Њукасл јунајтед против Атлетик клуба: Навијачко пријатељство исковано 1994. траје у Лиги шампиона између два клуба | Фудбалске вести
У Паласио Ибаиганеу, краљевској згради у Билбау која служи као седиште Атлетског клуба, где су некада потписани уговори, виси заставица. Налази се у канцеларији у којој је Хауард Кендал некада забављао достојанственике уз пиће.
Заставица је у знак сећања на необичну везу између баскијског клуба и Њукасл јунајтеда, пријатељство исковано пре више од 30 година и које ће се поново оживети на нивоу Лиге шампиона по први пут када се тимови састану ове недеље.
Све је почело 1994. године, тако да прича каже, када је навијач Атлетског клуба пропустио превоз до Билбаа и нашао се заглављени у Њукаслу након изједначења у Купу УЕФА. „Ово је прича која се преноси“, каже Адам Стокер Ски Спортс.
„Овде их је сместила породица и у Билбао се вратила прича о гостопримству наших навијача. Зато је било толико топлине за реванш.“ Тако је почела једна од насумичнијих, али инспиративнијих клупских веза у европском фудбалу.
Вративши се у Билбао у реваншу, Атлетик је надмашио Њукасл чудним голом и напредовао према головима у гостима, а домаће присталице су упадале на терен и јуриле ка путујућим навијачима након последњег звиждука. Не да се борим против њих него да им аплаудирам.
За Стокера, из Вор Флагс-а, навијачке групе одговорне за спектакуларне транспаренте у парку Сент Џејмс, прича и даље одјекује. „Људи које знам који су били тамо само кажу да то не можете упоредити ни са једном фудбалском утакмицом на којој сте икада раније били“, каже он.
„Кажу да је то било најбоље искуство икад. Људи нису потрошили ни пени, већ су им купили пиће. Локално гостопримство је било тако топло. Сцене људи на улицама, без племена, само се мешају различите културе, било је сјајно.
„Прилично је ретко имати овакав однос са противничким тимом у фудбалу. Атлетик је био онај због кога смо били узбуђени. [when the draw was made] због те заједничке историје. Једино разочарање је што не идемо ни тамо.“
Прва утакмица којој је Стокер икада присуствовао била је изјава Роба Лија 2001. године, за коју је Атлетик изабран као опозиција због те везе из 1994. Када су се клубови поново састали у предсезонској пријатељској утакмици 2022. године, веза је додатно учвршћена.
Атлетик је Њукаслу поклонио заставу која симболизује пријатељство. „Њихов капитен Икер Мунијаин ми је поклонио заставу на терену“, присећа се Стокер. „Виси се на Сент Џејмсу на свакој утакмици. Налази се на пола линије тако да је видљиво на ТВ-у све време.“
Јулен Изагирре Гарника је радио са Стокером да би се то догодило. Пар се први пут повезао када је Стокер писао о познатим навијачима клуба у иностранству и мало је страственијих од Изагиреа. Рођени Билбао се заљубио у Свраке пре 18 година.
„Све је почело са једним играчем, Аланом Смитом“, прича он Ски Спортс. „Он је представљао вредности које сам волео. Био је талентован, али што је најважније био је ратник, борио се све време. Волео сам играче, траку, значку, прелеп стадион, културу.“
Од тада је у седам наврата посетио парк Сент Џејмс, често сам из Билбаа. „Чак сам имао и дан у гостима у Вотфорду.“ Такође је био премлад да присуствује легендарној утакмици Купа УЕФА 1994. године, али је чуо приче из перспективе Билбаа.
„Људи у Билбау и даље причају приче о том дану, старији ми причају како је то било посебно. То што су се навијачи тако добро слагали била је трешња на врху.“ Није да је Изагире била изненађена. Присталице деле страст. „Тамо је религија, а религија је и у Билбау.“
Атлетик остаје његова прва љубав. „Мој деда је најстарији власник сезонске карте за Атлетик. Тако смо поносни на њега. Мислим да је Атлетик најпосебнији клуб на свету, јединствен у модерном фудбалу. Мислим да сви истински љубитељи фудбала не воле Атлетик.“
То је референца на славни клуб цантера политике што значи да бирају само играче који су повезани са баскијском регијом. Можда то посебно резонује код навијача Њукасла? „Мислим да су области прилично сличне“, слаже се Изагире.
„Рођен сам и одрастао сам у Билбау и 99 одсто становништва навија за Атлетик. Нажалост, у другим градовима локални тим губи навијаче због познатих тимова. То се не дешава у Билбау јер је ово јединствен клуб, са посебном везом.“
Њукасл је такође град са једним клубом. „Билбао и Њукасл су државе за себе, тај осећај поноса, припадности. Баскији и Џорди су толико слични. Ми смо браћа из различитих земаља. Ниједан други клуб на свету нема страст као ми.“
Наравно, Стокер се слаже. „Дефинитивно постоји укрштање у смислу страсти, снажног осећаја регионалног идентитета. План је да се ти заједнички принципи прославе уочи утакмице Лиге шампиона између клубова у среду.
Спрема се застава за уручење Атлетику. „То је услуга коју желимо да вратимо ове недеље. То је само да симболизује везу између две групе навијача. Почело је пре више од 30 година, али та топлина је још увек присутна“, каже Стокер.
