Vođe škola ovde su sproveli neformalu anketu među srednjoškolcima upućenim u kancelariju zbog problema sa ponašanjem prošle školske godine.
Pitali su: U koje sate ste sinoć legli da spavate?
Svi učenici su priznali da su zaspali posle ponoći, rekao je Adam Swinyard, upravitelj distrikta. Mnogi su izvestili da su bili budni do ranih sati, prelistavajući svoje telefone.
Prvi čas u većini srednjih škola u Spokane počinje oko 8 sati ujutru. To znači da ove tinejdžere verovatno nisu imale ni približno 8 do 10 sati sna koje stručnjaci Mayo klinike preporučuju za sve uzraste od 13 do 18 godina.
Nastavnici i administracija su takođe videli mnogo anegdotskih dokaza da druga deca ne odmaraju dovoljno, delom zato što su u krevetu koristili mobilne telefone.
Učenik iz Glover Middle School priznao je da je ostajao budan do 6 ujutru igrajući se na telefonu, iako mora da ustane u 7 za školu.
„To je uglavnom bila krivica mog telefona,” našalio se u videu koji je proizveo distrikt.
Dakle, ove školske godine, Spokane je dodao jedinstvenu komponentu za produženje sna u okviru programa Engage IRL, njegove široko obuhvatne inicijative koja spaja ograničenja upotrebe mobilnih telefona učenika u školi s dramatičnim širenjem vannastavnih aktivnosti kako bi učenicima pružila alternativu gledanju u ekran.
Distrikt sa 29.000 učenika počeo je da podstiče učenike da se odjave od telefona. Ne samo tokom nastave da bi se skoncentrisali ili posle škole da bi učestvovali u jednom od brojnih klubova i aktivnosti distrikta.
Ali i noću. U sopstvenim sobama.
„Mislim da bismo bili zapanjeni kada bi znali pravu realnost koliko dece provodi kasno noću, rano ujutru, na uređaju,” rekao je Swinyard u intervjuu sredinom ove školske godine. „Kada deca ne spavaju dovoljno, to može imati veoma štetan uticaj, naročito na ponašanje.”
Spokane daje učenicima i roditeljima činjenice o snu
Na početku ove školske godine, distrikt u istočnom delu države Vašington poslao je kućama roditeljima i starateljima materijal sa poveznicama na resurse i istraživanja o povezanosti navika sna sa sposobnošću deteta da se fokusira i uči, svojom sposobnošću da upravlja stresom i emocionalnim uzbunama, i rizikom od anksioznosti i depresije.
Materijal je nudio savete za poboljšanje sna, prilagođene različitim uzrastima. Na primer, sugerisao je da dovoljan san može pomoći predškolcu da izbegne tantrume i priznao je da vannastavne aktivnosti i domaći zadaci mogu predstavljati prepreku za spavanje za srednjoškolce.
Smernice koje su bile uključene za većinu uzrasnih grupa sugerisale su da postoji vremenski odmak od 30 do 60 minuta između bilo kakvih aktivnosti vezanih za ekran i vremena za gašenje svetla.
Rukovodioci škola, uključujući pet srednjih škola distrikta, razgovarali su o tom izazovu na večerima povratka u školu. Distrikt je nastavio da deli srodne poruke u dvonedeljnim porukama za porodice. Delio je video snimke, uključujući jedan sa Anne Mason, privremenom dekanom Kolegija za sestrinstvo na Vašington State University, koja se fokusirala na mentalno zdravlje adolescenata.
„Davati deci neograničen pristup ekranima i stvarima koje ih stalno ometaju tokom cele noći… zaista šteti deci i njihovom mentalnom zdravlju i njihovim dnevnim sposobnostima,“ izjavila je Mason u tom video snimku.
A Swinyard i Stephanie Splater, direktor atletike i aktivnosti u Spokane, govorili su o dobrim navikama sna u prvom podkastu distrikta nove školske godine, još u septembru.
Cilj: pružiti roditeljima i starateljima teme za razgovor — i podršku od edukatora — dok pokušavaju ubediti otporne tinejdžere da preispitaju svoje navike noćnog korišćenja ekrana.
„Ovo su izazovne roditeljske staze, za koje treba hodati,“ rekao je Swinyard, otac tinejdžera koji pohađaju škole u Spokaneu. Zabranjavanje deci da ponesu telefone u krevet sa sobom „stvara borbe za moć. Stvara sukobe,” priznao je.
„To je potpuno drugačiji razgovor kad možete da pogledate svoje dete i kažete: ‘Hej, znam da vam nastavnik govori o tome da ne nosite telefon u krevet. Znam da to rade i vaši savetnici. Znam da to rade i vaši direktori. Vaši košarkaški treneri. Treneri klubova,’“ dodao je Swinyard.
Tinejdžeri su više nego dvostruko verovatniji nego njihovi roditelji da spavaju sa uređajima neposredno u krevetu, prema izveštaju iz 2019. godine organizacije Common Sense Media, nevladine organizacije koja proučava uticaj tehnologije na učenje i razvoj dece.
Gotovo trećina tinejdžera — 29% — držala je uređaj pored sebe u krevetu, u poređenju sa 12% roditelja, kako je ustanovila ta organizacija.
To je uprkos preporukama Američke akademije za pediatriju, koja zahteva da čaodajničko soba dece ostane „tehnološki slobodna zona“, i Nacionalne fondacije za san, koja predlaže uspostavljanje „digitalnog ograničenja“ od najmanje 30 minuta pre nego što se zaspi, ali idealno duže.
Tinejdžeri su takođe skloniji od svojih roditelja da proveravaju svoje mobilne uređaje usred noći, nakon što su zaspeli. Oko 36 odsto tinejdžera kaže da se probudi najmanje jednom noću da bi pogledali uređaj, u poređenju sa 26 odsto roditelja, pokazalo je Common Sense Media.
Moguće je da se edukatori osećaju čudno kada predlažu roditeljima da ograniče korišćenje ekrana noću za svoju decu, priznala je Cora Breuner, profesor pedijatrije u odseku za adolescentnu medicinu na Univerzitetu u Vašingtonu.
Ali postoje ubedljivi razlozi da se roditeljima ponudi istraživanje o deci, digitalnim uređajima i snu.
„Znanje je moć,“ izjavila je Breuner.
Zvaničnici školskih distrikta u Spokaneu i drugim mestima treba da roditeljima i starateljima kažu: „Ovo su podaci koje pokazuju istraživanja. … Deca koja rutinski ostaju budna do kasno uz telefone ne mogu da zaspe. Njihov mozak je upregan na sate i sate,“ dodala je Breuner, naglašavajući realan uticaj na učenje i ponašanje.
Ona je predložila da lideri distrikta razmotre deljenje informacija kroz PTA-e ili druge roditeljske grupe. Na taj način, „porodice imaju reč u tome kako se informacije dele među njihovim vršnjacima“, izjavila je Breuner.
Inicijativa za san školskog distrikta dopire do nekih dece, ali ne i do svih
Kata Dean, kojoj je tinejdžer u ovom distriktu, rekla je da joj je kad je problem sna došao na roditeljsko-učenickom sastanku, ojačala volja da pomogne u razmišljanju o boljoj rutini odlaska na spavanje.
„Ovo je donelo razlike,“ rekla je Dean u intervjuu na večeri porodica i multikulturalne zajednice u Ferris High School.
Međutim, nisu svi sigurni da je napor distrikta doveo problem nedostatka sna do kraja.
Gary Gillespie, profesor inženjerskog predmeta u Ferris High School, kaže da prepozna kada izlazi nova uzbudljiva video igra jer učenici — naročito oni koje zna da su gejmeri — dolaze sleđeni sasvim narednog jutra, rekao je.
A Bridgette Menard, drugo godište u Ferris High School, i dalje vidi da sklapanje s telefonom u krevet predstavlja i odmor i priliku da prati objave o aktivnostima u koje je uključena kao navijačica: dani duha i fudbalske utakmice.
Te poruke se obično dele na društvenim mrežama poput Instagrama, rekla je.
Bridgette priznaje da ponekad ostaje budna kasnije nego što bi trebalo. Ali ne reaguje lepo kad joj odrasli kažu da to nije zdravo za nju.
„Ako ostanem budna do 3 ujutru, osetiću posledice. Biću umorna, i znam da neću moći da budem na istoj razini, pa ću osetiti taj efekat i naučiti za sledeći dan da legnem ranije,“ rekla je. „Ne treba mi škola koja mi govori da se pripazim [na spavanje]. To me čini da ne želim to da radim.“
Ali Madelynn Fox, treće godište u Ferris High School, pročitala je jednu od brošura koje je distrik dodelio na početku školske godine i shvatila je poruku ozbiljno.
Sada kada je počela da odlaže telefon noću, primetila je da bolje spava.
Ta dodatna količina sna poboljšala je njeno predstavljanje u ženskom karling timu. Planira da to nastavi.
„Želim da dam sve od sebe,“ rekla je Madelynn.
