Učenici ne moraju da koriste program veštačke inteligencije da bi učili o AI.
Postoji alternativni pristup — „AI bez korišćenja tehnologije“ — koji koristi papir i druge analognim alatke da bi preneo najsavremeniju tehnologiju. To je bila tema sesije na ISTELive 26 + ASCD godišnjoj konferenciji, održanoj ovde ove nedelje.
Iako „AI bez konekcije“ može zvučati kao kontradikcija u terminima, Roberta Freitas, stručnjak za obrazovnu tehnologiju i Google trener, kaže da ove aktivnosti mogu učenicima preneti ključne koncepte o pristranosti AI, klasifikaciji podataka i algoritmima.
„Aktivnosti bez tehnologije su usmerene na ono što AI predstavlja iza svega, koncepte, osnove, bez korišćenja tehnologije“, rekla je.
Ove nastavne strategije ne moraju biti potpuno odvojene od tehnologije. Postoje mnogi drugi digitalni alati koje nastavnici mogu koristiti da pokažu učenicima kako AI radi.
Freitas je ovu ideju predstavila na ovogodišnjem ISTE događaju. Razgovarala je sa Education Week o tome kako aktivnosti „AI bez tehnologije“ mogu učenicima pružiti snažno temeljno razumevanje načina na koji AI funkcioniše pre nego što oni uopšte otkucaju upit u chatbot.
Jedna od njenih poruka nastavnicima: učenici nisu jedini koji mogu imati korist od ovakvih aktivnosti bez tehnologije.
Ovaj razgovor je prilagođen radi dužine i jasnoće.
Koje su prednosti podučavanja AI, bez korišćenja tehnologije?
Imam dvadesetosatni kurs za nastavnike i, u prvih petnaest sati kursa, ne bavimo se AI-om, ne koristimo ga. Samo razgovaramo o njemu. Kada nastavnici zaista počnu da koriste AI, postaju mnogo kritičniji jer razumeju šta se krije iza njega. Razumevaju zašto dobijaju takve odgovore.
Ja sam Brazilac. Za nas postoji mnogo pristranosti u AI. Kada tražimo sliku ili tekst, često dobijamo veoma američke slike. Ako zatražite sliku nastavnika, dobićete nastavnika u američkoj učionici. Ako tražite da bude brazilska, biće ubačeno brazilsku opremu ili brazilsku zastavu u prostoriju.
Zato je veoma važno da učenici i nastavnici razumeju šta se krije iza AI, zašto dobijaju takve odgovore. Zbog toga je ključno savladati osnove pre nego što se zaista pristupi interakciji sa AI.
Za koje uzraste su ove aktivnosti najbolje?
One mogu biti primenljive u svim razredima, ali naročito kod vrlo mladih učenika jer postoje određena granica uzrasta kada je AI u pitanju. Za najmlađe učenike potrebno je biti spreman za ovaj svet jer je AI prisutan u svemu. Moramo razumeti kako to funkcioniše. Zašto su vam preporuke na društvenim mrežama takve kakve jesu?
S kod starijih učenika, kada uvodite neki koncept, važno je znati šta to znači pre nego što počnu da interaguju sa tehnologijom.
Šta je primer AI aktivnosti bez korišćenja tehnologije?
Detektivi pristrasnosti. Ovo je vežba koja učenicima pomaže da shvate da pristranost nije generisana ili izmišljena od strane AI. Pristranost je u društvu. Pristranost je u podacima koji se koriste za obuku AI.
Učenici dobijaju skup kartica sa doktorima, hirurzima i sestrama, koji su ili muškarci ili žene. Učenici će morati da analiziraju koliko doktora je muškaraca, a koliko žena.
Pristranost ovde u karticama je što su sestre uglavnom žene, hirurzi uglavnom muškarci, doktori uglavnom muškarci. Ovo je za učenike da razumeju da AI generalizacije nisu nastale niotkuda, nisu izmišljene.
Dakle, učenici vide da izlaz AI može biti iskrivljen. Da li manipulativni materijali pomažu da se jasnije shvati šta se dešava „iza kulisa“?
Kada je vizuelnije i kada zaista možete da manipulišete i interagujete, to vas navodi da razmišljate dublje i razgovarate sa drugim učenicima. Obično ovakve vežbe radim u grupama.
Učenici moraju da sarađuju i da dozru do zajedničkog odgovora. Verujem da korišćenje ruku čini stvari opipljivijima i pamćenijima za učenike.
