Statistike o čitanju iz zadovoljstva među decom i tinejdžerima su sumorne.
Samo 34% dece uzrasta od 8 do 12 godina i 21% tinejdžera čita dnevno iz zadovoljstva, prema nacionalno reprezentativnom izveštaju iz 2021. godine koje je objavio Common Sense Media. U to su uključeni štampani i elektronski formati knjiga, kao i članci iz novina i časopisa.
Gledanje online video snimaka i korišćenje društvenih mreža predstavljaju snažnu konkurenciju. Većina tinejdžera koristi oba, svakodnevno, a većina dece uzrasta 8 do 12 godina izveštava da gleda online video sadržaje svakog dana.
Nastavnici ne mogu nadgledati korišćenje medija kod učenika van učionice. Međutim, mogu preduzeti ujedinjene napore kako bi obezbedili da učenici imaju priliku da svakodnevno čitaju iz zadovoljstva.
Ovde su pet dokazanih strategija koje podstiču učenike da čitaju iz zabave:
1. Zaštita vremena za samostalno čitanje tokom nastavnih perioda
Većina nastavnika se slaže da je ova strategija očigledna, ali njena primena predstavlja drugi izazov.
U nedavnom globalnom izveštaju Međunarodnog udruženja za pismenost (International Literacy Association) koji je obuhvatio 1.443 nastavnika pismenosti od pre-K do 12. razreda, većina ispitanika se složila da učenici treba samostalno da čitaju najmanje 20 minuta dnevno. Ali samo 33% je izjavilo da su u mogućnosti da dodele to vreme tokom nastave, uglavnom zbog nastavnih ograničenja.
Ranija studija je pokazala slične rezultate. Scholastic je 2017. godine anketirao gotovo 3.700 nastavnika pre-K–12. razreda i više od 1.000 direktora škola o praksama samostalnog čitanja u školama. Devedesetčetiri odsto ispitanika se složilo da samostalno čitanje po izboru treba da bude svakodnevna aktivnost u školi, ali samo 36% nastavnika je reklo da nameravaju da ostave vreme za to. Gotovo četvrtina nastavnika je rekla da to nikada ne radi.
Nastavnici koji redovno izdvajaju vreme za dnevno samostalno čitanje kažu da često moraju da budu kreativni kako bi ga zaštitili, ponekad ga ugrađuju tokom prelaza između aktivnosti, ili između drugih segmenata nastave pismenosti. Oni koji ulažu napor kažu da se trud isplaćuje.
„Znamo da deca moraju da imaju to vreme za samostalno čitanje da bi se zaljubila u knjige i mogla istraživati novi sadržaj, nove autore, nove teme i zaista se izgubiti u svojim pričama,” izjavila je Eileen McGaughey, stručnjak za obrazovnu tehnologiju i bivša učiteljica četvrtog razreda u R.M. Captain Elementary School u Claytonu, Missouri.
2. Dajete prioritet čitanju naglas
Slušanje stručnog čitača koji priča ubedljive priče uz živahan glas jedan je od najučinkovitijih načina da se razvi pismenost kod ranih čitalaca.
„Mogu da tvrdim da su, od svih komponenti čitanja, čitanje naglas jedna od najdublje ukorenjenih osnova u istraživanju. Postoji mnogo podataka koji potvrđuju moć čitanja naglas,” rekla je Molly Ness, bivša učiteljica, istraživač čitanja i osnivač obrazovnog konsultantskog preduzeća Dirigo Literacy, za Education Week 2024.
Osim što povećavaju vokabular i osnovno znanje učenika, čitanje naglas takođe pomaže u poboljšanju razumevanja teksta i čini učenike sklonijim da žele da čitaju, objasnila je Ness, koja ove pozitivne efekte naziva „uzlaznom spiralom literarne putanje.”
Kao i vreme za samostalno čitanje, nastavnici se mogu mučiti da uključe čitanje naglas u svoje nastavne periode, posebno u starijim razredima.
Vođena, većina (62%) od 1.029 ranih edukatora i administratora koji rade sa decom u predškolskom i 3. razredu koji su učestvovali u istraživanju EdWeek Research Center u januaru izjavila je da ili su oni ili nastavnici sa kojima rade čitali naglas 15 do 30 minuta dnevno.
Petnaest odsto je izjavilo da čita naglas učenicima između 30 i 60 minuta dnevno, a još 19% praktikuje ovu dnevnu rutin u manje od 15 minuta svakog dana.
Međutim, prepoznavanje koliko je ova praksa korisna za učenike svih uzrasta može podstaći više nastavnika da ostave prostor za rutinsko čitanje naglas i da administratori podrže ovu praksu.
3. Pokretanje učenickog književnog kluba
Ova ideja je popularna među nastavnicima pismenosti i, opet, može zahtevati kreativno planiranje da bi se rasporedila. Međutim, oni koji su uspešno pokrenuli književne klubove hvale svoj uspeh. Christina Torres, nastavnica engleskog jezika osmog razreda, podelila je kako je sprovela probni književni klub sa svojim učenicima u eseju iz 2020. godine.
Torres je počela tako što je učenicima dala izbor od pet unapred odabranih knjiga, od kojih je svaka ispunjavala ciljeve nastave. Zatim je učenicima koji su izabrali istu knjigu dodelila male grupe i pružila grupama prilike da razgovaraju o knjigama.
Torres je rekla da su diskusije bile „glasne, pune smeha i pomalo haotične—baš sve što sam želela da vidim dok su zajedno delili iskustvo čitanja dobre knjige.”
4. Organizujte čitalačka takmičenja
Neki učenici treba da dobiju podsticaj da počnu čitati iz zadovoljstva. Grupno orijentisana takmičenja mogu pružiti tu motivaciju, kažu nastavnici. U istraživanju Centra za istraživanje EdWeek iz 2024. godine, gde je učestvovalo više od 600 nastavnika od predškolskog do 12. razreda, više od 80% se slagalo da takmičenje donekle motiviše njihove učenike.
Henry Melčer, voditelj srednje škole u Boys’ Latin School of Maryland, privatnoj školi za dečake u Baltimoru, rekao je EdWeek-u 2025. da je njegov nastavni kadar smatrao grupna takmičenja efikasnim u motivisanju učenika iz mnogih razloga—including što ih navodi da čitaju više iz zadovoljstva.
Melčer je rekao da nastavnici fokusiraju na grupu, a ne na pojedinačna takmičenja kako bi izbegli izdvajanje učenika. Grupna takmičenja pomažu u izgradnji drugarstva unutar timova—obično savetničkih grupa od oko deset učenika.
„Nije bitno koliko nagrada jedan učenik može da prikupi,” rekao je Melčer. „Već po svakom učeniku u savetodavnoj grupi, tako da svaki član ima svoju ulogu.”
5. Promovišite audioknjige kao realnu opciju
Audioknjige su dugo viđene kao „manje vredna” aktivnost u odnosu na pisano čitanje; neki ih čak vide kao prevaru. Ali to se menja, jer sve veći broj edukatora počinje da gleda na audioknjige kao dostupan način da učenici budu angažovani u knjigama—za školu ili za zabavu.
Ovakav pomak u stavovima verovatno je dobra vest mnogim učenicima—onima koji imaju poteškoća u tečnom čitanju; onima koje mogu da zastraše dugi, složeni tekstovi; i onima kojima nedostaje vremena, pa su verovatnije da slušaju nego čitaju dok putuju do škole ili na vannastavne aktivnosti.
Joel Garza, nastavnik engleskog jezika za 9. razred u Addisonu, Teksas, dugo se opirao dodeljivanju audioknjiga kao opcije za svoje učenike. Pre dve godine promenio je mišljenje, odlučivši da je važnije učenicima izložiti klasike u formatu koji će verovatno prihvatiti nego ih u potpunosti ne izlagati.
Sada dodeljuje audio adaptaciju Odiseje Poetskog laureata Sivona Armitažea. „Audioknjiga nije bila opcija. Bila je obavezna. Niko nije imao knjigu u ruci,” rekao je Garza Education Week-u 2024. „Učenici su to zaista uživali.”
Nastavnici koji nisu spremni da se oslone na audioknjige mogu biti uvereni rezultatima nedavne studije objavljene u časopisu Journal of Neuroscience, u kojoj su istraživači, koristeći napredne tehnike snimanja, otkrili da slušanje izgovorenih reči i čitanje istih reči stimulišu iste kognitivne i emocionalne regije mozga.
Slike: Vanessa Solis/Education Week + Getty
