Хаотични расплет Клиперса оставља Криса Пола као најболнију жртву | Лос Анђелес Клиперси
Пизвадите своје бинго карте Лос Анђелес Клиперса. Да ли неко има квадрат са ознаком „власник и звезда оптужени да су заобишли горњу границу плата на неприкладан начин“? Само напред и печати то. Шта кажете на „изгубити 14 од 16 након старта са 3-2 пуне наде“? Означи. И да, можете попунити „другу звезду која у просеку има скоро 27 по ноћи са 36 година – укључујући и 50 играча против Детроит Пистонса, једног од најбољих тимова лиге“. Кутију са натписом „Навијачи Клиперса који чупају косу алармантном брзином и размишљају о срамним пребегима у лепом времену“ је вероватно сигурно прецртати, чекајући преглед. А после медијског циклуса у ситне сате у среду ујутру, сви ће моћи да означе најужаснији квадрат од свих: „вољени, одликовани ветеран без церемоније избачен на ивичњак у својој последњој сезони“.
Клиперси су објављивали победнички рекорд сваке године од 2010-11, стварајући репутацију једног од најпоузданијих мечева плеј-офа у НБА лиги. Двадесет и једна утакмица у овој младој сезони, тај идентитет се растворио у нешто магловито око ивица – и непогрешиво злокобно.
Одликовани ветеринар у питању је 40-годишњи Крис Пол, који је путем Инстаграм приче објавио да га Клиперси шаљу кући са свог текућег путовања. Лоренс Френк, председник кошаркашких операција Клиперса, потврдио је вест у изјави за ЕСПН: „Растајемо се са Крисом и он више неће бити део тима. Френк је о Полу додао, усред бљутавих флоскула о његовом статусу иконе Клиперса, „Желим да једна ствар буде врло јасна. Нико не криви Криса за наш лош учинак.“ јасно.
Пол се придружио Клиперсима 2011. године и помогао им је да отпочну дугу серију победничких сезона пре него што је отишао 2017. (Његова коначна размена у Хјустон је вратила седам играча, заштићени пик у првом колу 2018. и већи део од милион долара.) У ЛА је у просеку постизао 18,8 поена и претворио прве 9.8 асистенције у Ло-Нцхи тим. Град са тим пернатим лобовима Блејку Грифину и ДеАндреу Џордану – коначно даје клубу који одавно умире и идентитет и узбуђење. Украо је лопту тако немилосрдно да је покварио своје прсте, а његове квргаве цифре су зарадиле у Нев Иорк Тимесу. Људи су га звали „Бог тачке“. Он ће бити члан Куће славних на првом гласању, све док буде висок само шест стопа. Никада није освојио шампионат, само једном се појавио у финалу НБА лиге са Финикс Сансима 2021. године, али његове године у Клиперсима донеле су му огромна признања. Због чега је повратак 2025. очигледно толико значио – Пол је прихватио резервну улогу за једну последњу сезону, а навијачи су исто тако дубоко прихватили повратак кући.
Медени месец није дуго трајао. Време отупљује и најоштрије вештине, колико год инстинкти остали нетакнути. Пол је просечно бележио нешто више од 14 минута и три поена по утакмици у свом повратку. И, према ЕСПН-овој машини за мерење стилом изазваној Шамс Чаранију, он је био „гласан у позивању на одговорност менаџмента, тренера и играча, што је тим сматрао да је реметило“, чак је недељама прошао без разговора са Тајроном Луеом. Да ли је Пол заиста био толико иритантан да је егзил била једина опција, или руководство тражи одговоре усред језивог низа резултата? За све који су мислили да је повреда једина потенцијална препрека на овом поновном окупљању, сматрајте ово подсетником: губитак отвара сваку стару рану. Оно што је почело као дирљива подзаплет последње сезоне сада се завршило нагло и незгодно.
То само чини да Клиперси – повезани са трагичним Сакраменто Кингсима на претпоследњем месту на Западу (хвала богу за Пеликансе, некако гори од оба) – изгледају још нефункционалније. Реците новом НБА фану, или ванземаљцу, да је овај тим отишао на живот и смрт са моћним Денвер Нагетсима Николе Јокића у прошлосезонском плеј-офу и они би збуњено гледали. Само су Индијана Пејсерси 4-17, утакмица далеко од трофеја НБА финала пре шест месеци, теже пали. Они барем могу окривити брутални низ повреда.
Што се тиче Пола? Његова каријера ће остати широко поштована и радо се сећала, ако оставимо ово несрећно последње поглавље по страни. Једино жаљење које траје је очигледно: изостало првенство. Осећај је сигурно играо улогу у његовој одлуци да се врати, али и шанса – колико год мала – да јури тај неухватљиви трофеј Ларија О’Брајена са тимом који је изгледао снажно прошлог пролећа. Неће сада победити са Клиперсима. И осим ако њихов колапс у раној сезони није нека велика кошаркашка фатаморгана, ни они неће победити без њега.
