Ove nedelje Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država razmatra pravnu legitimnost jedne od najvećih tačaka njegove Trumpove agende usmerene na sprovođenje imigracione politike — uredbe koja ima za cilj da ukine pravo državljanstva rođenjem za decu rođenu na teritoriji SAD-a čiji su roditelji imigranti koji nemaju registrisan status ili poseduju samo privremeni, ali legalan status boravka.
Predmet, Trump v. Barbara, prati se sa posebnom pažnjom među edukatorima jer bi sprovođenje ove uredbe značajno proširilo broj dece bez statusa, što bi moglo da otkliše njihovu upisanu kontingenciju u javne škole — iako odluka Vrhovnog suda iz 1982. godine, Plyler v. Doe, zabranjuje državama da uskraćuju besplatno školovanje deci na osnovu njihovog imigracionog statusa.
Ta odluka, Plyler v. Doe, nalazi se na udaru mnogih istih sila koje podržavaju uredbu o državljanstvu rođenjem. I mada se bilo kakvo preispitivanje Plyler nije predmet odluke sudija u slučaju rođenja, ta mogućnost vreba ispod površine.
„Plyler samo po sebi je pod udarom, i ljudi nastoje da oduzmu pristup obrazovanju, pristup zdravstvenoj zaštiti i mogućnost života bezbedno u ovoj zemlji ljudima bez statusa,” rekao je Cody Wofsy, zamjenik direktora projekta za prava imigranata u American Civil Liberties Union (ACLU), koji zastupa okrivljene u ovom izazovu uredbi. „Bilo bi hladno utešno porodicama tih nahiljanja miliona beba da im kažu da postoji još jedan način da njihova deca ostvare pristup školama.”
Oštra debata o pravu iz Četrnaestog amandmana
Predmet Barbara se tiče Trumpove uredbe od 20. januara 2025. godine, kojom se navodi da osoba rođena u Sjedinjenim Državama nije automatski državljanin ako: (1) majka nije zakonito prisutna u SAD-u ili (2) majčina prisutnost ovde pri rođenju jeste zakonita, ali privremena — na primer za studente, turiste ili nosioce radnih viza. Prema uredbi, i otac ne mora biti američki državljanin ili stalni stanovnik u trenutku rođenja deteta.
„Državljanstvo po rođenju — to je veliki detalj,” rekao je Trump prilikom potpisivanja uredbe prvog dana drugog mandata. „Verujemo da imamo veoma dobre temelje.”
Četrnaesti amandman, usvojen posle građanskog rata, garante državljanstvo „svima koji se rodi” u SAD-u koji su „pod njegovom jurisdikijom” pri rođenju. Dugo se verovalo da su jedini izuzeci iz toga rođenja i državljanstva deca rođena u SAD-u od diplomatskih predstavnika i članova napadačkih vojnih snaga.
Ključna borba u ovom slučaju odnosi se na značenje fraze „pod jurisdikijom” i da li deca bez statusa ili privremenih boravaka imaju legalno „stalno nastanjivanje” (domiciled) u Sjedinjenim Državama.
„Klauzula o državljanstvu je usvojena da bi se državljanstvo dodijelilo oslobođenim robovima i njihovoj deci — a ne deci stranaca boravka koja su privremena ili ilegalna,” rekao je američki generalni tužilac D. John Sauer sudijama u kratkom izlaganju. „Samo oni koji duguju neposrednu i direktnu odanost naciji kvalifikuju se za državljanstvo po rođenju, a grupe koje su pomenute ne pripadaju.”
Tekst uredbe je usmeren na budućnost, primenjuje se samo na one rođene posle datuma stupanja na snagu, i još uvek nije sprovedena zbog sudskih izazova. Ali bi bilo teško preceniti uticaj na imigrantske porodice ako Vrhovni sud potvrdi uredbu.
Institut za migracionu politiku (MPI) procenjuje da se godišnje u SAD rodi oko 255.000 dece čiji su roditelji bez statusa ili privremeno posetioci prema definiciji uredbe. Zemljino „neovlašćeno” stanovništvo bi se povećalo za oko 2,7 miliona u narednih 20 godina usled ove uredbe, saopštava MPI.
Još jedan think tank, Centar za studije o imigraciji (Center for Immigration Studies), procenjuje da ima oko 4 miliona dece čiji su roditelji imigranti bez statusa koji su upisani u američke škole, od kojih je oko četvrtina imigranti sami po sebi, a tri četvrtine su deca rođena u SAD-u i stoga poseduju državljanstvo rođenjem.
Okruživani se plaše da bi odluka koja potvrđuje uredbu mogla vremenom da se primeni i na ovu drugu grupu dece (kao i na odrasle koji ispunjavaju isti kriterijum).
„Teorije i argumenti vlade o tome šta Konstitucija oduvek zna da znači bi doveli u pitanje državljanstvo doslovno stotina hiljada naših sugrađana,” rekao je Wofsy iz ACLU. „To bi bio kataklizmičan promene u tome šta znači biti Amerikanac.”
Razmatranje presedana Vrhovnog suda
Prva runda parničnih postupaka prošle godine dovela je do odluke Vrhovnog suda u Trump v. CASA Inc., gde su suci sa 6-3 usvojili stavu da niži savezni sudovi nemaju ovlašćenje da izdaju takve široke nacionalne injunckije koje su blokirale uredbu. Većina nije ulazila u meritum državljanstva rođenjem, ali je ostavila prostor za podnošenje tužbi po članovskim tužbama koje bi osporile uredbu.
ACLU i drugi su brzo podneli nove, višestruke tužbe. U jednom odредćenja iz jula prošle godine, sudija distrikta Džozef N. LaPlante iz Nju Hempšira, imenovan od strane predsednika Džordža W. Buša, presudio je da uredba nije usklađena sa presedanom Vrhovnog suda iz 1898. u slučaju United States v. Wong Kim Ark.
To pravilo, koje je potvrdilo državljanstvo američki rođenog sina kineskih državljana, smatralo je da klauzula o državljanstvu iz Četrnaestog amandmana sadrži uobičajeno shvatanje državljanstva rođenjem, koje, pod engleskim pravom, gotovo sve decu rođenu na teritoriji suverena, do tada, čini podanicima krune.
LaPlante je rekao da bi Trampova uredba izazvala „nepopravljivu štetu” nacionalnoj klasi dece rođene posle datuma stupanja na snagu uredbe. (Originalni datum je bio 20. februar 2025, mada će, ukoliko sud potvrdi uredbu, verovatno biti određen novi datum.)
The New Hampshire case is the one now being reviewed by the justices.
Neki anonimni roditelj deteta rođenog prošle godine, jedan od tri predstavnika u tužbi, rekao je u saopštenju koje je objavio ACLU da su zabrinuti za budućnost svoje ćerke.
„Kao i svaki roditelj, moja glavna briga bila je kakve bi mogićnosti ona mogla imati, i kakvo joj obrazovanje pripada,” rekao je roditelj. „Dok ovaj politički dijalog vođi, ona će nastaviti da se pita da li je Amerikanka ili ne, i to će uticati na njen lični razvoj.”
Uloga odluke Plyler u besplatnom javnom školstvu bez obzira na status imigracije
Vrebajući kroz slučaj, nalazi se i odluka Vrhovnog suda iz 1982. godine, Plyler v. Doe, koja je držala da države i školski okruzi ne smeju da naplaćuju školarinu dece bez statusa i opšte obesmišljava insistiranje na proveri imigracionog statusa dece.
„Države i lokalne vlasti preuzimaju veći fiskalni teret imigracije nego savezna vlada,” navodi se u predloženom pravu podrške Trumpovoj administraciji, od 25 država predvođenih Republikanskom. Pozivajući se na Plyler, dokument dodaje: „Države troše desetine milijardi dolara godišnje na javno obrazovanje stranaca u svojim granicama.”
Najmanje tri države trenutno razmišljaju o zakonskim merama koje bi ograničile pristup besplatnom javnom obrazovanju za decu bez statusa, a još četiri države su razmatrale, ali nisu uspele da prođu sa sličnim merama u proteklim godinama. Napor se posmatra kao pokušaj da se odluka vrati na dnevni red Vrhovnog suda radi ponovnog razmatranja Plyler.
Administracija u svojim podnescima u slučaju rođenja nije pomenula Plyler, ali je ranije ovog meseca predsednički savetnik Stephen Miller navodno imao susret sa državnim legislativcima Teksasa u Bele kući i forsirao ideju ukidanja javnog finansiranja za obrazovanje dece bez statusa. Konzervativna Heritage Foundation poziva države da učine isto kako bi zakonom pokrenule izazove koji bi mogli navesti najviši sud da ponovo razmotri Plyler.
Predstavnik po pozivu koji se pridružio sa Američkom federacijom nastavnika (AFT), Nacionalnim udruženjem za obrazovanje (NEA) i još 18 drugih sindikata naglašava stajalište koje je izraženo u Brennanovoj glaviocvrsnoj odluci u Plyler, da uskraćivanje beneficija poput obrazovanja stvara „permanentni kast homoseksualnih imigranata.”
„Uklanjanje državljanstva rođenjem pretvorilo bi obećavajuće buduće generacije u trajnu nižu klasu,” kaže amicus brief radnih organizacija.
„Kada deca prime državljanstvo po rođenju u ovoj zemlji, postaju produktivni građani koji uzdižu društvo na različite načine,” rekla je Alice O’Brien, glavna savetnica NEA. „Isti glasovi i zagovornici koji su se zalagali za uredbu sada traže da škole vode evidenciju o imigracionom statusu i da onemoguće decu u školi na osnovu statusa. Ako sud krene tim putem, to bi sigurno podstaklo i državni zakonodavni dijalog o tim pitanjima.”
A Brennanova fusnota u Plyleru izaziva novu pažnju
Odluka Plyler ima još jednu ulogu u predstojećem slučaju državljanstva rođenjem. Iako brojni pravni dokumenti diskutuje o 1898. godini Wong Kim Ark i o tome da li ta odluka rešava pitanje državljanstva rođenjem, neki ukazuju na fusnotu u Brennanovom mišljenju u Plyler koja se vidi kao novija potvrda šire definicije od strane Vrhovnog suda.
Brennan, u toj fusnoti, podržao je mišljenje pravnog komentatora da „nema potpunog razlikovanja u pogledu državnog nadležnosti iz Četrnaestog amandmana između rezidentnih stranaca čiji je ulazak u SAD bio legalan i onih čiji ulazak nije bio legalan.”
Čak su i protivnici u spornoj 5-4 odluci Plyler prihvatili da su imigranti bez statusa pod jurisdikcijom Sjedinjenih Država.
To je dovelo do toga da je James C. Ho, istaknuti konzervativni pravnik, pre desetak godina zaključio da „državljanstvo rođenjem nije manje za decu bez statusa nego za potomke putnika sa Mayflowera.”
„Iako je sud podelio mišljenja po pitanju javnog obrazovanja u Plyler, Ho je napisao 2006. godine u pravnom pregledu da je „Jednakost u zaštiti jednako štiti i legalne i ilegalne strance.”
(Trump ga je postavio 2017 godine na federalni apelacioni sud, a sudija se često opisuje kao zainteresovan za bilo koji otvor Vrhovnog suda koji bi mogao nastati tokom Trumpovog mandata. U poslednjim godinama, on je prilagodio svoje stavove o imigraciji sugerišući da je masovno nelegalno doseljavanje uporedivo sa „invazivnom vojskom,” što bi moglo da vodi odbijanju državljanstva deci rođenoj u SAD od „invazora.”)
Gage Raley, bivši profesor prava na sambjskom kampusu Kean univerziteta u Njujorku, napisao je 2022. godine članak u pravnom pregledu koji je istakao Hoov pogled na način na koji Plyler ojačao odluku Wong Kim Ark. Ali Raley, koji podržava Trumpovu uredbu, sugeriše da bi sud „mogao razlikovati (ili čak odbaciti)” ta dva slučaja kako bi potvrdio uredbu.
U intervjuu je Raley primetio da se Wong Kim Ark odlučuje na osnovu klauzule o državljanstvu iz Četrnaestog amandmana, dok je Plyler zasnovan na klauzuli o jednakom zaštiti. Dve klauzule se različito odnose prema „nadležnosti” — primetićemo.
„Sudar ne mora nužno da poništi Plyler da bi podržao uredbu,” rekao je Raley. „Sud će verovatno ostaviti Plyler pitanje za budući slučaj.”
U međuvremenu, u svom mišljenju suprotstavljenom presudi CASA prošle godine, sudija Sonia Sotomayor dala je naznaku svojih pogleda o državljanstvu rođenjem, ostavljajući malo sumnje da veruje da Trumpova uredba nije ustavna. U njenom dissentu, koji su potpisale sudije Elena Kagan i Ketanji Brown Jackson, Sotomayor je citirala i Wong Kim Ark i Brennanovu relevantnu fusnotu u Plyler, kao podršku zaključku da „pod jurisdikijom” u klauzuli o državljanstvu važi za sve „rezidentne strance,” bilo da je njihov ulazak legalan ili nije.
„Malo je ustavnih pitanja koja se mogu odgovoriti samo pozivanjem na tekst Ustava, ali ovo je jedno,” napisala je. „Četrnaesti amandman garantuje državljanstvo rođenjem.”
