Većina roditelja i tinejdžera želi da zvaničnici vlade prioritet daju politikama koje bi, po njihovom mišljenju, koristile mladima, ali osećaju da njihovi glasovi nisu saslušani o tome šta bi po njihovom mišljenju bilo najbolje rešenje, nova anketa otkriva.
To je jedan od ključnih zaključaka godišnjeg izveštaja Common Sense Media o stanju dece i porodica u Americi, koji se zasniva na anketama roditelja i učenika uzrasta od 12 do 18 godina. Common Sense Media je neprofitna organizacija koja istražuje i zagovara zdravije korišćenje tehnologije i medija među mladima.
Gotovo sedamdeset odsto dece koje su učestvovale u anketi kaže da njihovi glasovi ne znače ništa u odluke koje donose lokalne i savezne vlasti, dok nešto više od polovine roditelja kaže isto.
Ovaj osećaj može biti naročito izražen kod mladih, izjavila je Supreet Mann, direktorica istraživanja u Common Sense Media.
„Čujemo ovo od mladih stalno. Da su mlađi od 18, nemaju pravo glasa, i osećaju se veoma isključenima na mnoge načine,” rekla je. „Ne osećaju da se njihov glas čuje, ne osećaju da su deo sistema.”
Ali škole su dobro pozicionirane da daju učenicima određeni glas i agenciju u pitanjima koja su im važna, dodala je Mann. Na primer, škole mogu tražiti pomoć učenika u razvoju školske politike. Kako mnoge škole usvajaju politike koje se odnose na upotrebu AI od strane učenika i nastavnika, ovo predstavlja odličan trenutak da se iskoristi znanje i iskustvo učenika u ovom trenutku, rekao je Mann.
„Deca imaju odličan osećaj za to kakav bi oblik ove politike trebalo da ima u smislu kako ih zapravo koriste [AI] i za šta žele da ga koriste,” dodala je. „Ako ih možemo uključiti u ove razgovore, mislim da to jača ovo za sve i da politike postaju znatno primenjivije.”
Mann je napomenula da roditelji i deca žele akciju od svoje vlade u ključnim oblastima.
Više od polovine roditelja kaže da bi bolji državni/ javni školски sistem (58%), bolji pristup mentalnom zdravlju (55%), i besplatan predškolski program za malu decu (53%) značajno poboljšali živote američke dece.
Roditelji stavljaju pokrivenost zdravstvenim osiguranjem, obezbeđivanje hrane gladnoj deci i pristupačan smeštaj na vrh liste izazova na koje bi federalna vlada trebalo da usmeri prioritete. Gotovo četvrtina roditelja želi da ulaganje u javno obrazovanje bude glavni prioritet za federalnu vladu, a 13 odsto je reklo isto i za zaštitu dece od mogućih štetnih posledica AI.
„Ono šta roditelji žele, šta deca žele, jesu sistemi podrške na mestu,” rekla je Mann. „I to se može ostvariti kroz besplatnu, raniju negu dece, bolju investiciju u naš javni školski sistem, i svakako podrške za mentalno zdravlje.”
Porodice se suočavaju sa poteškoćama na više frontova
Nalazi istraživanja pokazuju mnoge oblasti u kojima deca i roditelji imaju poteškoća.
Finansijske brige, na primer, znatno pritiskaju roditelje. Polovina roditelja sa decom mlađom od 18 godina kaže da im je mogućnost da priušte proizvode i usluge koje su potrebne za njihovo dete sve teža u poređenju sa prošlom godinom. A gotovo 8 od 10 njih brine o budućim ekonomskim prilikama njihove dece.
Gotovo dve trećine roditelja smatra da danas odrastajuća deca neće moći da priušte kuću, visoko obrazovanje ili svoju decu jednog dana. (Ispitanici uzrasta od 12 do 18 godina su mnogo samouvereniji, većina veruje da će moći da priušte sve tri stvari.)
Roditelji, s druge strane, su nešto pozitivniji kada je reč o mentalnom zdravlju mladih, sa 43% koji ocenjuju mentalno zdravlje dece u svojoj zajednici kao „samo pristojno” ili „loše”, u poređenju sa 54% mladih.
Devojčice su pesimističnije od dečaka, sa 60% koji ocenjuju mentalno zdravlje dece u svojoj zajednici kao „samo pristojno” ili „loše”, dok 48% dečaka kaže isto.
Slično, manje devojčica (38%) misli da stvari danas idu dobro za tinejdžere, u poređenju sa dečacima (47%).
„Dečaci i devojčice mogu biti pogođeni na različite načine kada je reč o medijima, mentalnom zdravlju, [i] ukupnoj klimi sada u ovoj zemlji,” rekla je Mann. „Veoma je važno da se ne fokusiramo samo na decu sveukupno, već i na specifične grupe dece koje bi mogle biti pogođene na različite načine.”
Nastavnici nisu jedini koji zvone uzbunu zbog društvenih mreža i mobilnih telefona
Gotovo trećina roditelja i tinejdžera uzrasta od 12 do 18 godina navodi društvene mreže, tehnologiju i vreme provedeno pred ekranom kao koren današnje krize mentalnog zdravlja kod mladih — više nego bilo koji drugi mogući uzrok.
Osamdeset dva odsto roditelja veruje da bi životi školskih učenika bili bolji ako bi više koristili manje pametne telefone i manje društvene mreže. (Tinejdžeri, sa druge strane, vide uticaj društvenih mreža na svoju generaciju uglavnom kao pozitivan.)
Međutim, tehnologija nije bio jedini problem u očima mladih i roditelja. Sedamnaest odsto učenika i 15% roditelja krivi nedostatak roditeljske uključenosti i podrške za stanje mentalnog zdravlja.
Ali grupe se značajno razlikuju u pogledu toga koliko maltretiranje (bullying) utiče na mentalno zdravlje dece. Jedno od petoro dece i tinejdžera kaže da je maltretiranje krivo — drugi najnavedeniji uzrok krize mentalnog zdravlja. U poređenju, 1 od 10 roditelja krivi maltretiranje, peti najnavedeniji uzrok među roditeljima.
„Živimo u svetu punom neizvesnosti,” rekla je Mann. „Za mlade ljude, mogućnost da razgovaraju s ljudima o tome kako se osećaju je očigledna, ali im može biti veoma teško da nađu nekoga s kim bi to mogli da podele.”
