Veličina većine učenika u zemlji mogla bi da ostvari pravo na stipendije kroz novi savezno program poreskog kredita za izbor obrazovanja, koji će biti pokrenut naredne godine—sa gotovo 92% učenika od prvog do dvanaestog razreda u zemlji koji bi mogli biti podobni.
To proizlazi iz nove analize organizacije koja se zalaže za izbor obrazovanja i koja pokazuje koliko bi mogao biti široko raspoređen savezno-finansijski program stipendija kroz poreski kredit.
Međutim, broj dece koja će na kraju biti podobna za dodelu stipendija i koja će ih na kraju dobiti zavisiće od toga kako će se nekoliko faktora ispoljiti dok ovaj novi program—prvi značajan pokušaj vlade u oblast izbora obrazovanja—biti razvijen. Ti faktori uključuju koliko država će se priključiti, koliko poreskih obveznika će koristiti kredit, koliko učenika će tražiti stipendije i koliko će njih biti dodeljeno. Na kraju, administracija Trumpa još razvija regulative za program, a njihove specifičnosti mogle bi da oblikuju i učešće.
Analiza American Federation for Children, objavljena ove nedelje, dolazi u trenutku kada 19 država, uglavnom predvođenih demokratskim guvernerima, još nije odlučilo da li će učestvovati. Ti guverneri suočavaju se sa pritiscima zagovornika da se što pre priključe i sa protivnicima, uključujući sindikate nastavnika, da odustanu od učestvovanja.
Pod novim programom, kreiranim prošlogodišnjim zakonom One Big Beautiful Bill Act, poreski obveznici mogu da ostvare federalne porezne kredite po stopi od jedne na jednu do najviše 1.700 dolara u zamenu za doprinose organizacijama koje dodeljuju stipendije kako bi pokrile troškove za K–12, uključujući školarinu privatnih škola, troškove kućnog obrazovanja u određenim državama i neke usluge za učenike koji pohađaju državne škole—uključujući tutorstvo, programe pre i posle nastave, tehnologiju i uniforme.
Organizacije koje dodeljuju stipendije, ili SGOs, mogu dodeljivati stipendije samo u državama koje pristupe programu.
Dalje, primaoci stipendija ne mogu poticati iz porodica koje zarađuju više od 300% lokalnog srednjeg prihoda. Ali to je velikodušan prag—kao visok čak 616.500 dolara u okrugu Santa Klara, Kalifornija, i tako nizak kao 107.100 dolara u Okrugu Oglala Lakota, Južna Dakota, prema analizi EdChoice, udruženja za zagovaranje. Taj visoki prag je prvenstveno odgovoran za visok broj potencijalno podobnih učenika.
Sa više od 90% učenika koji bi mogli biti podobni, evo pregleda četiri ključna faktora koja bi mogla da odrede koliko će se na kraju kvalifikovati i koliko učenika zapravo dobiti stipendije.
1. Koliko će država pristupiti?
Do danas 31 država je formalno pristupila programu ili je signalizirala da će to učiniti, prema praćenju Education Week. Te države imaju 30,9 miliona učenika od 1. do 12. razreda koji će biti podobni za stipendije, prema analizi AFC.
Ti učenici čine 60% od 51,7 miliona učenika koji bi mogli postati podobni ako bi se sve države i Distrikt Kolumbije uključile.
Ogromna većina učenika u svakoj državi koja učestvuje bi se kvalifikovala za stipendiju prema pravilima programa, sa 96% potencijalno podobnih u Maine na gornjem kraju i, s druge strane, 86% podobnih u Distriktu Kolumbije, prema AFC-ovoj analizi koja je koristila podatke američkog Biroa za popis kako bi utvrdila K–12 i kućnu populaciju i raspodelu prihoda po državi. Regionalni pragovi podobnosti po prihodima zasnovani su na podacima U.S. Department of Housing and Urban Development-a.
Međutim, malo je verovatno da će svaka država učestvovati naredne godine. Do sada su demokratski guverneri Minnesote, Oregona i Viskonsina rekli da se neće pridružiti. Većina drugih demokratskih guvernera kaže da čekaju predložene regulative Trumpove administracije za program, koje se očekuju ovog jeseni.
A broj država koje učestvuju mogao bi se blago razlikovati svake godine, jer guverneri moraju da se opredele godišnje.
U Koloradu, na primer, guverner Džered Polis prošle godine se pojavio kao jedan od malo demokratskih zagovornika politike, i od tada je uključio svoju državu za 2027. godinu. Ali uskoro napušta funkciju, a demokrata koji treba da ga zameni, državni glavni tužilac Phil Weiser, rekao je da je „čvrsto protiv“, što povećava mogućnost da demokratski nastrojena država povuče svoj pristup.
Tommy Schultz, izvršni direktor AFC-a, rekao je da broj potencijalno podobnih učenika pokazuje šta je na vidiku dok guverneri odlučuju da li će učestvovati.
„Guvernerima i državama koje su brzo reagovale i pristupile – hvala vam, a guvernerima koji još razmišljaju o pristupu – šta čekate?“ rekao je u saopštenju uz praćenje nove analize.
2. Koliko će poreskih obveznika doprineti SGOs i koliko novca?
Jedna od velikih nepoznanica oko programa stipendija uz kredit po porezu jeste koliko poreskih obveznika će ostvariti kredit, jer to određuje koliki novac će organizacije koje dodeljuju stipendije sakupiti.
Nema gornje granice za broj poreskih obveznika koji bi to mogli iskoristiti, niti limita na ukupnu vrednost poreskih kredita koje bi savezna država mogla finansirati. (Dok poreski obveznici mogu ostvariti odbitak za većinu dobrotvornih doprinosa, smanjujući svoj oporezivi prihod, kredit za stipendiju omogućava da direktno odbiju do 1.700 dolara od poreske obaveze.)
Konzerski brojilice iz kongresa procenjuju da će savezna vlada sledeće godine izdati 500 miliona dolara u kreditima dok program krene, a do 2034. projekcija je da će 4,4 milijarde dolara doći onima koji duguju porez saveznom državom i preusmeriti se organizacijama koje dodeljuju stipendije.
Međutim, drugi su predvideli da bi program mogao da naraste još više. Jedan od faktora koji utiče na broj učenika koji će na kraju dobiti stipendije jeste uspeh napora da se ubedi potencijalne donatore da doprinose SGOs i iskoriste kredit. Svest o novom programu je ograničena, a moglo bi biti skupo promovisanje kredita potencijalnim donorima.
3. Kakav tip SGOs će se formirati da primaju doprinose poreskih obveznika?
Još jedan faktor koji utiče na to koliko učenika će na kraju primiti stipendije jeste broj SGOs koji će se pojaviti i njihova misija. Zakon ne govori o veličini dodeljenih stipendija, a U.S. Department of the Treasury kaže da države neće moći da postave sopstvena pravila za SGOs mimo onoga što je navedeno u saveznom zakonu.
SGO koja bi se fokusirala na dodeljivanje stipendija za pokrivanje privatne školarine može podržati drugačiji broj učenika nego ona koja je usmerena na to da pomaže učenicima javnih škola da pristupe programima poslepodnevnog čuvanja i obrazovanja.
Takođe nije poznato koliko agresivno će javne škole pozicionirati sebe da iskoriste novac za stipendiju. Neki školski distrikti su već počeli da se pripremaju. Škole okruga Gwinnett, Georgia, na primer, planiraju da kredit predstave kao podsticaj za doniranje njihovoj fondaciji, koja već dodeljuje studentske stipendije.
Neki su pozivali demokratske guvernere da uključe svoje države zbog potencijala zakona da finansira neke troškove javnih škola, ali sindikati nastavnika ostaju protiv.
„Očekujem da će deca koja pohađaju javne škole dobiti mrvice, a najveći pobednici biće oni koji pokušavaju da privatizuju javno obrazovanje“, izjavila je Melinda Person, predsednica New York State United Teachers, za Education Week u junu. „Pitanje nije samo u dolarima ove godine i šta možemo da dobijemo za učenike javnih škola ove godine. Radi se o tome da li doprinosimo učvršćivanju politike za koju verujemo da će na kraju oslabiti javno obrazovanje.“
4. Da li će učenici kućnog obrazovanja biti brojčano priznati kao učenici škole?
U poslednjim godinama, određeni broj država usvojio je politike koje čine učenike kućnog obrazovanja podobnim za javna sredstva kao deo šireg proširenja programa izbora privatnih škola. Ali čini se da federalni program stipendija po kreditnom porezu to ne čini automatski.
Zakon koji precizira troškove koje stipendije po kreditnom porezu mogu pokrivati kaže da moraju biti „prouzrokovani upisom ili prisustvom… u javnoj, privatnoj ili verskoj školi“.
Dakle, da li su učenici kućnog obrazovanja smatrani učenicima škole?
Trezorija, koja razvija regulative za program, saopštila je prošlog meseca da očekuje da će tretirati učenike kućnog obrazovanja kao učenike škole ukoliko državni zakoni tako postupaju.
Dvedeset i dve države definišu kućno obrazovanje kao oblik privatne ili verske škole, prema AFC-u. To znači da učenici kućnog obrazovanja u ostalih 28 država i Distrikta Kolumbije ne bi bili podobni prema trenutnom planu pravila programa Ministarstva finansija.
U AFC-ovoj analizi, to uklanja gotovo 800.000 učenika kućnog obrazovanja koji bi ispunili prihodni prag zakona o stipendijama iz baze potencijalno podobnih učenika.
