Иако се плавопегави даждевњаци могу видети током топлих, сунчаних дана, чини се да су у стању да изађу и на хладне, снежне.
Петер Папланус/Флицкр ЦЦ БИ 2.0
сакрити натпис
пребаци наслов
Петер Папланус/Флицкр ЦЦ БИ 2.0
У давна времена људи су мислили да влажни даждевњаци могу да преживе у ватри. То, наравно, није тачно, али неки даждевњаци имају изненађујућу способност да се носе са другим температурним екстремом: смрзавањем.
У ствари, плавопегави даждевњаци могу чак остати активни када се охлади испод нормална тачка смрзавања телесних течности — стање које научници називају „прехлађено“.
То је изненадило истраживаче који су недавно видели ове водоземце на језеру Бат у канадском покрајинском парку Алгонкуин касне зиме.
Приметили смо да је у реду, још увек има леда на земљи, језеро је још увек залеђено, али из неког чудног разлога, на копну је било плавих пегавих даждевњака“, присећа се Данило Гиацометтиистраживач који је сада на Универзитету Сао Пауло у Бразилу.
Ови даждевњаци оправдавају своје име, са црним телима са светлуцавим плавим тачкама. Поред Канаде, налазе се у северном делу Сједињених Држава, преко региона Великих језера и Нове Енглеске, све до Канаде. Хладне зиме проводе под земљом, али у рано пролеће излазе из својих јазбина у шумама да би мигрирали у оближње водене воде како би могли да се размножавају.
Већ неко време се зна да се плавопегави даждевњаци повремено могу видети како ходају по снегу, али се мислило да се то дешава када су температуре заправо мало порасле, каже биолог Гленн Таттерсалл са Универзитета Брок у Онтарију, члан истраживачког тима. „Претпоставка коју смо имали је била да су се можда кретали по снегу док су температуре тачне затворити до смрзавања“, каже он.
Међутим, када су видели ове саламандере на хладној хладноћи, истраживачи су са собом имали термалну камеру. Заједно са другим научником по имену Патрик Молдован, направили су термалне слике које су им омогућиле мерење телесне температуре животиња.
Оно што су открили је да су неки плавопегави даждевњаци заправо имали телесну температуру испод нуле, чак и до 25 степени Фаренхајта – а ипак су пузали около сасвим добро.
„Да је животиња замрзнута леденица, вероватно не би била способна да се креће“, каже Таттерсалл.
Ови даждевњаци очигледно имају неку врсту способности да користе природни антифриз који им омогућава да се супер охладе, према извештају истраживача у Канадски часопис за зоологију.
„Заиста кул ствар у вези са оним што су видели је то што су показали да постоји активност у овом суперохлађеном стању“, каже Дон Ларсон са Универзитетом Аљаске, Фербанкс, који није био део овог истраживачког тима. „Иако имају овако ниску телесну температуру, и даље су у стању учинити ствари.“
Он каже да ово вероватно помаже овим даждевњацима тако што им дозвољава да почну да се размножавају што је раније могуће, док можда избегавају грабљивце који су још увек увучени.
Водоземци могу бити изненађујуће вешти у суочавању са хладним температурама, каже он. Проучавао је аљашку дрвену жабу, која може месецима да се смрзне; срце му потпуно стане.
А у Русији постоје сибирски даждевњаци „за које знамо да могу да преживе до минус 40 или ниже“, каже он, „а Целзијус или Фаренхајт, минус 40 је отприлике исто“.
„Знамо да постоје неке веома екстремне границе“, каже Ларсон, али у поређењу са свим истраживањима која су рађена о томе шта птице и сисари раде зими, научници знају изузетно мало о томе како хладнокрвни водоземци живе.
„Заиста је тешко пронаћи водоземце када им је овако хладно“, примећује Ларсон. „Уопштено говорећи, када је реч о ектотермама — хладнокрвним животињама — не знамо како већина њих презимљава.
