Ерупција вулкана је можда довела до доласка црне смрти у Европу

Црна смрт, избијање бубонске куге која је убила до 60 одсто становништва средњевековне Европе, можда је покренута вулканском активношћу око 1345. године.

Бактерија куге, Иерсиниа пестисшири се бувама које се хране глодарима, а затим се преносе на људе које угризу заражене буве. Нејасно је шта је довело до избијања епидемије у Европи у 14. веку, али историјски извори сугеришу да је транспорт житарица из Црног мора у Италију можда имао улогу.

„Црна смрт је централни догађај средњег века и желео сам да разумем зашто је тако изузетна количина жита морала да се донесе у Италију управо 1347. године“, каже Мартин Баух са Лајбницовог института за историју и културу источне Европе у Немачкој.

Да би истражили, Бауцх и његов колега Улф Бунтген са Универзитета у Кембриџу прегледали су доказе о клими из података о прстеновима дрвећа, језгри леда и писаним извештајима.

Посматрачи у Јапану, Кини, Немачкој, Француској и Италији су независно пријавили смањену количину сунца и повећану облачност између 1345. и 1349. Ово је вероватно резултат вулканске ерупције богате сумпором – или неколико ерупција – на непознатој тропској локацији, сугеришу Баух и Бентген.

Ледена језгра са Гренланда и Антарктика, заједно са хиљадама узорака дрвећа дрвећа сакупљених у осам различитих европских региона, такође сугеришу да се можда догодио драматичан климатски догађај.

Штавише, истраживачи су пронашли званичне записе који показују да су италијанске власти, суочене са глађу изазваном хладним временом и опадањем усева, спровеле хитан план за увоз жита из Монгола из Златне Хорде око Азовског мора 1347. године.

„Они су деловали на високо професионалан, рационалан и ефикасан начин и постигли свој циљ да ублаже високе цене и надолазећу глад кроз увоз житарица пре него што дође до смрти од глади“, каже Баух. „Управо зато што су ова друштва практиковала одличну превенцију глади, бактерија куге је стигла у Италију као слепи путник, ношена са житом.

У то време, узрок куге није био познат, а за избијање су окривиле ствари као што су „астрална сазвежђа и токсична испарења која су у атмосферу пуштена земљотресима“, каже он.

Иако је куга можда на крају ипак стигла у Европу, можда би губици становништва били мањи да није дошло до овог хитног одговора, каже Бауцх. „Мој аргумент није против спремности, већ радије за свест да ефикасне мере предострожности у једној сфери могу створити проблеме у неочекиваним областима.

Апарна Лал са Аустралијског националног универзитета у Канбери каже да је вероватно да је „савршена олуја фактора“ довела до уласка Црне смрти у Европу. „Пораст цена хране, документована широко распрострањена глад, заједно са хладним, влажним временом, можда су довели до смањења имунитета због неадекватне исхране и индуковане промене понашања као што је провођење више времена у затвореном простору у близини других током дужег периода“, каже она.

Међутим, биће потребно више рада да се раздвоји узрочност од корелације, каже она. „Чини се да су краткорочне пертурбације изазване ерупцијама имале значајан утицај на локалне временске обрасце, као што је документовано, али да ли су оне биле узрок уласка црне смрти у Европу, као што је наведено, захтева више доказа“, каже Лал.

Наука ренесансе: Италија

Упознајте велике научне умове и открића ренесансе, која су помогла да се учврсти улога Италије на челу научних подухвата – од Брунелескија и Ботичелија до полиматичара попут Леонарда да Винчија и Галилеа Галилеја.