‘Цоупледом је веома тлачинг „: шведски аутор Гун-Бритт Сундсстром на оживљавању њеног култног ново брачне романе | Фикција у преводу

АТА Гледање, ангажман, класични роман 1970-их Гун-Бритт Сундстрома, изгледа као конвенционална прича о младом студентском љубави која лечи у лице амбивалентности. 79-годишњи аутор, који говори путем видео позива, док је мачка седела за њен син у својој кући ван Стокхолма, заузет је повратком романа да се наклони. Дуго времена Сундстром је покушала да се дистанцира са ангажмана, као што су писци воља у својој најпознатијој књизи. Али читаоци је не би дозволили да забораве, а сада, са објављивањем првог превода енглеског језика, новорођенчадни романолист и преводилац који продају милион плус. Недавно, каже Сундстром, „млада жена – у њеним 50-има, која је данас млада! – Рекла ми је да јој је књига дата као поклон свог оца у 16 и то јој је променило живот. То је променило свој живот виђен. “ Сундсстрем слегне раменима као да каже: Ово је луд, али шта можеш учинити?

Ангажовање је, на крају крајева, традиционална љубавна прича, али проучавање жестоког отпора младе жене према ономе што осећа је опресивни ефекат кога мушкарац воли вољети човек. Мартина и Густав састају се на колеџу. Густав жели да се њихов однос напредује по традиционалним линијама, амбицији која се Мартина осећа, ризикује да је води попут спавања у заморни, конвенционални живот. У повременом нивоу однос пара је вољен и стабилан, али, примећује Мартину каустично „,“ Густав гради толико много структура на врху онога што се тресе испод њих „. Жели да буде вољена, али она такође жели да буде сама. Жели да Густав престане да се понавља. Кад је пита шта није у реду, она муже, „Не можете одговорити на нешто такво. Не можете рећи некоме ко жели да буде с тобом увек да би могао бити разуман и мало да је мало упишем, да ли бих вас видео још често, волео бих вас четири пута?“

Роман се често описује као „феминистичка класика“, који сунцестром одолева – импликација је да било који политички циљ подрива његов интегритет као роман. „Феминистичке књиге обично се завршавају срећним разводом. А то не ради. “ Уместо тога, ангажман је густа, промишљена књига која преузела питања секса, досаде, самопоштовања и онога што су Сундстром позива „, морално питање; Питање да ли можете на овај начин да се опходите другој особи, онако како је Мартина [treats Gustav]? На крају, она се дође до закључка да не можете, то није у реду. Не може да га искористи, јер је беспомоћно заљубљен у њу. “ Књига је мање о искуству љубави некога него што је то објект Љубаве и дате тренутне расправе око младих жена „Децентринг Мушкарци“ и „хетеропесимизам“, то је запањујуће модерног романа.

То је такође мрачна комедија, нешто што је Сундстром каже да ће се превидјети. „То је смешна књига! Често сам пожалио да рецензенти нису споменули тај аспект.“ Како то није било? Сундсстром сама је пуна весеља. Она натјера 80 овог лета и каже: „Не могу сам да верујем. Већина мојих пријатеља је мање-више исте старости, а нико од нас не може да верује. Ми смо млади, зар не?“ Са њеном паритенском фризуром и нестрпљеном лицем, могла би бити удобно 20 година млађа. („Гене“, каже, равно.) На почетку нашег разговора, Сундстром помиње кроз старе дневнике питајући се шта да се држе и шта да пали. „Чистим се са перспективом убрзо умирања“, каже она, чињенично, И иако је њежна уметност шведске чишћења смрти позната је позната појава, она ме удара да је и за шведевке, сундром сунцестром је узбудљиво, надахњујуће журно.

Као и њен главни јунак, она је имуна и имунала од групе које је дошло до тачке неспретности. У роману, Мартина се пита: „Како то може бити да већина људи недостаје самопоуздање? И како могу бити довољно самопоуздања за целу војску? Наравно да сам прелепо и интелигентан, барем довољно интелигентан да бих се довољно размотрио да ли то обично не помогне да се то обично не помаже?“ И даље се благо суочава са читањем младе жене мирно се проценила на овај начин, а Мартиново самопоуздање је Сунсстрем, чији је развој све до два кључна утицаја у њено дјетињство. Била је сјајан читалац и већину је идентификовао са херојима Сласхбуцклинг – Сцарлет Пимпернел и Три мушкетира. И, заједно са њеном породицом, похађала је прогресивну шведску цркву. „Одрастао сам за то што је то, Богу, сви смо једнаки и да је мој однос према Богу, да имам један, био је једнако важан као и сваки мушкарац.“

У међувремену је утицала на политички развој СундСрома као феминисткиња, у међувремену је утицала упозорена приче о животу њене мајке. Отац Сунсстрема био је новинар, док је мајка одустала од посла да подигне Сундсстрем и сестру у ономе што је гледало назад, романописац назива „врсту трагедије“. Иако никад није била огорчена, Сундсром препознаје да је она, на неки начин разочарала „.

Тешкоћа генерације њене мајке чини Сундстром скептичном за неким аспектима модерног феминистичког покрета, што мисли да није успела да призна колико је стечено. „Имали смо повратну улошку. Нажалост, били смо слободнији у својој генерацији него у својој деци. Моја ћерка ми је рекла да је завидна за моју младост у том погледу. Они су много више забринути због њиховог изгледа него што смо тада морали да се вратимо. Толико младих данас нема самопоуздање. „

Сундстром је почео да пише као дете, у часописима и дневницима, а у неком тренутку касне адолесценције је почела да осећа да је неизбежна да ће написати књигу. 1966. године објавила је Студент-64, роман бундеве младости, а 10 година касније дошло је за ангажман, њен трећи роман и огроман и тренутни хит. Од тада је написала 14 даљих књига, од њих шест за децу, а у тону одвратности чуда ако постане романотворилац можда грешка. Такође је преводилац и пронађена је радећи заједно са Катхи Сранпа, преводилац енглеског језика за ново издање ангажмана, занимљива вежба у учењу да се препусти. (После интервјуа, сундсстрем е-поруке да исправе неколико енглеских речи које је користила и за коју је размишљала о прецизније преводе.)

„Веома сам добар на шведском језику, а жалим се мало што нисам послао живот лингвистици уместо књижевности“, каже она. „Грозно је рећи, али не мислим да је литература све то занимљиво. У животу је више занимљивих ствари. Језик; Етимологије; развој различитих језика.“ У шведском, роман се зове Макен (Супруг) и она се чуди ако би „Мате“ био бољи наслов на енглеском језику. „Сазнао сам да је“ пријатељ „првобитно написан са“ к „. Дакле, првобитно је“ направити „.“ Постоји збуњена тишина. „Али то не помаже.“ Или се чуди, „“ Отјеравање „: Мислим да би то било прилично адекватно. И као критика идеје о спојном, а такође и проблеми развода.“

Сундстром сама је разведен 30 година, а последњих неколико деценија има романтичног партнера са којим не живи. „За мене“, каже она: „То је идеал; бити пар, и да се видимо када желимо и још увек имамо своје животе. И не најмање, јер свако од нас има децу са различитим родитељима. Никад нисам желео да буде маћеха.“ Никад нисам желео да буде маћеха. „Никад нисам желео да буде маћеха.“ Никад нисам желео да буде очух. “ Иако, она додаје: „Веома сам захвална годинама на који сам био у породици на традиционалан начин.“ Сећа се да је возила са супругом за воланом, а двоје деце у леђима размишљајући колико је имала срећу. „Идеал! И то сам ја!“

Ово је класичан пример отпора Сундсстрема на било који тежак и брз положај. Она се природно гравира од политичког православља и верује – проклетство преводилаца, можда – увек постоји више од једног начина да се ствари виде. „По природи, алергичан сам на све што је истина дана“, каже она. „Знате, сви пишу исте ствари у новинама. На пример, # камење #метоо није било могуће у том дискусију. Никада не бих рекао ништа јавно, али нисам се осећао прилично срећно због тога; ове демонстрације против шведске академије [which awards the Nobel prize in literature]организовано као врста феминистичке акције. Осећао сам се врло чудно [about] све то; Чинило се да је поједностављено. Сви сукоби се не могу видети у том контексту. „

Ово су нејасноћама које су Сундсстрем тако добро баве у њеној фикцији, где она може дозволити да све нијансе одсутне у насловима да се играју. Остварила је ангажовану мартину као ни хероину ни упозорење Прича, због чега и даље је изненађена жаром којом су неке младе жене одвеле као узор као узор. Пре неколико година, каже, „Упознао сам младу девојку која ми је показала своју копију Макена, а она је била пуна пост-ит. А она је рекла:“ Кад сам у невољи, или нисам сигуран, мислим: Шта би Мартина рекла? „“ Сундстром је рекао запрепаштено. „Не знам да ли бих требао да будем срећан због тога. Није на тренутак да је моја намера да уопште неправимо нешто.“

Уместо тога, замислила је књигу док је пролазила кроз период самохране, питајући се о дугорочним изгледима било које везе и мислећи да је у култури рат око брака и развода у 1970-има преузео, то би могло бити добри за роман. „1976. године шведски краљ се оженио, и сви амерички радикали су, наравно, били републиканци – био сам члан републичког удружења све док се могу сетити. И мада [regard for the monarchy] Није била луда као у Британији, стварно сам била депресивна о људима који се баве тим крвавим венчавањем. И ја ходам около осећајући се сингл. “ Смејава се. „Ова идеја о Цоупледу је још више угњетава младима него што је то било у мом дану. То значи да је то врло угњетавање. „

Враћамо се на предмет смрти. Родитељи Сунсстрема су такође били незакоњиви о томе, каже она. „Моја мајка је била удовици пет година, а кад је била у болници, питао сам је:“ Плашите се да умирете? “ И чинило се изненађеним питањем. ‘Не! Зашто бих требао бити? „“ Нису разговарали о томе да се окупља са Сундсстревом оцу, што је то нешто, онако томе да се на њих не одобрава на своје мачке и пси. „Замислите … Каква гомила.“ Како је то било, њени родитељи „, обоје су били врло мирни, јер су живели у уверењу да овај свет није једини“.

Ово није оно што Сундстром верује. Па ипак, захваљујући оним дивним, религијским људима у њеној позадини, она види свет много онако како су учинили, у погледу друштвеног ангажмана. Да је сада млада, каже, „Била бих Грета Тхунберг“. За Сундсстрем, да погледам свет и види потенцијал за нешто боље да поставља романописац и активиста у једној категорији: оне са способностима „да замислим нешто друго од овог света“.