Уметников утисак о звездама Популације ИИИ како би се појавиле 100 милиона година након великог праска
НОИРЛаб/НСФ/АУРА/Ј. да Силва/Спацеенгине/М. Замани
Можда смо коначно видели прву генерацију звезда. Астрономи су деценијама тражили ове примордијалне бехемоте, зване звезде Популације ИИИ. Сада су пронашли оно што је можда најперспективнији кандидат до сада.
Очекује се да ће звезде Популације ИИИ бити веома различите од модерних звезда или звезда Популације И. Они би се формирали од нетакнутог гаса водоника и хелијума, пре него што су супернове и моћни звездани ветрови дистрибуирали тежи елементи по универзуму. Од њих се такође очекује да буду веће и жешће од модерних звезда.
То је управо оно што су Ели Висбал са Универзитета Толедо у Охају и његове колеге открили када су урадили детаљну анализу претходних посматрања удаљене галаксије назване ЛАП1-Б свемирским телескопом Џејмс Веб (ЈВСТ). Налази се на црвеном помаку – броју који астрономи користе за мерење удаљености – од 6,6, што значи да видимо ЛАП1-Б какав је био само око 800 милиона година након великог праска. То је тако далеко, једини разлог зашто бисмо га уопште могли уочити је то што је његова светлост увећана ближим јатом галаксија у процесу који се зове гравитационо сочиво.
„Требало би да их има на тоне и тоне широм свемира који се може посматрати, али можемо само да гледамо некако испод лампе овог кластера који увећава светлост“, каже Висбал. Када су он и његов тим израчунали колико звезданих јата Популације ИИИ треба да нађемо на овом црвеном помаку, открили су да би требало да буде око једног – што су и видели. „Наша процена обиља савршено се слагала са (претходним истраживачким тимом) проналажењем једног тамо где су то урадили“, каже он.
Још једна ствар која иде у прилог ЛАП1-Б је да изгледа да има довољно звезда да чини неколико хиљада пута већу од масе Сунца. Други кандидати за галаксије Популације ИИИ имају тенденцију да имају много веће звездане масе, што није у складу са симулацијама формирања кластера звезда Популације ИИИ. „Ово је најбољи кандидат који имамо до сада“, каже Висбал.
Очекује се да је већина звезда Популације ИИИ живела и умрла између око 100 и 400 милиона година након великог праска, након чега би у космосу било довољно тешких елемената да формирају звезде које су сличније онима које видимо данас. „Овај објекат испуњава многе оквире, али сам помало скептичан јер је касно да те звезде буду ту, а можда постоје алтернативе које би такође могле да ураде посао“, каже Ралф Клесен са Универзитета Хајделберг у Немачкој. „Било би супер интересантно видети звездано јато Популације ИИИ, али статистички ово би свакако било изванредно.”
Међутим, могуће је да би џепови нетакнутог водоника и хелијума могли дуже да опстану и касније формирају звезде Популације ИИИ, каже Висбал.
„ЛАП-Б1 је изузетно занимљив кандидат, али је још увек далеко од јасних, недвосмислених потписа које очекујемо за чисту детекцију Популације ИИИ“, каже Роберто Маиолино са Универзитета у Кембриџу. „(Да би ово биле звезде Популације ИИИ), мора да је изузетно срећна комбинација различитих фактора, сваки од њих је изузетно ретко за себе, и много ређи када се морају десити заједно. Биће потребна дубља запажања и детаљније симулације да се са сигурношћу сазна да ли је ЛАП1-Б први пут да смо видели ове чудне звезде.
Ово је важно јер је разумевање звезда Популације ИИИ кључно за откривање како и када су се формирали први тешки елементи. „Они нам могу рећи како је хемија универзума еволуирала од само водоника и хелијума до све хладне хемије и живота и свега што данас имамо у универзуму“, каже Висбал. Звезде Популације ИИИ биле су први грађевински блокови комплексности која нас сада окружује.
Теме:
