Када се светске нације састану на ЦОП30 у Белему, у Бразилу, 10. новембра како би закључали нове обавезе за ограничавање опасних климатских промена, то ће бити прва таква конференција откако је амерички председник Доналд Трамп у јануару најавио да ће његова земља по други пут изаћи из значајног Париског споразума о клими.
Бушилица, беба бушилица? Трампова политика ће наштетити клими ― али зелена транзиција САД је у току
Трамп и његова администрација су се залагали за фосилна горива, назвали климатске промене „највећом преваром икада почињеном на свету“ и укинули федерално финансирање и пореске олакшице за чисту енергију уведене под бившим председником Џоом Бајденом.
Сједињене Државе су други највећи емитер гасова стаклене баште на свету, чинећи 11% глобалних емисија. Иако ће америчке емисије наставити да падају под Трампом, могле би да се повећају за до 470 милиона тона годишње — више од три пута више од укупног годишњег износа из Холандије — током наредне деценије у поређењу са оним што би биле под Бајденовом политиком, према анализи коју су водили истраживачи са Универзитета Принстон у Њу Џерсију (Ј. Јенкинс ет ал. Препринт на Зенодо хттпс://дои.орг/кбрм; 2025; види „Трампово климатско наслеђе“).
Извор: Репеат Пројецт
Излазак САД из Париског споразума неће постати званичан до јануара 2026. Бразилски председник Луиз Инасио Лула да Силва експлицитно је позвао Трампа на ЦОП30. Али не очекује се да ће Трампова администрација на састанак послати ниједног високог представника, а многи кажу да је то најбоље. „Без САД, још увек постоји шанса да би се свет окупио у Белему“, каже Клаудио Анђело, координатор међународне политике у Обсерваторио до Цлима, коалицији климатских организација, са седиштем у Бразилији.
Да ли ће се то десити и да ли човечанство довољно савије криву емисије да избегне најопасније климатске утицаје, у великој мери зависи од поступака других великих играча. Кина је највећи светски емитер гасова са ефектом стаклене баште, који чини скоро једну трећину глобалног укупног броја – и такође је глобални лидер у обновљивим изворима енергије. Индија и Европска унија долазе иза Сједињених Држава, са 8% и 6% емисија, респективно. Очекује се да ће Бразил преузети већу водећу улогу у клими као домаћин ЦОП30 и дом Амазона, главног понора угљеника. Америчке државе и градови такође спроводе сопствене планове за чисту енергију. ЦОП30, на којем се очекује да ће се земље договорити о низу агресивнијих климатских циљева, нуди увид у планове ових актера.
Хоће ли Кина преузети водећу улогу у клими?
Поред тога што је највећи емитер на свету, Кина је изазвала 90% раста емисије угљен-диоксида од 2015. године, године када је усвојен Париски споразум. Али земља такође води у свету када је у питању усвајање чисте енергије и производња опреме потребне за прелазак на декарбонизовану економију, укључујући соларне панеле, турбине на ветар и електрична возила (погледајте „Енергетска експлозија Кине“).
Извор: Цхина Статистицал Иеарбоок, Цхина Елецтрицити Цоунцил & Натл Енерги Администратион
У септембру је кинески председник Си Ђинпинг најавио планове за смањење емисије гасова стаклене баште за 7–10% у односу на „вршне нивое“ до 2035. Иако неки кажу да предлог Пекинга не испуњава очекивања, као и оно што је потребно за спречавање катастрофалних климатских промена, други тврде да је компатибилан са Париским споразумом.
Тешко је рећи да ли је климатски заокрет Вашингтона утицао на кинеске циљеве. Јао Џе, истраживач Греенпеаце Еаст Асиа са седиштем у Пекингу, сумња да је можда „демотивисала” Кину да постави веће циљеве, снижавајући летвицу за оно што је било потребно да изгледа амбициозно. Али хитнији фактор, каже она, је спорији економски раст земље од очекиваног од пандемије ЦОВИД-19, што је натерало креаторе политике да дају приоритет економији у односу на еколошке и климатске циљеве. А ако се привреда опорави, онда би могле и емисије.
То што је Си лично најавио најновије кинеске климатске циљеве сигнализира „посвећеност на веома високом нивоу“ у борби против климатских промена, каже Белинда Шепе, кинеска аналитичарка у Центру за истраживање енергије и чистог ваздуха, истраживачком центру у Хелсинкију. И то су акције — не пројекције — оно што је битно. „До сада је Кина имала рекорд да је претерала у погледу већине својих климатских обавеза“, каже Ху Мин, суоснивач Института за глобални напредак декарбонизације, истраживачког центра са седиштем у Пекингу.
Трамп ће ослабити климатске акције — остатак САД не сме да следи његов пример
Мало је вероватно да ће Кина закорачити директно у лидерски вакуум који су оставиле Сједињене Државе јер те земље имају различите статусе према Париском споразуму, каже Шепе. Очекује се да ће развијене земље преузети водећу улогу у смањењу емисија, али је Кина класификована као земља у развоју према споразуму.
Још један изазов за Кину када је реч о водећим питањима климе је то што још увек гради електране на угаљ. У 2024. години, земља је била дом за више од 90% капацитета за производњу електричне енергије из угља широм света. План је да се нова постројења користе као резервне копије за непредвидиву обновљиву енергију. Али аналитичари упозоравају да би свету могло бити тешко да прихвати климатског лидера који и даље проширује свој програм угља.
Кина би могла да предводи на ЦОП30 користећи свој утицај међу земљама у развоју како би олакшала преговоре са развијеним земљама, каже Ким Вендер, која истражује кинеско управљање животном средином у Центру за повезивање ЕУ-Азија у Бохуму у Немачкој. Многи предвиђају да ће Кина радити са Бразилом како би обезбедила више новца за напоре земаља у развоју да ублаже утицаје климатских промена. Пекинг је подржао финансијски програм који предводи Бразил који има за циљ очување тропских шума, који би требало да буде покренут у Белему.
Са одсуством савезне владе САД, Кина ће имати већи утицај на глобално управљање климом на ЦОП30, али свет би требало да очекује вођство другачијег укуса, каже Јао. „Они не могу очекивати да ће Кина учинити управо оно што раде САД или друге развијене земље.
Нето нулти потенцијал Бразила
Као домаћин ЦОП30, улога Бразила је да служи као неутрални фасилитатор преговора: влада каже да ће „водити примером“ у погледу климе. Има све разлоге да жели: земља је у опасности од озбиљних последица климатских промена, као што су показале разорне поплаве 2024. године које су расељавале 500.000 и убиле 185 људи.
Једна област у којој је Бразил у доброј позицији да предводи у смањењу емисија јесте борба против крчења шума. Шуме делују као понори који уклањају угљеник из ваздуха; њихово уништавање ослобађа угљеник и често отвара пут за пољопривреду са интензивном емисијом. У Бразилу, који је дом за 60% Амазона — највеће светске тропске прашуме — крчење шума и пољопривреда изазивају највише емисија у било ком сектору.
Крчење шума у Амазону је нагло порасло за време бившег председника Јаира Болсонара (погледајте „Бразилски јо-јо о крчењу шума“) и преокренути тренд „није једноставно“, каже Тхелма Круг, координаторка научног савета за ЦОП30, са седиштем у Сао Хозе дос Кампосу.
Извор: Натл Инст. за свемирска истраживања (ИНПЕ), Бразил
У септембру је Лула најавио улагање од милијарду долара у Тропицал Форестс Форевер Фацилити, фонд који ће плаћати земљама да заштите угрожене шуме. „То би се исплатило за нешто што никада није признато: напор земаља у развоју да очувају делове своје територије нетакнутим“, каже Круг. На ЦОП30, Лула се нада да ће обезбедити више доприноса фонду.
Што се тиче других обавеза за смањење емисија, Бразилу би могло бити теже да води својим примером. Њени најновији циљеви, објављени у новембру 2024. године, критиковани су као недовољно амбициозни. Одређени сектори бразилске владе и даље подржавају пројекте који би могли да повећају емисије, као што су аутопут који пресеца Амазон и бушење нафте на ушћу реке Амазон.
Али земља још увек има велики потенцијал за одлучну акцију, каже Филип Фернсајд, еколог са Националног института за истраживање у Амазону у Манаусу. Он сматра да је крчење шума и даље релативно једноставно за решавање, јер оно мало доприноси бразилској економији. Иако сеча шума подржава одређене индустрије, њено потпуно заустављање би изазвало само мали пад у бруто домаћем производу земље, према анализи из 2017. (види го.натуре.цом/472мидв) коју је координирао Институто Есцолхас, истраживачки центар за одрживост у Сао Паулу. А Бразил има хиљаде километара обале погодне за енергију ветра и идеалне услове за соларне фарме. Феарнсиде је описује као „једну од земаља која има најлакше опције за стварно постизање нулте емисије“.
Бразил ће уложити милијарду долара у фонд за заштиту тропских шума као што је Амазон.Заслуге: Пабло Порциунцула/АФП/Гетти
Индија покреће климатске циљеве
Индија наставља да испуњава своје климатске обавезе према Париском споразуму о клими. У јуну је њена влада објавила да 50% инсталираних капацитета за производњу електричне енергије сада долази из извора који нису фосилна горива – што је прекретница која је достигнута пет година пре рока за 2030. који је нација поставила.
Постигнуће је део ширег напретка ка циљу нације према Париском споразуму, за који се чини да излазак САД-а неће покварити. То је зато што ће Индија наставити са својим планом декарбонизације зарад сопствене енергетске безбедности, каже Рајани Рањан Расхми, истраживач климатске политике на Институту за енергију и ресурсе (ТЕРИ) у Њу Делхију. Самостални економски раст био је централни за управљање премијера Нарендре Модија – а да би то постигла, Индији су потребни обновљиви извори енергије као што су ветар и соларна енергија.
Хоће ли америчка наука преживети Трампа 2.0?
Штавише, иако је Индија везала смањење своје зависности од фосилних горива за финансирање од стране развијених земаља, постигла је напредак у том циљу иако велики део новца није материјализован. „На крају крајева, свака велика земља у успону мора сама да планира“, каже Расхми.
Поред ширења обновљивих извора енергије, Индија се у великој мери ослања на угаљ и још увек гради нове капацитете. Ова земља, земља у развоју према Париском споразуму, тврди да јој је потребно гориво које веома загађује да би покренуло њену економију и извукло становништво из сиромаштва, и да не мора да се одрекне угља у кратком року, с обзиром на то да су њене емисије по глави становника и историјске емисије ниске у поређењу са онима у развијеним земљама. Али, 2025. године, пораст енергије из обновљивих извора почео је да замени енергију на угаљ у Индији.
Акције америчке савезне владе и даље би могле пореметити напоре Индије за декарбонизацију. Очекује се да ће Индија поднети ревидиране циљеве на ЦОП30, али да ли ће они бити још амбициознији од садашњих зависиће од „глобалних сигнала“, каже Рашми.
Поремећај глобалне трговине од стране Трампове администрације могао би да утиче на климатске приоритете земаља у развоју, укључујући Индију. „Трамп 2.0 има много економског оружја да потчини трговинске партнере и земље широм света“, каже Авантика Госвами, истраживач климатске политике у Центру за науку и животну средину у Њу Делхију. Такав притисак може померити приоритете земаља у развоју са декарбонизације на, на пример, изградњу економске отпорности или диверсификацију њихових трговинских партнера, каже она.
