Rastuća upotreba veštačke inteligencije u svim sektorima društva prisiljava škole da prilagode nastavu medijske pismenosti kako bi odgovorile na izazove nove tehološke ere.
„Teško je svetu medijske pismenosti i obrazovanju da sustigne svet tehnologije, a naročito razvoj AI“, rekao je Brian Baker, savetnik za Media Literacy Now i vođa Koalicije za medijsku pismenost Oregona, udruženja koje okuplja više od 40 nacionalnih i državnih organizacija koje podržavaju omladinsku medijsku i digitalnu pismenost.
To znači da škole moraju da igraju igru nadoknade medijske pismenosti kako bi učenicima pomogle da kritičnije posmatraju sadržaje na internetu. Sticanje veština za proveru sadržaja koji je generisan AI-jem pomoći će učenicima da se zaštite od biti zavedeni ili povređeni lažnim ili neprikladnim onlajn materijalom.
Uzmimo, na primer, ulogu AI u društvenim mrežama. Ona „pokreće preporuke, utiče na poruke, oblikuje način na koji pretražujemo i omogućava kreiranje objava koje AI generiše i popunjava naše feed-ove“, rekla je Dr. Laura Erickson-Schroth, glavna medicinska direktorica JED Foundation, nevladine organizacije koja podržava emocionalno zdravlje i prevenciju samoubistava kod tinejdžera i mladih odraslih.
Jedan od većih briga za nastavnike je da učenici imaju poteškoće da razlikuju sadržaje generisane AI-jem od onih koji nisu. Šezdeset jedan posto nastavnika osnovnih škola rekao je da su njihovi učenici imali „velike poteškoće“ u pravljenju te razlike, prema nacionalno reprezentativnom ispitivanju koje je EdWeek Research Center sproveo u periodu od februara do marta 2026. godine. Manji broj nastavnika srednjih škola (44%) i gimnazija (38%) izjasnio se da je to „mnogo“.
Postoje dva faktora koja stvaraju savršenu oluju koja bi ovu problematiku mogla još više otežati: 1. medijska pismenost nije uvek obavezan predmet. 2. Napredak u veštačkoj inteligenciji dešava se velikom brzinom.
Najmanje polovina američkih država usvojila je zakone za unapređenje medijske pismenosti, a 11 ih je donelo novu legislativu od januara 2024, prema izveštaju koji je ranije ove godine objavila Media Literacy Now, neprofitna organizacija.
Da li društvene mreže hrane ‘mozgovno trošenje’?
Chelsea Olson, istraživačka naučnica u dečijem odeljenju na Univerzitetu u Vilisonu–Madison i član tima za istraživanje društvenih mreža i zdravlja adolescenata, kaže da njen tim počinje da istražuje kako će AI biti deo društvenih mreža i šta to znači za decu.
Olson radi na portalu Centra za izuzetnost o društvenim mrežama i mentalnom zdravlju dece pri Američkoj akademiji pedijatrije (Center of Excellence on Social Media and Youth Mental Health Q&A portal), putem kojeg ljudi mogu da postavljaju pitanja i dobiju odgovore zasnovane na dokazima. Jedno od pitanja koje je postavila mlada osoba bilo je o „mozgovnom trošenju“, pojavi kada neko konzumira prekomerne količine lošeg sadržaja na društvenim mrežama. Neki učenici smatraju mozgovno trošenje „zabavnim i apsurdnim“, dok ga drugi označavaju kao „ozbiljan medicinski problem“.
Odgovor portala preporučuje da osoba bude na oprezu prema znakovima AI-generisanog sadržaja jer se to često povezuje sa mozgovnim trošenjem. „Pomažući tinejdžerima da prepoznaju te markere i da ih traže ako vide sadržaj koji je sumnjiv ili o kojem nisu sigurni“ predstavlja početak, rekla je Olson.
To je razlog zbog kojeg Baker tvrdi da problemi koje društvene mreže i AI zajedno stvaraju za učenike zahtevaju da medijska i AI pismenost budu podučavane na integrišan način. AI je otvorila vrata bilo kome da kreira lažne fotografije i videozapise i zavaravajuće informacije koje mogu imati traumatske posledice i dovesti do raspada „demokratije, socijalne kohezije i građanskog diskursa“.
Kao što tvrdi Baker, postoje dva tipična pristupa poučavanju učenika o ulozi AI i načinu na koji funkcioniše — tehnički pristup i kritički pristup. Prvi pokriva osnove pismenosti o AI—kako je koristiti bezbedno, etički i efektivno. Drugi ide korak dalje, podučavajući učenike da „posmatraju i razumeju kako AI utiče na misli, osećanja i ponašanje pojedinaca, kako na njih same tako i na vršnjake“, rekao je Baker. Dodao je da to takođe uključuje pomaganje učenicima da odgovore na velike teme, poput „koji je uticaj AI na ekonomiju, životnu sredinu, građanski diskurs, kolektivno mentalno zdravlje i socijalno-emocionalno zdravlje društva?“
Međutim, neki istraživači sugerišu da trenutno ne postoje definitvne najbolje prakse u vezi sa ulogom AI u medijskoj pismenosti jer tehnološki napredak ide prebrzo da bi se uspio pratiti. Zato istraživači poput Justina Reich, docenta digitalnih medija na Masachusetts Institute of Technology, preporučuju da nastavnici uzmu eksperimentalni pristup. Kada rade sa učenicima, on kaže da bi trebalo da okvire aktivnosti kao način testiranja kako AI može biti korišćen u različitim ulogama i kako utiče na ljude i ishode kada se koristi na te načine.
„Najbolji put koji imate da biste išli napred jeste da kažete: ‘Dobro, koje su konkretne prilike ispred nas, i kako bismo mogli sprovesti lokalne eksperimente kako bismo testirali nove ideje?’“ rekao je Reich.
Šta maturanti srednjih škola treba da znaju o AI
Kelly Guilfoil, profesor engleskog jezika i stručnjak za više jezika u srednjoj školi Lake Stevens u saveznoj državi Vašington, bavi se etikom i AI u školi. Ona drži čas od jednog školskog časa za različite razrede u kojem učenici raspravljaju o transparentnosti, ljudskom učešću i kritičkom razmišljanju u vezi sa korišćenjem AI.
Naročito je kreirala trodelnu smernicu za učenike:
- Uvek budite jasni i iskreni o tome kako se AI koristi da biste završili zadatak;
- Razmišljajte kritički o tome šta AI tačno radi da bi vam pomogao;
- I kada razmišljate o korišćenju AI, učenici treba da se zapitaju: „Da li bi moj nastavnik ovo uradio za mene?“ Ako odgovor glasi „ne“, onda ne bi trebalo da koristite AI da biste uradili isto.
AI je izazvala „tako novu definiciju stvaranja“ da postoje učenici koji ne razumeju da kada unesu prompt i dobiju rezultate, ti rezultati nisu njihovi stvoreni sadržaji, rekla je Guilfoil. U svojim lekcijama naglašava da ako učenici koriste AI i počinju sa ljudskim unosom, treba da završe sa ljudskom refleksijom.
Tokom izvođenja ove lekcije Guilfoil je primetila veliki jaz među populacijom učenika po pitanju korišćenja AI. Postoje „učenici koji redovno koriste AI i možda malo razmišljaju o etičkim razlozima, a gotovo polovina njih svesno izbegava AI zbog etičkih razloga“, rekla je.
U Vajomingu je Jonathan Broersma, profesor petog razreda i zamjenik direktora tehnologije u Clearmont K-12 School, počeo da uvodi ideju kritičkog razmišljanja kada se radi o AI.
Njegovi učenici koriste AI samo za male aktivnosti, poput dobijanja povratnih informacija za esej koji pišu ili istraživanja teme. Ali Broersma ih podstiče da preispituju odgovore koje AI pruža. „Mnogo je brže koristiti AI platformu za dobijanje informacija, ali želimo da imamo izvore kako bismo mogli da potvrdimo odakle AI dobija informacije“, rekao je.
Neki istraživači smatraju da pismenost o AI može biti teško podučavati ako nastavnici sami nisu naučili to kroz profesionalni razvoj.
Broersma radi sa nastavnicima na ovom izazovu. Rekao je da su nastavnici nedavno imali dublji uvid u Wyoming Profile of a Graduate i kako se on preseca sa AI pismenošću.
Osnovna kompetencija Wyoming Profile jeste da maturanti trebaju biti sposobni da identifikuju i koriste kredibilne izvore informacija kako bi izgradili znanje i donosili informisane odluke. Iako ta osnovna kompetencija ne navodi AI u opisu, Broersma i neki nastavnici razgovarali su o „nuansama korišćenja AI konkretno kada se može smatrati ‘verodostarnim’ i kada zahteva dodatnu proveru.“
„Naš cilj nije da koristimo AI samo radi efikasnosti, već da ga koristimo kao alat koji pomaže učenicima da postanu bolji istraživači i kritički mislioci,“ rekao je Broersma.
