Компјутерска илустрација попречног пресека липидних наночестица које носе мРНА вируса (наранџасте нити)
Научна фототека / Алами
Вакцине које личе на вирусе генерално производе јачи имуни одговор, док се верзије мРНА много брже и јефтиније праве. Сада добијамо најбоље од оба света, у облику мРНК вакцина које кодирају наночестице сличне вирусу, а не само појединачне протеине, као што је случај са постојећим вакцинама мРНК цовид-19.
Грејс Хендрикс са Универзитета Вашингтон у Сијетлу и њене колеге показале су да мРНА верзија вакцине од наночестица цовид-19 производи имуни одговор код мишева који је и до 28 пута већи од оног код стандардне мРНА вакцине.
Неки од непријатних – али благих – нежељених ефеката мРНК вакцина потичу од тренутне реакције тела на убризгане мРНК и масне честице у којима су оне затворене, каже Хендрикс. Са снажнијим вакцинама, доза би се могла смањити. „Дакле, важан имунолошки одговор остаје исти, али нежељени ефекти би били мањи јер сте дали мању дозу“, каже она.
Прве вакцине су се састојале од ослабљених „живих“ вируса, који су веома ефикасни, али могу бити ризични за људе са ослабљеним имунолошким системом. Затим су дошле инактивиране вакцине које садрже „мртве“ вирусе, које су сигурније, али теже за производњу.
Следећи напредак биле су вакцине протеинских подјединица, које обично садрже само спољашње протеине вируса. Оне су чак безбедније од инактивираних вакцина, али слободно плутајући протеини имају тенденцију да не производе јак имуни одговор.
Дакле, дизајнери вакцина су почели да уграђују вирусне протеине у сићушне сфере како би створили шиљасте куглице које изгледају као вирус за имунолошки систем, али су једнако безбедне као вакцине протеинских подјединица. Један од начина да се то уради је да се модификују постојећи протеини тако да се сами састављају у мале куглице, са вирусним протеинима који вире из њих, познатим као наночестице вакцине.
Током пандемије, Хендриксове колеге су креирале вакцину наночестица Цовид-19 под називом Скицовион. Одобрена је у Јужној Кореји 2022. године, али до тада су мРНА вакцине већ имале велику предност, тако да није била у широкој употреби.
мРНК вакцине су много брже и лакше за производњу од вакцина заснованих на протеинима јер се састоје од рецепата за прављење протеина, а ћелије у нашем телу обављају тежи део стварања ових протеина. Вирусни протеини кодирани мРНА вакцинама прве генерације на крају вире споља из ћелија и производе бољи имуни одговор од слободно плутајућих протеина, али не тако ефикасни као вакцине са наночестицама.
Сада, Хендрицкс и њене колеге су комбиновале предности оба приступа креирањем вакцине која се састоји од мРНА које кодирају за Скицовион. Када се протеини вакцине праве унутар ћелија, они се сами састављају у наночестице, са знацима ефикасности у студији на мишевима.
„Ово је био само доказ концепта ове генетске испоруке“, каже Хендрикс. Она и њене колеге већ раде на вакцинама са наночестицама лансираним мРНА, како их зову, против грипа, Епстеин-Барр-а – који може изазвати рак – и других вируса.
„Одушевљен сам због обећања протеинских наночестица покренутих мРНА за вакцине“, каже Вилијам Шиф са Скрипс истраживачког института у Калифорнији, који развија ХИВ вакцине. „Моји сарадници и ја смо објавили фантастичне резултате имуногености са две наночестице покренуте мРНК у клиничким испитивањима и неколико таквих наночестица у моделима мишева. Овај нови рад лепо доприноси целом раду.“ Али упркос потенцијалу мРНА вакцина, САД су недавно најавиле велике резове у финансирању њиховог развоја.
Теме:
