Кредит: Гетти
Научници претежно препознају вредност дељења нулл резултата, али их ретко објављују у истраживачком литератури, према истраживању. Налази сугерирају да постоји потреба за повећаном свешћу о томе како и зашто делити такве податке, као и промене у начину процењивања истраживања.
Истраживање је привукло одговоре од 11.069 истраживача у 166 земаља и све главне научне дисциплине. Откривено је да 98% препозна вредност нулл резултата, које је анкета дефинисала као „исход који не потврђује жељену хипотезу“. Осамдесет и пет одсто испитаника рекло је да је било важно да поделимо те резултате. Међутим, само 68% 7.057 истраживача чији је рад произвео нулл резултате поделио их је у неком облику, а само 30% их је покушало да их објави у часопису.
Резултати су објављени 22. јула. Истраживање је спровело ПриродаИздавач, Спрингер Природа. (Природа је уредничко независно од свог издавача.)
Невољко објављивање
Да је само 30% испитаника с нуљима резултатама покушало да их објави није изненађујуће РИТУ Дхан-у, главног научног службеника Спрингера у Лондону.
„Истраживачи се предају да пишу истраживачке радове који се односе на позитивно напредовање, тако да се нулл резултати ретко цитирају“, каже она. То значи да је и ако се објављују ни нулл резултати, неће имати утицаја, додаје.
Око 1.489 испитаника створило је нулл резултате и сложио се да су важни за дељење, али то још нису учинили. Већина те групе је изразила забринутост због издавања: 69% није мислило да се нулл резултати прихвате за објављивање; 52% није знало који часописи би разматрали издавачким истраживањима са нултима резултатом; 19% забринуто да њихова институција или усанадници не би покривали издавачке трошкове; А 21% је било забринуто да их негативно гледају њихови вршњаци.
Ова репутациона забринутост одражава прекид у науци, каже Марцус МунаФо, биолошки психолог и извршни директор Мреже за обновљивост Велике Британије, који има за циљ да побољша поузданост истраживања.
„Свакодневни живот већине научника је нулл резултата. Већина наших студија не ради. Већина наших експеримената не ради“, каже МунаФо. „Један од разлога за издавање нулл резултата је креирање поштеног називника у верзији записа“ – прецизнију слику истраживачког пејзажа.
Услуга заједнице
Од 1.228 испитаника који су могли да објаве своје нулије, 39% је рекао да је процес помогао да надахњују нову хипотезу или методологију, а 28% је рекао да је спречило умножавање умножавања небројања непотребног истраживања.
Такве напоре би га уважавали један анонимни испитаник, који је описао како су нулл резултати могли да промени путању њиховог рада само су „укратко поменуте“ у неколико чланака у неколико часописа које су се на тренутак намерили, „сахрањен између осталих информација у члановима“.
„Да је то широко дистрибуирано у мом пољу,“ они су залетели „, то би ме спасило 2+ критичних истраживачких истраживања!“
