Као доживотни левичар, упао у то када си морао да трчиш испред сивих и пролазиш кроз ДГС, те изуме неискупљених „нација“, који се боре да измисле сингуларности и идентитете који раздвајају људе, то поновно измишљање или директно измишљање мртвих или преосталих језика – Цхунта Арагонесиста? Стварно? – веровати у нешто друго и прилагођавати се оквирима немачког романтичног етнонационализма надмоћних народа, из којих је произашао нацизам итд., они су ми супротни левици и реакционарни као и најгора националистичка десница. Велика илузија левице је увек била братство и једнакост појединаца, а не супрематизам, идентитаризам итд.
