Ко су родитељи Зохрана Мамданија? Један је награђивани редитељ, други политички коментатор

Њујорчани данас иду на изборе за градоначелника са мало вероватним фаворитом на гласању: демократским социјалистом чији је успон од организатора заједнице до вероватно следећег градоначелника преокренуо многе претпоставке о политици у Америци.

Зохран Мамдани, 34, бори се против бившег гувернера Њујорка Ендруа Куома, бившег демократе који се кандидовао као независни кандидат, и републиканца Кертиса Слива.

Мамдани, који је рођен у Кампали, од индијско-америчког филмског ствараоца Мире Наир и угандског научника Махмуда Мамданија, своју кампању, и политику уопште, уобличио је искуствима у којима је одрастао.

Ко су родитељи Зохрана Мамданија?

Наир је рођена у Руркели у источној индијској држави Одиша 1957. Студирала је социологију и добила стипендију на Универзитету Харвард.

Наиров пробој филм из 1988 Салаам Бомбаи! произашла је из њених искустава на улицама Мумбаија, дома индијске филмске индустрије, и настојала је да стави рефлектор на животе бескућне деце у граду.

„Највеће уверење је произашло из живота ове деце. Њихов став је био да грабе живот и уживају, и то ме импресионира и инспирише чак и сада“, рекао је Наир за Ројтерс 2013. „Они желе да имају пун живот и нема самосажаљења.“

Салаам Бомбаи! освојио Златну камеру у Кану и номинован за Оскара.

У својој каријери дугој више од четири деценије, Наир се више пута окретала причама које пролазе кроз културу, миграције и припадност, и говорила је о својој жељи да прича приче са маргине.

„Знате шта је тако запањујуће, или није запањујуће јер сам сада на то навикла, јесте незнање које људи овде имају о било којој другој култури“, рекла је она Белиевер 2007. године.

„То незнање, које је прихватљиво имати, заједно са благом ароганцијом је смртоносна комбинација и нажалост се често среће са њом у Америци.

отвори слику у галерији

Наирово дело обухвата континенте и идентитете: од Миссиссиппи Масалакоји она описује као „радикалан филм“ за усредсређивање романсе између црног Американца и Индијанке и жене из Уганде у време када такви односи скоро никада нису били приказани на екрану, у ансамбл драму из 2001. године која је освојила Златног лава у Венецији Монсоон Веддингкоји испитује сукоб традиције и модерности унутар породице у Делхију.

Упознала је Махмуда Мамданија, политиколога, 1989. док је била у Уганди ради истраживања за Мисисипи Масала, који је објављен две године касније са Дензелом Вашингтоном и Саритом Чоудхури у главним улогама.

Наир је намеравао да интервјуише научника чија књига, Од грађанина до избеглице, имала је док је истраживала угандску експатријацију.

Заљубили су се и венчали 1991. године. Њихов син, будући кандидат за градоначелника, рођен је касније исте године.

Махмоод Мамдани је рођен 1946. у Мумбају, а одрастао је у Кампали, у заједници индијске дијаспоре. Године 1972. био је међу 60.000 Азијата које је протерао диктатор Иди Амин. „Био сам у средњим двадесетим у новембру 1972. када сам напустио Уганду по наређењу Иди Амина“, написао је у Лондон Ревиев оф Боокс у 2022.

Докторирао је на Универзитету Харвард 1974. године, започевши академску каријеру која ће га одвести на универзитете у Танзанији, Јужној Африци и САД. Сада држи Херберт Лехман професор владе на Универзитету Колумбија у Њујорку.

Од 2010. до 2022. руководио је Институтом за друштвена истраживања Макерере у Кампали који је поново изградио у центар за постколонијалне стипендије.

Сматра се једним од најутицајнијих афричких проучавалаца колонијализма и политичког насиља. Његова књига из 1996 Грађанин и субјект представио свој утицајни концепт „раздвојене државе“, идеју да колонијални владари управљају афричким становништвом кроз систем директне урбане владавине и индиректних руралних поглавара, структуру за коју он тврди да је рекомбинована у постколонијалној управи.

И Наир и Махмуд Мамдани били су на удару током кампање, посебно од произраелских заговарачких група. Анонимна организација Цанари Миссион, која објављује досијее о академицима и активистима које назива „анти-израелским“, навела је обоје на својој веб страници.

отвори слику у галерији

Године 2013. Наир је јавно одбила позив на Међународни филмски фестивал у Хаифи, рекавши да неће путовати у Израел „док се не заврши апартхејд“. „Ићи ћу у Израел када се зидови сруше“, рекла је, „када држава не буде давала предност једној религији у односу на другу“.

Махмоод Мамдани је учествовао у предавањима у кампусу током протеста 2024. против израелског рата у Гази и оптужио је свој универзитет да је одустао од прописаног поступка када је суспендовао студенте демонстранте. „У кампусу Колумбије није било одговарајућег поступка“, рекао је тада новинарима.

Његово писање се такође наводи у нападима на њега. Он је у предавањима и књигама тврдио да ционизам функционише као облик колонијалне моћи насељеника, што је навело про-израелске коментаторе да га оптуже за екстремизам, иако је његов рад додељен на универзитетским курсевима широм света.

Зохран Мамдани се суочио са сличним критикама због својих изјава о Израелу и Гази, али је одбацио оптужбе за антисемитизам.

Питање колико је политика његових родитеља обликовала његову сопствену било је стално питање у траговима кампање.

„Он је своја сопствена особа“, рекао је Махмуд Мамдани Тхе Нев Иорк Тимес. „Сада, наравно, оно што радимо као његови родитељи је део средине у којој је одрастао, и он није могао а да се не ангажује у томе. То не значи да се било шта рефлектује на нас.“

“Не слажем се!” рекао је Наир. „Наравно, свет у коме живимо, и оно о чему пишемо, снимамо и размишљамо, је свет који је Зохран веома апсорбовао.