Ни трага борбеном Боливанцу који је парадирао мачем Ослободиоца пред шпанским краљем на дан његове инвеституре. Од пркосног вође који је одбрусио ништа није остало Доналд Трамп„дођи по мене“, после претњи одмах по хватању Николас Мадуро у Венецуели.
Он Густаво Петро који је овог уторка присуствовао његовом именовању у Белој кући, био је послушни, насмејани и изузетно пријатељски расположени Петро са америчким председником коме је посветио толико дисквалификација у последњих годину дана.
Колумбијски председник се појавио са делегацијом коју је чинио његов канцелар, Роса Виллавиценцио; министар одбране, Педро Арнулфои амбасадор у Вашингтону, Данијел Гарсија-Пења.
Управо је овај носио фасциклу у којој се могло прочитати: „Колумбија, савезник број један САД у борби против трговине дрогом“, а то је био и циљ састанка: да се покаже Трампу да колумбијска влада не само да није савезник картела, већ њихова жртва, као што је Петро поновио у неколико наврата.
Наиме, само неколико сати пре састанка, Петро је послао снажну поруку са изручењем Пипе Тулуашеф криминалне банде Ла Инмацулада и годинама прогањан од стране Сједињених Држава због злочина трговине дрогом.
Буран однос двојице лидера почео је да омекшава након разговора који су имали 7. јануара и од тада изгледа да се не поправља.
„Не знам како, али после онога што се догодило у Венецуели, постао је веома љубазан… његов став се много променио“, иронично је рекао Трамп у понедељак, јасно указујући на чињеницу да је Петро успео да извуче неопходне закључке из онога што се десило са Мадуром: избегавање директног контакта са Трампом и опредељење за конфронтацију може уништити Делта Форце у председничкој палати под било којим изговором.
Рубиови планови
Обојица лидера толико су се приближила тоталном разбијању да је Петру у принципу и даље забрањен улазак у САД.
Колумбијски председник је морао да затражи специјалну визу да би могао да присуствује састанку у Овалном кабинету, права глупост.
Тамо је, осим са Трампом, упознао и потпредседника Ј.Д. Ванцекоме ове ствари изгледа дају извесну лењост, а код државног секретара, Марко Рубио.
Рубио, који је био кључан у интервенцији у Венецуели и кључан у енергетском гушењу Кубе, постао је прави протагониста политике САД у вези са „западном хемисфером“, како је амерички континент, север и југ, познат у жаргону Беле куће.
Доналд Трамп прима Густава Петра у Белој кући.
Реутерс
Рубио је одлучио да се пласира Делци Родригуез као Мадуров наследник и њено познавање шпанског језика сигурно су помогли да се Петру јасно стави до знања да мора да сарађује.
Колико год Трампова администрација подржавала унилатерализам, државни секретар зна да улазак у Каракас и смењивање диктатора није исто што и учинити исто, како је Трамп претио, са демократски изабраним лидером.
И Петро то зна, али се суочава са непредвидивим непријатељем и притиском да прихвати пријатељски тон упркос својој герилској прошлости и његовом укусу за дијалектичку драму морао је бити огроман.
„Велика част“
Иако детаљи састанка још нису објављени, осим неколико фотографија, Петро је поносно објавио на својој
Веровали или не, ово је исти човек који је, непосредно пре него што је ушао у авион, замолио колумбијски народ да испуни улице у знак подршке слободи и у знак снаге пре његове посете. Исти онај који је Трампа назвао „саучесником у геноциду“ усред Скупштине Уједињених нација због његове наводне пасивности пред израелским нападима на цивилно становништво Газе.
Петру је остало још само неколико месеци до мандата и претпоставља се да више воли да последице ових недоследности сноси пред бирачким телом пре него што то уради. Иван Цепедањегов наследник на челу Пацто Хисторицо и актуелни лидер у анкетама.
Ипак, биће занимљиво видети како ће Цепеда и његова коалиција управљати својим односом са Трампом: да ли ће се определити за ратоборни популизам или ће једноставно заобићи то питање како би избегли несугласице?
У принципу, фаворит кандидат за Белу кућу је Абелардо де ла Есприелакоји већ неко време упозорава на могућу изборну превару актуелног председника и који Трампа сматра заштитником демократског процеса.
Стављајући једну свећу Богу, а другу ђаволу, Сједињене Државе обезбеђују барем срдачан однос са било којим од двојице победника… све док Чепеда, наравно, не пређе границу и врати се дипломатској напетости коју је Петро као да се помирио да остави иза себе.
