете него користи. Најновији додатак је извештај групе за кампању Транспорт & Енвиронмент (Т&Е), у којем се закључује да је прелазак на биогорива повећао емисију угљен-диоксида у просеку за 16 одсто, у поређењу са задржавањем фосилних горива.
Зашто? Зато што је узгој на фармама један од највећих извора гасова стаклене баште. Да будемо поштени, 16 одсто је светски просек, према Т&Е извештају. За неке регионе, као што је Европа, закључује се да биогорива свеукупно смањују емисије – али само. А за, у најбољем случају, мало смањење емисија, плаћамо цену у смислу свих других негативних ефеката које биогорива имају.
За почетак, постоје она велика повећања рачуна за храну које смо сви виђали. Претварање пшенице и кукуруза у биоетанол, а биљних уља у биодизел, подстиче потражњу, а тиме и цене. Тешко је изнети бројке, али сви стручњаци са којима сам разговарао током година сматрају да је то значајан фактор који доприноси инфлацији цена хране.
Штавише, усеви за биогориво често захтевају наводњавање, што значи да повећавају недостатак воде у многим областима. Према Т&Е извештају, 3000 литара воде је потребно да се произведе довољно биогорива да аутомобил може да пређе само 100 километара (62 миље). Поређења ради, само 20 литара је потребно да се толико одвезе у електричном аутомобилу који покреће соларна енергија.
Затим постоји потреба за земљиштем. Пољопривредно земљиште се и даље шири широм света како би прехранило растућу популацију која једе више меса. Повећање производње биогорива доводи до тога да је потребно још више земље, што значи, на пример, сечу више прашума у Индонезији како би се направило место за више плантажа палминог уља. Дакле, биогорива помажу у покретању губитка дивљих животиња и биодиверзитета, друге велике глобалне кризе.
Посебно перверзна ствар у вези са овим је неефикасна производња биогорива. Ако би се соларни панели поставили на копно уместо њих, иста количина енергије би се могла произвести са 3 процента површине, каже се у Т&Е извештају. Другим речима, соларна енергија може смањити емисије уз много мањи утицај на животну средину. Испоставило се да можемо да урадимо бољи посао од природе када је у питању хватање сунца.
За разлику од биогорива, утицаји укључују иста питања загађења као и конвенционална пољопривреда, од пестицида који штете људима и дивљим животињама до отицања азота и фосфора који уништавају реке, језера и мора. Коришћење извора биогорива који нису засновани на храни, као што је отпад, може смањити неке од ових проблема. Ипак, до 2030. године, више од 90 одсто производње биогорива и даље ће се заснивати на усевима за храну, према извештају Т&Е.
Па зашто земље широм света субвенционишу производњу све више биогорива? С једне стране, од њих се зарађује много новца, а утицајне лобистичке групе залажу се за веће државне субвенције и подршку. С друге стране, постоје земље и организације које желе да имају могућност да штиклирају кућице говорећи да смањују емисије према потреби, и не желе да знају за незгодне истине.
На пример, политичари са обе стране поделе у САД покушали су да остану у добрим књигама фармера из кукурузног појаса који узгајају кукуруз за биоетанол. Раније ове године, додатно су продужене пореске олакшице у вези са биогоривом уведене 2022. у САД.
Затим ту су индустрија бродарства и авијације, које виде биогорива као начин да наставе као и обично, док тврде да смањују емисије. Критеријуми ваздухопловне индустрије за такозвана „одржива ваздухопловна горива“ у најмању руку рачунају емисије из повећаног коришћења земљишта, ограничавајући употребу биогорива са највећом емисијом. Поморска индустрија још није одлучила да ли ће рачунати коришћење земљишта, тако да би њени поступци могли бити још штетнији. Сама употреба у транспорту могла би удвостручити употребу биогорива до 2030-их, упозорава Т&Е извештај. Ово би било погубно из свих горе наведених разлога.
Већ дуги низ година је јасно да производња биогорива за смањење емисија има супротан ефекат. Урадити још више од тога је лудило.
