Da li je socijalno-emocionalno učenje transformativno sredstvo za poboljšanje javnog obrazovanja ili pretnja po njega? Pitajte nastavnike iz osnovnog i srednjeg školovanja, a njihovi odgovori uglavnom su negde između.
Dok je SEL prodrlo u mnoge učionice od 1. do 12. razreda i preživelo političke napade, pogledi prosvetnih radnika prema njemu ostali su stabilno pozitivni — ako ne i više nego pozitivni — tokom poslednjih četiri godine, prema istraživanjima EdWeek Research Center.
Na primer, otprilike polovina nastavnika ocenjuje učinak SEL-a na akademske ishode učenika i na njihove meke veštine kao „delimično pozitivan“, što se malo promenilo u odnosu na 2022. godinu.
To se desilo otprilike u vreme kada se SEL uklopio u šire političke rasprave o raznolikosti, jednakosti i uključenju, ili DEI, i teoriji kritičnog rasizma. Neki konzervativni aktivisti tvrdili su da je SEL liberalna indoktrinacija, što je navelo neke škole da se distanciraju od termina SEL, ako ne i od praksi.
Međutim, ti politički diskusije nisu se pokazale da su drastično promenile stavove prosvetnih radnika o efikasnosti SEL-a, rekao je Michael Petrilli, predsednik Instituta Thomas B. Fordham.
„Stabilnost je glavno zapažanje ovde, a i to da neke od debata koje vodimo unutar naše male sfere obrazovne politike o stvarima poput SEL-a možda su preuveličane“, rekao je Petrilli. „Ne biste nužno pretpostavili da je ovo veliko kulturološko žarište po pitanjima kulture samo gledajući rezultate ovih anketa.“
Postojale su blage promene u stavovima prosvetnih radnika prema SEL-u koje bi mogle biti rezultat te politizacije pre nekoliko godina, ali ništa dramatično, dodao je Petrilli.
EdWeek Research Center je anketirao nacionalno reprezentativne grupe nastavnika, direktora i lidera okruga o svojim stavovima prema SEL-u u septembru/oktobru 2022, decembru 2024, i decembru 2025/januaru 2026.
Educators think SEL is effective, but not a panacea
U celini, većina nastavnika i lidera u školama i okruzima veruje da socijalno-emocionalno učenje — proces podučavanja učenika neakademskih veština poput upravljanja emocijama, saradnje, postavljanja ciljeva i empatije — ima pozitivan uticaj na akademske i socijalne veštine učenika.
Međutim, značajan broj prosvetnih radnika veruje da SEL nije imao nikakav uticaj na akademske i socijalne veštine učenika. Taj osećaj dospeo je do vrhunca 2024. godine, kada je oko četvrtine nastavnika izjavilo da SEL nije imao efekta.
Nastavnici i lideri u školama i okruzima su najverovatnije skloni da kažu da je SEL jedan od mnogih strategija koje imaju na raspolaganju.
Mnogo manji udeo prosvetnih radnika vidi SEL kao prolaznu modu ili pretnju javnom obrazovanju nego one koji ga vide kao transformativno, obećavajuće ili održivo rešenje. Opet, mišljenja prosvetnih radnika nisu se značajno promenila od 2022. godine, čak i kada su politički diskursi o SEL-u izbili na površinu.
Why is support for social-emotional learning not growing?
Iako stavovi prosvetnih radnika o efikasnosti SEL-a nisu pali usled spornog političkog diskursa, njihova mešovita mišljenja ostaju prilično ukorenjena. Pitanje glasi: zašto prosvetni radnici ne vide SEL kao još učinkovitije uprkos ulaganjima škola u taj koncept?
Postoji nekoliko mogućih razloga, kaže Jerome Graham, asistent profesora K-12 obrazovne administracije na Univerzitetu Michigan State.
Jedan od razloga može biti činjenica da resursi i entuzijazam za nove inicijative bilo koje vrste — SEL ili bilo šta drugo — naglo opadaju nekoliko godina nakon pokretanja, kada se pojave novi problemi, vodstvo okruga se rastrese, i profesionalni razvoj te drugi resursi presušuju, kaže. Nastavnici takođe mogu imati nerealna očekivanja o tome šta SEL može postići, videći ga kao brzu strategiju da popravi loše ponašanje učenika bez prepoznavanja slabosti u sopstvenim socijalno-emocionalnim veštinama, dodao je Graham. Ako nastavnici ne modeluju dobre socijalno-emocionalne veštine, učenici ih ređe usvajaju.
„Znamo iz veoma rigoroznih istraživanja da su veštine SEL uticajne, da programi SEL mogu biti uticajni“, rekao je. „Vidimo dobro istraživanje o ekonomskim povratima na ličnom i društvenom nivou. Dobro razumemo kako da poboljšamo te veštine. Ali ako mislimo da možemo samo da ubacimo program u loše organizacione rutine i očekujemo optimalne rezultate, neće biti toga.“
Inicijative SEL su efikasnije kada se pre svega fokusiraju na izgradnju socijalno-emocionalnih veština kod odraslih i stvaranje pozitivne školske kulture, dodao je.
Dok mnogi prosvetni radnici vide socijalno-emocionalno učenje kao smisleno za nastavu učenika, možda ne misle da bi oni trebalo da budu ti koji ga podučavaju, dodao je Graham.
„Na osnovu mog sopstvenog iskustva kada razgovaram sa prosvetarima, to je bio čest komentar… ‚Ovo je posao savetnika, ovo je posao socijalnih radnika, ja samo želim da poučavam decu matematiku ili književnost,‘“ rekao je. „Postoji određeni broj nastavnika koji se tako osećaju. Pretpostavljam da postoji rizik da ta grupa raste, posebno jer nastavnici sve više rade pod stresom i imaju mnogo posla.“
Perceived barriers to SEL remain consistent over time
Kada ih se pitalo koji su glavni izazovi socijalno-emocionalnog učenja u školama, prosvetni radnici naveli su niz prepreka.
Među najčešćim su: socijalno-emocionalne potrebe učenika su veće nego što nastavnici mogu podneti; SEL je teško integrisati u nastavni program; prosvetni radnici dobijaju nedovoljan profesionalni razvoj i obrazovne resurse za podučavanje SEL-a, a napor da učenike nadoknade studentsko-razvijnim jezikom ostavlja malo raspoloživog vremena za fokusiranje na socijalno-emocionalne veštine.
Mišljenja prosvetnih radnika o najvećim izazovima se baš i nisu značajno pomerila u protekle četiri godine, uz izuzetak manjka vremena za SEL u naporu da učenike dovedu na akademski nivo. Nakon zatvaranja škola tokom pandemije 2022, nadoknada učenika bila je najčešći izazov, sa 46 odsto prosvetnih radnika koji su rekli da im to nije dopustilo da podučavaju socijalno-emocionalne veštine.
Ta kolika učešća je pala na 38 odsto 2024, i na 28 odsto ove godine.
Petrilli upozorava da ti brojevi odražavaju zabrinjavajući trend: nije da nastavnici imaju više vremena tokom dana da posvete SEL-u, već da manje posvećuju planiranju nadoknade akademskog zaostatka učenika.
„Ovo je loše jer jasno nije završeno na nadoknadi dece—daleko od toga,“ rekao je. „Lično bih voleo da škole osećaju veći pritisak da to urade.“
Gde god mišljenje prosvetnih radnika padalo ili raslo o efektivnosti i vrednosti SEL-a, mnogi su optimistični u pogledu toga koliko će njihova škola i okrug u budućnosti ulagati u to.
Oko polovine prosvetnih radnika rekao je EdWeek Research Center ranije ove godine da predviđaju da će njihove škole i okruzi dati veći naglasak socijalno-emocionalnom učenju u narednih pet godina. Manje od jedne decenije misli da će njihova škola ili okrug umanjiti značaj SEL-a u bližoj budućnosti.
Kada su ih pitali kako im se podrška socijalno-emocionalnom učenju promenila u protekloj godini, 29% prosvetnih radnika je reklo da se značajno povećala—i taj udio je bio znatno viši među nastavnicima i direktorima osnovnih škola, od kojih su 40% rekli da im se podrška značajno povećala. Četvrtina svih prosvetnih radnika izjavila je da im se lična podrška blago povećala, a oko jedan od deset ih je rekao da se nije promenila.
SEL je ključan za vođenje osnovnoškolske učionice, i nastavnici podučavaju ove veštine bez obzira da li ih nazivaju SEL-om ili ne, rekao je Petrilli. Ali SEL ne treba biti ograničen na rani uzrast, dodao je.
„U srednjim školama vodimo ovakve diskusije o portretu diplomca gde se navodi mnogo ovih veština“, rekao je Petrilli. „One su tu. Vazduh ih nosi. Možda ovaj primer ukazuje na to da smo se vratili zdravom razumu koji kaže da su ove veštine za koje škole moraju da obezbede podučavanje.“
„Samo ne sme biti na štetu akademskih predmeta,“ zaključio je.
