Тхе Гуардиан поглед на нову Монроову доктрину: Трампов насилни приступ западној хемисфери има цену | Уредништво

Доналд Трамп генерално није познат као студент историје. Ипак, током прошле године, његова одлучна преоријентација америчке спољне политике ка Америци оживела је књигу која датира два века уназад, петог председника Џејмса Монроа. Сада се 47. удвостручује. Анти-интервенциониста се премишља. Примедбе које су испрва звучале као лоше шале или насумични испади из председничке легитимације постале су злокобније кроз понављање или пропратне радње. Само будала би све Трампове коментаре схватила дословно – али их свакако треба схватити озбиљно.

Он је одбио да искључи употребу војне силе за преузимање контроле над Гренландом и више пута је изнео идеју да Канада постане 51. држава. Претио је да ће запленити Панамски канал. Он је наметнуо велике тарифе кључним партнерима и каже да би могао одустати од трговинског пакта Канаде и Мексика који је потписан у његовом првом мандату. Нечувено се мешао у изборе у Хондурасу и Аргентини и покушао да се умеша у бразилску правду. Он је у октобру увео санкције председнику Колумбије. Он је покренуо смртоносне нападе на наводне нарко-чамце у међународним водама – вансудска убиства која је администрација покушавала да легитимише произвољном означавањем трговаца људима као терориста – и запретио је војним ударима на Мексико, Венецуелу и било коју другу земљу коју окривљује за дрогу која се конзумира у САД.

Дипломатија топовњача се вратила. САД су позиционирале изванредну војну моћ код обале Венецуеле – њеног највећег присуства на Карибима деценијама – и заплениле су танкере за нафту. Трамп је наводно дао ултиматум ауторитарном председнику Венецуеле Николасу Мадуру да поднесе оставку када су недавно разговарали и дао му награду од 50 милиона долара за главу. Господина Трампа репресија режима не брине. Наводно се ради о борби против дроге – али Венецуела није произвођач или главни канал за наркотике, а господин Трамп је управо помиловао бившег председника Хондураса Хуана Орланда Ернандеза због великих кривичних дела у вези са дрогом.

Историја која се понавља

Чини се да су САД уверене да могу да наоружају левичарског Мадура у бекству или да убеде друге чланове његовог режима да га свргну. Питање је шта ће се десити ако је њено поверење изгубљено – као што је било у првом Трамповом мандату, када признање тадашњег опозиционог лидера Хуана Гваида за председника није успело да смени Мадура. ЦИА је наводно користила беспилотне летелице за напад на венецуелански лучки објекат. Колико ће даље САД ићи?

Председник Монро је 1823. године упозорио европске силе да се не мешају у западној хемисфери. У 2025., Трампови поступци одражавају забринутост због растуће улоге Кине. „Сједињене Државе ће поново потврдити и спровести Монроову доктрину како би повратиле америчку надмоћ“, наводи се у новој стратегији националне безбедности.

Оно што се назива „Трамповим последицама“ је показивање на „Рузвелтову последицу“. 26. амерички председник претворио је Монроов одбрамбени, искључиви став у хегемонију „великог штапа“. Завет „снажне обнове америчке моћи и приоритета“ зависиће од „регрутовања“ савезника и притиска на друге, као и од „прилагођеног“ војног присуства. „Донроова доктрина“ је такође подстакнута обећањима да ће спречити масовну миграцију, фиксацијом на трговину дрогом, надом у трговинску предност и глађу за минералима, плус жудњом за хватањем наслова и симболима доминације који јачају его.

Чини се да господин Трамп не узнемирава јаче кинеске и руске сфере утицаја – све док има домен који може да се слаже са доменом Си Ђинпинга и Владимира Путина. Нова америчка „доктрина“ је у стварности подложна његовим хировима, љутњи и личним односима са лидерима, као и недоследностима унутар његовог суда. У његовом спољнополитичком тиму постоје јасне поделе, посебно по питању Венецуеле. Ричард Гренел, меркантилистички председнички изасланик за специјалне мисије, промовисао је разговоре са Мадуром. Марко Рубио, државни секретар, остаје непоколебљиво јастреб – и, с обзиром да су Блиски исток и Украјина углавном ван његових руку, има довољно времена да посвети Латинској Америци.

Повлачење Пекинга

Брзина којом је Кина успела да изгради везе са Латинском Америком и Карибима делимично је одражавала релативни недостатак интересовања САД за регион. Кина је сада највећи трговински партнер, али су САД највећи страни инвеститор. Бела кућа може да верује да може лако да поврати земљу – и да већ бележи успехе. Крајње десничарска странка Хавијера Милеија победила је на изборима у Аргентини, на опште изненађење, након што је Трамп понудио земљи спас од 40 милијарди долара – све док његов човек победи. Председников презир према људским правима чини самозваног „најкул диктатора“ Ел Салвадора Наииба Букелеа не бригом, већ богатством, јер узима депортоване Венецуеле из САД.

Не ради се само о идеолошким колегама: чини се да се Мексико помера ка САД под притиском, а низ нових безбедносних споразума ће омогућити да се америчке трупе распореде широм региона. Ипак, на другим местима, страх од непредвидиве администрације која малтретира може да загреје односе са Пекингом. Трампова тактика се често обара. Санкције и царине су имале за циљ да убију бразилски случај против Јаира Болсонара за планирање државног удара након пораза на изборима 2022. – али бивши председник је добио 27 година затвора. Популарност председника Луиза Инасија Луле да Силве је порасла. САД су од тада елиминисале и кључне тарифе на храну.

Напад на Венецуелу би подстакао реакцију у региону – и, предвиђају стручњаци, навалу избеглица у САД. Трампове гласне притужбе о томе да Кина „контролише“ Панамски канал подстакле су приватну компанију ЦК Хутцхисон са седиштем у Хонг Конгу, која је поседовала две луке у Панами, да најави да ће продати све своје луке групи коју предводи америчка инвестициона компанија БлацкРоцк. Али Пекинг је блокирао договор – тада је рекао да ће цена за одобрење бити додавање кинеске државне бродарске компаније Цосцо у конзорцијум. Цосцо би био искључен са панамских локација, али би наводно могао да добије удео у десетинама лука широм света.

Мало у региону би се одлучило да се ослони на било којег хегемона, а узнемиреност у Латинској Америци због повећане снаге САД прати забринутост савезника у Азији и Европи због малтретирања САД и америчког повлачења. Канада је заинтересована за јачање трансатлантских односа. Европска унија и Латинска Америка такође би имале користи од бољих веза, али дуго очекивани трговински споразум између Брисела и блока Меркосура, који би требало да буде потписан овог месеца, поново је у застоју. Европа то треба да постави као приоритет.

Оштре политичке поделе унутар Латинске Америке, као и различити интереси између континената, ограничиће сарадњу. Али Трампово несмотрено и регресивно понашање подстиче промене због којих би и САД могле да зажале.