Рабин На’ама Дафни и велечасни Јусеф Јакуб у Хаифи, Израел.
Јероме Соцоловски/НПР
сакрити натпис
пребаци наслов
Јероме Соцоловски/НПР
ХАИФА, Израел — Катедрала Светог Луја Краља украшена је сијалицама за годишњу церемонију паљења божићне јелке. Мноштво притиснуто између зидова црквеног дворишта налик алабастру је толико густо да се скоро осећа као да је сваки од око 4.000 католика Маронита у Хаифи овде.
Пре церемоније паљења и ватромета, велечасни Јусеф Јакуб позива рабина на сцену. Јакуб стоји поред Наама Дафни из Ор Хадаша, реформске скупштине, док она пали плаво-белу плетену свећу и изговара неденоминацију.
„Велика је част и привилегија бити са вама данас, да запалимо светла наде, среће и уз молитве за мирне празнике, године тишине и добросуседства, да одгајамо наше дечаке и девојчице са сигурношћу и љубављу“, каже она окупљенима.
Јакоуб је позвао рабина да му се придружи на прослави Божића, како каже, да покаже „да се обојица молимо за светлост и за мир и за срећу за људе“.
Упркос затегнутим односима између Ватикана и Израела током рата у Гази — при чему је покојни папа Фрања сугерисао да је Израел можда починио геноцид, што Израел оштро пориче — католички и јеврејски лидери у Хаифи, граду дуж Средоземног мора на северу Израела, покушавају да изграде поверење између својих заједница које живе једни од других, које живе једни од других.
То је део настојања да се успостави међурелигијско разумевање у древном лучком граду са веома разноликим пејзажом: поред већинског јеврејског становништва, овде има много хришћана, укључујући и друге католичке деноминације као што је Мелкитска грчка црква, и значајне заједнице муслимана, Друза и Бахаија.
Катедрала Светог Луја Краља у Хаифи, Израел.
Јероме Соцоловски/НПР
сакрити натпис
пребаци наслов
Јероме Соцоловски/НПР
Многи имају историју прогона и страдања. За Мароните, прогон сеже више од једног и по миленијума и догодио се под сукцесијом владара на Блиском истоку, како хришћанских тако и исламских.
„Било је насиља, било је мржње и било је ратова“, каже Јакуб.
Када је ова црква подигнута крајем 19. века, имала је француску заштиту, јер је Османско царство ограничило оснивање нових цркава за локално становништво, каже он. Зато је и добио име по француском крсташу и свецу из 13. века, краљу Лују ИКС.
Маронитски свештеник каже да Јевреји које овде среће често размишљају о хришћанима у контексту европског антисемитизма, као што је шпанско протеривање њихових предака 1492. Он им каже да хришћани на Блиском истоку имају мало или нимало везе са најгорим ужасима европске историје, а можда их нису ни свесни.
„Можда ћете чак наћи људе који немају појма шта се догодило у Шпанији“, каже он.
Ове године је 60. годишњица значајне Ватиканске декларације која је одбацила векове антисемитске теологије и отворила врата католицима да негују односе са другим великим светским религијама. Ностра Аетате, коју је прогласио папа Павле ВИ 28. октобра 1965. године, објавила је да се распеће Исуса Христа „не може оптужити против свих Јевреја, без разлике, тада живих, нити против данашњих Јевреја“. Такође је одбацила дубоко укорењену католичку представу о Јеврејима као „одбаченим или проклетим од Бога“.
„Документ више говори о хришћанским заједницама у којима је јеврејски народ мањина“, каже Јакуб, називајући то „огромним помаком“ за хришћане у Европи, али од мањег значаја на Блиском истоку. „За заједнице које су живеле у међурелигијској разноликости, Ностра Аетате је помоћник, али за нешто што је већ било.
Наама Дафни, рабин који је запалио свећу са свештеником, не слаже се у потпуности. Она истиче да многи израелски Јевреји, укључујући њене преке, имају европско порекло.
„Проживљено искуство моје породице је Холокауст, антијеврејско је осећање хришћанске популације у Европи. Дакле, за Абуну Јусефа Јакоба“, каже она, називајући свештеника арапским почасним именом, „то није део његове приче, јер је био овде. Али за моју породицу, то је део моје приче. Иако су моји деда и бака помогли у изградњи ове земље.“
Рабин и свештеник су добри пријатељи и припадају међуверском форуму у Лабораторији за религијске студије Универзитета у Хаифи. Убрзо након напада на јужни Израел 7. октобра 2023. предвођен Хамасом, форум је окупио 20 верских вођа, каже Уриел Симонсон, професор раносредњовековне исламске историје и суоснивач лабораторије у Хаифи и Фриз центра за заједничко друштво. Састанци су одржани у тајности због чврстих ставова око израелско-палестинског сукоба и осетљивости коју су неки верски лидери осећали око сарадње са припадницима других вера.
Многи су били забринути да би борбе између израелске војске и Хамаса могле да изазову понављање међузаједничког насиља између Арапа и Јевреја које је избило у Хаифи и другде у Израелу две године раније, каже он, изазвано претходним избијањем борби у Гази.
Он подсећа на разлоге за окупљање лидера: „Ви сте верске вође. Хајде да сачувамо наш град.“
Град је углавном остао миран од почетка рата, између осталог и због оваквих напора.
Лабораторија за верске студије у Хаифи сада нуди дипломски курс из међуверског дијалога, са 12 студената у тренутној кохорти. На једном семинару студенти изгледају као мини-парламент религија. Ту је имам са лубање, неколико Друза које носе беле мараме, неки Јевреји и католички свештеник у мантији.
Рев. Муниер Маззави је један од студената који похађају курс. Он је на челу Гркокатоличке цркве у граду Магхар, око 50 миља од Хаифе у северном Израелу. Иако је град већински Друзи, практично без Јевреја, он цени прилику да зарони у искуство већинске верске групе у Израелу.
„Занима ме да сазнам више о Јеврејима, укључујући [their history] у Европи са антисемитизмом и свиме“, каже он. Иако течно говори хебрејски, каже да је мало знао о антисемитизму у Европи или о дискриминацији са којом су се Јевреји историјски суочавали у арапским земљама.
Карен Левисохн предаје наставу на програму о верском туризму и пише докторску тезу о хришћанском туризму у Израелу.
Секуларна Јеврејка, одрасла је у Галилеји, где је Исус провео већи део свог живота. Али није много размишљала о томе све док није напустила посао инжењера високе технологије да би постала туристички водич.
„И била сам запањена када сам схватила шта се дешава око моје куће“, каже она, мислећи на места у Галилеји у близини где је одрасла, „и лепоту коју бисте видели у хришћанству које нисам била свесна, јер оно што учимо у школи је о крсташима и холокаусту и сличним стварима“.
То је контекст, каже она, у којем су Израелци примили речи покојног папе Фрање када је прошле године позвао на истрагу о томе да ли израелске војне акције у Гази представљају геноцид. (Његов наследник, папа Лав КСИВ, до сада је избегавао да назове израелске акције у Гази геноцидом, али је изразио дубоку забринутост због ситуације).
Амбасадор Израела при Светој столици Јарон Сајдеман је одговорио да Израел користи своје право на самоодбрану након онога што је назвао „геноцидни масакр“ који је Хамас извео 7. октобра 2023. То је била само једна од контроверзи који је избио током Фрањиног папства, упркос раним знацима да ће његово папство бити време појачане католичко-јеврејске сарадње.
„Односи између Јевреја и хришћана [are] тако деликатан да вам не треба чак ни шибица“ да бисте распалили буру контроверзи, каже Левисохн.
Али у земљи препуној сећања на прогон и сукобе, постоји трачак наде када се рабин придружи свештенику на празничној прослави — као што се догодило у маронитској катедрали Светог Луја Краља у Хаифи — и запали свећу док свештеник изјављује: „Благословени миротворци“.
