Na sunčanom sredu ovog marta, nastavnici u Percy Julian Middle School u Oak Parku, Ilinois, polako su se okupljali na pred-radni, sve-nastavnički sastanak posvećen veštačkoj inteligenciji.
Kako su nastavnici uključivali svoje laptope i капили будку кафе, predavači na plesu ispred školske kantine upozorili su da će veštačka inteligencija preurediti sam obrazovni prostor, bilo da su nastavnici spremni ili ne.
„Moramo biti ispred ovoga,” rekao je jedan govornik. „Nikada ne želiš da počneš trku iza početne linije. Želiš da budeš u mogućnosti da budeš ispred.”
Neobična poruka nije retka za predavanja koja nastavnici danas slušaju. Nacionalno, stručnjaci kažu da je važno da nastavnici istraže AI kako bi mogli da iskoriste tu tehnologiju u svom radu i pokažu učenicima kako da je koriste na odgovoran način. Polovina svih nastavnika izjavila je da je prošla bar jedan trening iz oblasti AI, prema istraživanju EdWeek Research Center iz 2025. godine.
Ale, sredina srede imala je i neobične prenosioce poruke. Govornici na sastanku osoblja nisu bili školski lideri ni spoljašnji stručnjaci. Bili su to devet učenika osmog razreda, koji su proteklu godinu provodili eksperimentišući sa ovom tehnologijom pod nadzorom Ashley Kannan, nastavnice društvenih nauka u školi.
„Ovde smo jer će AI biti deo naše budućnosti, naše generacije,” rekla je Viv Rowell, 14 godina, pred više od 60 okupljenih nastavnika i roditelja nekih učenika koji su predstavljali projekte. „Mi ćemo biti prva deca koja će imati AI koja ocenjuje naše biografije za fakultet. To će postati ogroman deo naših života.”
Učenici verovatno imaju najveći udeo u tome kako se AI pismenost podučava, ali često najmanje utiču na te odluke, primetio je Kannan. Nastavnici odlučuju šta predstavlja prikladnu upotrebu, ili čak i da li da otvore tu temu u nastavi.
„Dijagnostikujemo nešto, a ne pitate pacijenta,” rekao je u intervjuu.
Uz projekat, Kannan je želeo da preokrene zaplet. Šta bi učenici učinili da mogu da koriste AI kako bi ostvarili svoje ciljeve? Koje bi zaštitne mere smatrali neophodnim?
Rezultat je bila grupa tinejdžera koja je izašla sa sopstvenim nijansiranim procenama o tehnologiji — i sa savetima za odrasle u njihovim životima.
„Radije bih da moji učenici sada donose te odluke nego Pentagon,” rekao je Kannan.
Kako su učenici prešli sa AI skeptika na često korišćenje
Kannan je nastavnik već gotovo 30 godina. „Bio sam tu kada smo počeli sa projektorima i providnim prozirnicama,” rekao je.
On je video kako su škole požurile da sustignu nove tehnologije koje su promenile način na koji ljudi traže informacije, čitaju i pišu — najpre internet, a zatim pametni telefoni. Ipak, na početku je bio otporao prema AI u učionici.
„Pre godinu dana bio sam uverен da ću proći kroz čitavu priču o AI i da se uopšte neću baviti time,” rekao je Kannan.
To se promenilo kada se pridružio grupi nastavnika koja istražuje kako inovacije menjaju obrazovanje uz Teach Plus, organizaciju koju vodi liderstvo nastavnika. Koliko god je AI razgovor u njegovoj zgradi bio fokusiran na varanje, Kannan je želeo da prelomi taj diskurs sa učenicima i istraži „obećanje i mogućnost.”
Distrikt je ranije uklјučivao učenike u procese donošenja odluka oko tehnologije, rekao je Michael Arensdorff, glavni tehnološki zvaničnik školskog sistema. Tokom poslednjih 10 godina formirali su tehnička savetodavna tela koja doprinose pravilima za nastavu i infrastrukturu, dodao je.
„Kada su deca tamo, razgovor se potpuno menja,” rekao je Arensdorff. Roditelji i nastavnici mogu ulaziti s jakim mišljenjima, ali prisustvo učenika u prostoru usmerava razgovor na potrebe dece.
Kannanov projekat ipak je bio dublji od drugih inicijativa osnaživanja glasova učenika koje je distrikt prethodno sprovodio.
Učenici bi prošli kroz obuku o prihvatljivoj upotrebi sa tehničkim vodstvom distriktа, a zatim bi Googleov Gemini bio dodat na njihove školske uređaje tokom cele godine. Odrekli bi se ručkova i vremena za odmor dva puta nedeljno da bi radili na zadacima koje je Kannan dizajnirao, a potom bi vremenom razvijali svoje vlastite projekte. Očekivalo bi se i dodatno domaće zaduženje.
Kada je Kannan sledio učenike u oktobru, neki su bili skeptični na početku, rekli su u intervjuima.
„Želeo sam da im kažem nešto vezano za AI,” rekao je, „i odmah su nekoliko učenika osmog razreda pomislili da ih optužujem da varaju. „Bili smo preplašeni,” rekla je Kennedy Lewis, 14, uz smeh.
„Postali smo veoma zabrinuti, i i dalje smo bili skeptični, čak i kada smo se pridružili grupi, jer AI se uvek vidi kao loše, loše, loše,” rekla je Viv.
Iako istraživanja pokazuju da gotovo polovina učenika srednjih škola koristi AI za domaći zadatak, oni su takođe oprezni u pogledu toga kako bi tehnologija mogla da ih utiče. Četrdeset osam procenata učenika srednjih škola izrazilo je zabrinutost da AI može da naškodi njihovim kritičkim sposobnostima razmišljanja u istraživanju RAND Corp iz 2025. godine. U Gallupovom istraživanju ove godine, gotovo trećina Gen Z kaže da su ljuti na rast AI, a oko četiri od desetoro kažu da su zabrinuti zbog putanje kojim tehnologija ide.
To je briga koju mnogi njihovi školski drugari dele, rekla je Kennedy. „Sada kad sam u ovoj kohorti, to mi je promenilo perspektivu,” izjavila je.
Tehnologija ne može zameniti ljudsko prosuđivanje, kažu učenici
Kannanov prvi zadatak bio je istorijski čas: zamoliti chatbota da prihvati lik iz razdoblja Rekonstrukcije i razgovara sa njim o njegovom životu i iskustvima.
To je učenicima pružilo priliku da se upoznaju sa platformom i vežbaju kako da traže odgovore (prompting), rekao je. Druga faza projekta bila je otvorenija. Kannan je učenicima postavio pitanje: ako biste imali pristup ovom alatu u svakodnevnom životu, šta biste sa njim uradili?
Jedan učenik je radio sa Gemini na izradi 30-dnevnog plana koji bi joj pomogao da bolje savlada polaganje. Drugi je izradio plan za širenje poslovne ideje. (Drugi projekti su naglašavali kako tečan rad sa AI može da stvori nove izazove za škole koje treba da se njima nose — na primer, jedan dečak je programirao aplikaciju koja bi mu omogućila da kontroliše kućni računar sa školskog Chromebooka.)
U svom izlaganju pred nastavnicima, učenici su se često vraćali na pitanja etike.
„Transformacija ovde nije samo o pametnijoj tehnologiji, već o stvaranju sistema i mentaliteta koji poštuju granice,” rekla je Lailah Kamal, 14.
To je odgovornost i programera veštačke inteligencije, ali i korisnika, rekli su učenici.
„Ne možete stvarno pokrenuti razgovor bez sopstvene misli,” rekla je Ava Kamenski, 13, govoreći o korišćenju AI kao partnera za pisanje ili razmišljanje. „Ali kad to učinite, možete zajedno sa AI stvoriti nešto što je i dalje vaše.”
AI takođe može pomoći učenicima da istraže temu iz više uglova, rekla je Rae Kamenski, 13. „To je kao: ‘Hajde, pogledajmo nekoliko različitih mogućnosti da započnemo ovaj zadatak,’ i to vas može podstaći da razmišljate dublje,” dodala je.
Ovo je ključno pitanje o prihvatljivoj upotrebi AI u školama: Da li traženje od AI da zajedno sa vama smišlja ideje ili da nadogradi vaše misli pomaže učenicima da razmišljaju dublje? Ili to prekida sam proces razmišljanja? Nisu svi nastavnici i stručnjaci došli do istog zaključka.
Dok neki istraživači upozoravaju da uključivanje AI u faze izrade pisanih zadataka, na primer, može umanjiti proces učenja, neki nastavnici podstiču učenike da koriste AI kao partnera za razmišljanje.
Bilo je jasno, kako su učenici predavali poruke, da ne svi nastavnici u publici dele njihove stavove. Jedna učenica rekla je da je videla jednog od svojih nastavnika u masi sa skeptičnim smeškom na licu, kao da razmišlja o mogućim rebutlirima.
Ali na kraju su učenici rekli da AI još uvek ne može da zameni ljudsko prosuđivanje — naročito ono njihovih nastavnika.
„Vaši nastavnici će zapravo da se nasmeju vašim šalama, da vas učine važnim i da vas osećate voljeno,” rekla je Josie Baker, 14. „Ne verujem da AI ikada može to da oduzme.”
