Vijesti

Рођено дете: Италијани славе прву бебу у селу после 30 година | Италија

У Паљари деи Марси, древном сеоском селу на обронцима планине Гирифалцо у италијанском региону Абруцо, мачке знатно надмашују људе.

Провлаче се кроз уске улице, лутају и излазе из домова и простиру се на зидовима који гледају на планине. Њихово преде је доследно брујање у тишини која је настала деценијама опадања становништва.

Али мање од марта, када су усхићене прославе обележиле ретку појаву: рођење детета.

Лара Бусси Трабуццо је прва беба која је рођена у Паљари деи Марси за скоро 30 година, чиме је становништво села достигло отприлике 20.

Њеном крштењу у цркви преко пута њеног дома присуствовала је цела заједница – укључујући и мачке – и таква је новина да се беба роди у селу, она је сада главна туристичка атракција.

Паоло и Цинзиа су примили једнократну исплату од 1.000 евра, захваљујући политици Гиоргиа Мелони, поред месечне алиментације. Фотографија: Роберто Саломоне/Тхе Гуардиан

„Дошли су људи који нису ни знали да постоји Паљара деи Марси, само зато што су чули за Лару“, рекла је њена мајка, Цинзиа Трабуццо. „Са само девет месеци, она је позната.“

Ларин долазак је симбол наде, али и отрежњујући подсетник на све већу демографску кризу Италије.

Према подацима Истат-а, националне статистичке агенције, 2024. године број рођених у земљи достигао је историјски минимум од 369.944, настављајући 16-годишњи негативан тренд. Стопа фертилитета је такође пала на рекордно низак ниво, са просечно 1,18 деце рођених од жена у репродуктивном добу 2024. године, што је једно од најнижих у ЕУ.

Разлози за овај пад су безбројни, од несигурности посла и огромног таласа емиграције младих до неадекватне подршке запосленим мајкама и, као у другим земљама, пораста мушке неплодности. Штавише, све већи број људи једноставно одлучује да нема децу.

Паљара деи Марси, село на вртоглавом западном делу Абруца, пролази кроз драстичну депопулацију. Фотографија: Роберто Саломоне/Тхе Гуардиан

Прелиминарни подаци Истата за првих седам месеци 2025. године указују на даље смањење, а од 20 италијанских административних региона нигде то није било акутније него у ионако ретко насељеном Абруцу, који је између јануара и јула имао пад броја рођених за 10,2 одсто у односу на исти период 2024. године.

Паљара деи Марси је мала, али симболична је за пејзаж широм земље којим доминира старење становништва и пражњење школа, вршећи притисак на јавне финансије и представљајући застрашујуће економске и социјалне изазове за лидере на локалном, регионалном и националном нивоу.

„Паљара деи Марси пати од драстичне депопулације, погоршане губитком многих старијих људи, без икакве промене генерација“, рекла је локална градоначелница Ђузепина Пероци.

Цинзиа, која је желела да заснује породицу далеко од града, повећала је своје сеоско становништво на око 20 тако што је имала Лару. Фотографија: Роберто Саломоне/Тхе Гуардиан

Пероци, која живи неколико врата даље од бебе Ларе, рекла је да је захвална Трабуку (42) и њеном партнеру Паолу Бусију (56) што су основали породицу и да се нада да ће то инспирисати и друге да учине исто.

Њихова ситуација је неуобичајена. Трабуко, наставница музике, рођена је у Фраскатију, близу Рима, и годинама је радила у италијанској престоници пре него што је одлучила да се пресели у село где је рођен њен деда јер је одувек желела да подигне породицу далеко од градског хаоса. Упознала је Бусија, грађевинског радника из тог краја, пре неколико година.

Пар је имао користи од 1.000 евра „бонуса за бебу“ након Лариног рођења, једнократне исплате за свако дете рођено или усвојено од јануара 2025. године, коју је увела крајње десничарска влада Ђорђа Мелонија као део свог обећања да ће се ухватити у коштац са оним што је премијер назвао „демографском зимом“ у Италији. Они такође примају дечји додатак од око 370 евра месечно.

Али њихова главна борба је жонглирање бриге о деци око посла. Италијански систем подршке за бригу о деци је хронично недовољан и Мелонијева администрација, упркос томе што кризу наталитета приказује као борбу за национални опстанак, до сада није испунила обећање да ће повећати број јаслица. Многе жене које затрудне су принуђене да напусте радну снагу и касније се боре да поново уђу.

Регион Абруцо, у коме се налази Паљара деи Марси, претрпео је пад рађања од 10,2 одсто у првих седам месеци ове године. Фотографија: Роберто Саломоне/Тхе Гуардиан

Пар брине и за Ларино будуће школовање. Последњи пут када је Паљара деи Марси имала учитеља – чији је дом удвостручен као школа – било је пре неколико деценија. У оближњем Кастелафиумеу постоји школа за одојчад и основна школа, али с обзиром на затварање школа широм Италије због пада наталитета, остаје да се види да ли ће бити довољно деце да издрже установу на дужи рок.

Трабуко је рекао да финансијски подстицаји нису довољни да зауставе тренд. „Цео систем треба да буде револуционисан“, додала је она. „Ми смо земља високих пореза, али то не значи добар квалитет живота или добре социјалне услуге.

На око сат времена вожње од Паљара деи Марси налази се Сулмона, некада успешан град у коме је убрзани темпо депопулације током протекле деценије довео до битке за спасавање породилишта, које се налази у болници Анунцијата, од затварања.

Ларин улазак у свет дошао је усред историјског малог броја годишњих рођења у Италији. Фотографија: Роберто Саломоне/Тхе Гуардиан

Јединица, која опслужује град и оближње градове, родила је 120 беба у 2024. години, знатно испод 500 потребних за породиљске јединице за одржавање финансирања. Ако се затвори, труднице ће морати да путују у Л’Аквилу, регионалну престоницу, удаљену око сат времена вожње, што представља ризик у ванредним ситуацијама.

„Регион је огроман и нарочито зими, услови путовања могу бити подмукли“, рекао је Ђанлука Ди Луиђи, гинеколог у болници који се присетио породиље која је заглавила у снежној олуји осам сати. „Док смо је одвезли у болницу, морали смо да урадимо хитан царски рез. Ово јој је било прво дете и била је трауматизована читавим искуством.“

Они који се боре да ова јединица остане отворена тврде да цифра од 500 порођаја годишње, установљена 2010. године, више није реална. „Овде никада нисмо достигли магичних 500“, рекла је Берта Гамбина, бабица која је у јединици радила 39 година. „Чак и у најбољим временима, у просеку смо имали око 380 порођаја годишње. Али учинићу све што могу да остане отворен – мој највећи страх је да напустим труднице.“

Берта Гамбина, бабица, већ 39 година ради у породилишту у оближњој Сулмони. Фотографија: Роберто Саломоне/Тхе Гуардиан

Орнела Ла Сивита, градски одборник из Демократске странке левог центра, рекла је да су финансијски подстицаји за подстицање рађања добродошли. „Али како можете дати женама новац да имају бебе, а да им не гарантујете сигурно и безбедно место за порођај?“

Једна тема која се често занемарује у дебати о наталитету у Италији је очување плодности, рекао је Ди Луиђи, путем средстава као што је замрзавање јаја. „Идеолошко размишљање у Италији је увек било блокада“, додао је он. „Али ако желимо новорођенчад, онда нам је потребно и просветљење – да, обезбедите младим људима достојанствена радна места, али хајде да их учимо о очувању плодности.

Related Articles

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button