Od hiljada tužbi koje Meta ima zbog bezbednosti dece na svojim platformama, nijedna možda nije važnija od one koja će se ove nedelje odvijati na suđenju u Kaliforniji.
Države traže široke finansijske štete koje bi, teoretski, mogle da iznose čak 1,4 triliona dolara, uz promene načina na koji kompanija upravlja Facebook-om i Instagram-om.
Tužba optužuje ovu društvenu mrežu da doprinosi krizi mentalnog zdravlja mladih time što svesno i namerno osmišljava funkcije koje decu navode da postanu zavisna od njenih platformi. Takođe navodi da Meta redovno prikuplja podatke o deci mlađoj od 13 godina bez saglasnosti njihovih roditelja, što krši savezni zakon.
„Meta je iskoristila moćne i dosad neviđene tehnologije da privuče, angažuje i na kraju zaplavi mlade ljude. Njen motiv je profit, a u cilju maksimizacije finansijskih dobitaka,” navodi se u tužbi.
Desetine država podnele su tužbu pre tri godine. Suđenje koje treba da počne u utorak pred saveznim sudom u Oaklandu, Kalifornija, ima četiri države kao tužioce — Kaliforniju, Kolorado, Kentaki i Nju Džersi. Ostanih 25 država očekuje se da imaju suđenja kasnije.
Meta navodi da osporava optužbe, a sudski dokazi bi trebalo da pokažu njenu posvećenost podršci mladima. „Slušali smo roditelje, sarađivali sa stručnjacima i organima reda, i sproveli smo detaljna istraživanja da bismo razumeli pitanja koja su najvažnija,” saopštila je kompanija.
Države žele da Meta zadaju veliki udarac
Za Meta, koja je ove godine već izgubila dva ključna slučaja vezana za štetu oproštenu deci i tinejdžerima, uloga je visoka. Kompanija je prošlog meseca zabeležila retki pad profita, delom usled 2,4 milijarde dolara u sudskim troškovima.
Figura od 1,4 triliona dolara, koju je Meta otkrila u pravnom podnesku, gotovo je jednaka ukupnoj tržišnoj kapitalizaciji kompanije iz Menlo Parka, Kalifornija — tj. vrednosti svih njenih izdatih akcija na berzi. Plaćanje te kazne bi sigurno stavilo Meta Platforms na put ka bankrotu i možda bi dovelo do toga da država postane vlasnik kompanije.
„Državni tužioci teže punoj snazi,” rekao je Eric Goldman, profesor prava na Cornell Law School i Cornell Tech. „Pokušavaju da postave konačan presedan u ovom slučaju i traže izuzetne štete, a ako uspeju, tražiće i izuzetne strukturne mere.”
Meta naziva moguću kaznu „neoslonjenom na bilo koje navodno kršenje” od strane država.
„Kazna te veličine nema analog u istoriji sprovođenja zaštite potrošača,” navela je Meta u podnesku od 6. jula sudu Ureda distrikta Kalifornije u severnom okrugu.
Ako Meta izgubi suđenje, sud bi imao široku diskreciju oko visine bilo koje novčane kazne, a pravni stručnjaci kažu da bi bilo šta slično 1,4 triliona dolara bilo malo verovatno.
„Nije verovatno u smislu da Meta nema toliko novca i ne može ga pribaviti,” rekao je James Grimmelmann, profesor prava na Cornell Law School i Cornell Tech. „Nagrada te veličine bi Meta-u izazvala bankrot, uništila vlasnike i suštinski bi rezultirala time da države postanu vlasnici Meta-e.”
Kao praktičnu napomenu, Grimmelmann je dodao da „to izgleda veoma malo verovatno da će se desiti.” U drugim slučajevima koji su uključivali visoke štete za više pojedinačnih prekršaja, sudovi su se često suzdržavali od izricanja maksimalnih kazni. Primer za to je slučaj Anthropic, koji istražuje obuku veštačke inteligencije, gde su tužioci tražili štetu od 150.000 dolara po knjizi koju je Anthropic kopirao, ali kazna je na kraju iznosila 3.000 dolara po knjizi, ukupno oko 1,5 milijardi dolara.
Suđenje nastoji da Meta bude odgovorna po državnim i savezničkim propisima
Savezno suđenje ove nedelje složenije je od one ranije ove godine, u Los Anđelesu, gde je državni sud dodelio šest miliona dolara štete Meta-i i Googleovom YouTube-u jednoj podnosiocu tužbe — mladoj ženi koja je svedočila da je postala zavisna od društvenih mreža još kao dete.
„Taj slučaj bio je uzor, odnosno test slučaj, izabran iz hiljada sličnih civilnih tužbi kako bi i tužioci i tuženi stekli predstavu o tome kako njihove tvrdnje stoje pred sudom. Žiri je utvrdio da su Meta i YouTube bili nemarni u dizajnu ili radu svojih platformi, i da je nemarnost bila značajan faktor u prouzrokovanju štete tužiocu. Takođe su utvrdili da su svaka kompanija znala da njihove platforme mogu biti opasne kada ih koristi maloletnik i da nisu dovoljno upozoravale na tu opasnost.
Dok Oakland-ov slučaj ima državne generalne prokurore kao tužioce i fokusira se na državne i savezne statute koje se navode kao prekršaji u kojima Meta navodno krši, a koji određuju mogući iznos kazni za svako kršenje.
„I ima ih mnogo jer su četiri različite države i bar tri različite vrste statute. Postoji zakon o privatnosti dece, postoji zakon o lažnom oglašavanju i postoje zakoni o nefer konkurenciji,” izjavila je Rebecca Allensworth, profesorka na Vanderbilt University Law School.
Meta je dodala bezbednosne alate—ali države žele više
Krajnji ishod koji bi vodio ka promenama u načinu na koji Facebook i Instagram funkcionišu mogao bi biti jednako značajan kao i bilo koja novčana kazna.
Meta je u poslednjim godinama uvela mnoštvo novih funkcija dizajniranih da zaštite maloletnike. Godine 2024. pokrenula je teen naloge na Instagramu, koji su podrazumevano privatni i dolaze sa ograničenjima za poruke i sadržaje, kao i roditeljskim kontrolama. Kompanija takođe koristi veštačku inteligenciju da utvrdi da li deca mlađa od 13 godina koriste Instagram ili da li tinejdžeri lažu o godinama kako bi pristupili odraslim nalozima.
Bezbednosni zagovornici su pozivali kompaniju da uradi još više. Sudija u Nju Meksiku ranije ovog meseca naložio nove mere bezbednosti na platformama, uključujući vremenska ograničenja za maloletnike, ograničenja AI chatbot-ova i obavezna upozorenja na platformama, ali njegovo naređenje se odnosilo samo na korisnike te države.
„Ovi AG-ovi imaju realnu šansu da poprave proizvod,” izjavila je Laura Marquez-Garrett iz Social Media Victims Law Center u petak na virtuelnoj diskusiji sa zagovornicima koju je organizovao Tech Oversight Project. „Za ove kompanije, ovo je pravi trenutak obračuna. Kako ovi slučajevi idu napred, ovo je skok napred, ljudi, a ne korak.”
Tokom provere uzorkovanja žirija prošle nedelje, kandidati žiriji su upitani da li i koliko veruju da je Meta doprinela krizi mentalnog zdravlja mladih. Iako su mnogi složni da jeste, oni su takođe svaljivali odgovornost na roditelje i rekli su da klimatske promene i stanje sveta takođe doprinose problemima mentalnog zdravlja kod dece i tinejdžera.
