Сестре Кесслер близанкиње Алис и Елен умиру заједно у доби од 89 година | Немачка

Алис и Елен Кеслер, поп певачке сестре које су биле познате у Европи 1960-их, посебно у Италији, где су биле заслужне за унос гламура у телевизијску мрежу ове земље, умрле су у 89.

Једнојајчани близанци су у понедељак одлучили да имају заједничку асистирану смрт у свом дому у Гринвалду, близу Минхена, рекла је Вега Вецел, портпарол Деутсцхе Геселлсцхафт фур Хуманес Стербен (ДГХС), удружења за помоћ при умирању са седиштем у Берлину.

У Немачкој је активна еутаназија забрањена, али према уставу свака особа има право на самоодлучну смрт, што је принцип који обухвата слободу одузимања живота и коришћења помоћи коју добровољно пружају трећа лица.

Сестре су давале лекове за смрт у присуству лекара и адвоката, који су потом позвали полицију. „Полиција долази да провери ситуацију и околности, и ако је све у реду онда је у реду“, рекао је Вецел и додао да је њихова одлука донета „дуго време и да је добро промишљена. Није било проблема са менталним здрављем“.

У прошлогодишњем интервјуу за италијански Цорриере делла Сера, сестре су рекле да им је жеља „да оду заједно, истог дана… Веома је тешко поднијети идеју да ће неко од њих двоје отићи први“.

Они су за немачки лист Билд рекли да желе да се њихов пепео једног дана стави у исту урну и да буде закопан поред њихове мајке и пса Јело.

Рођене 1936. у Нерхауу, сестре су почеле као деца балетанке у Лајпцишкој опери, а њихова певачка и плесна каријера кренула је са 16 година након што је њихова породица побегла из Источне Немачке у Дизелдорф. Представљали су Западну Немачку на Песми Евровизије 1959. године, завршивши на осмом месту.

Наступали су на Лиду у Паризу касних 1950-их, где су упознали Елвиса Прислија 1959. и Дона Лурија, италијанског кореографа рођеног у САД који их је довео у Италију 1961. године.

У Италији, где су их новинари у којима су доминирали мушкарци називали „ногама нације“, њихова каријера је напредовала. Они су дебитовали у земљи на Раијевим изузетно популарним музичким естрадним емисијама Гиардино д’инверно и Студио Уно.

Сестре су постале иконе талента, елеганције и женске независности, јер је њихов успех у Италији дошао у ери крутог конзервативног морала. Али са њиховом популарношћу дошло је до контроверзи, јер су голе ноге жена прекршиле Раијева строга правила облачења. Натерани су да носе дебеле црне чарапе током својих наступа.

Кесслерови су у интервјуу за Цорриере рекли: „Били смо оскудно обучени на ТВ-у, али мислимо да смо увек били елегантни, никада вулгарни. Било је критика, али то је био плус за нас.“

Током касније каријере у Италији, наступали су у филмовима и позоришним представама.

Сестре су такође уживале у успеху у САД, где су наступале са уметницима укључујући Френка Синатру и Фреда Астера. Живели су заједно у римском насељу Трастевере до 1986. године, када су се вратили у Немачку и настанили у Гринвалду.

Обоје су имали романсе – Елен је била са италијанским глумцем Умбертом Орсинијем 20 година, док је Алиса имала везе са француским глумцем Марселом Амонтом и италијанским глумцем Енриком Маријом Салерном. Али склопили су пакт да се никада неће венчати. У неколико интервјуа су рекли да је на ову одлуку утицао несрећни брак њихове мајке због насиља у породици.

Рекли су за Цорриере да им је њихов рад дао јасан осећај независности. „Имале смо јасну идеју од самог почетка, још од када смо биле девојчице: морамо да будемо независне. Нисмо хтеле ни на који начин да зависимо од мушкарца.

„Биле смо феминисткиње, али не размишљајући о томе: од 15. године почеле смо да зарађујемо за живот. Увек смо биле независне. Можда смо на крају постале мало зависне једна од друге.“