Nove ankete pokazuju da mnogi roditelji imaju poteškoća da priušte školski pribor—neki čak idu do krajnjih načina kako bi skupili novac. Kako škole mogu da pomognu?
Opšti trošak slanja dece u školu sada je viši nego ikad, uzimajući u obzir i školski pribor za učionice i potrebe za hranom, prema izveštaju organizacije Groundwork Collaborative i Century Foundation. Izveštaj predviđa da će školska godina 2026-27 porodicama koštati približno 4.000 dolara po detetu, pri čemu inflacija diže cene materijala kao što su sveske i olovke, ali i hrane poput voća i soka od jabuke.
Kao odgovor na te pritiske, škole i okruzi preuzimaju inicijativu i direktno pomažu porodicama.
Prema istraživanju koje je obišlo Talker Research prošle nedelje, većina roditelja se opredelila za model kupi sada, plati kasnije (23%) ili kreditne kartice (20%) za plaćanje školskog pribora; 16% je prodalo deo svoje imovine; 15% uzelo lične ili zajmove za plate; 12% založilo deo imovine; a 8% se okrenulo kockanju kako bi pomogli da se ti troškovi pokriju.
Posebno istraživanje časopisa U.S. News & World Report otkrilo je da više od jedne petine roditelja očekuje da njihova deca doprinesu pokrivanju troškova povratka u školu.
U Denham Springs Junior High School u Luizijani, roditelji i učenici ne moraju da brinu o priboru za početak školske godine—škola u potpunosti pokriva troškove. Justin Wax, direktor škole, rekao je da škole sličnog tipa često prilagođavaju podršku učenicima i da ekonomski otežano stanje nije izuzetak.
„Mi podržavamo decu kojima je potrebno produženo vreme,“ rekao je. „Radimo to za učenike kojima je potrebna provera testa pročitana naglas, ili osobu kojoj je potrebna pomoć kolica. Moramo prepoznati posebne, jedinstvene okolnosti koje ekonomska nepovoljnost donosi.“
Kako škole mogu potpuno ili delimično pokriti troškove
Wax koristi sredstva iz Title I da nabavi osnovne potrepštine poput papira, olovaka i fascikli za povezivanje. Za druge stvari koje bi mogle biti potrebne, traži od ljudi da doniraju predmete.
„Očekujemo da učenici dođu sa ranac i dobrom atmosferom, i to je to,“ rekao je.
Inspiriacija za odluku da se javno traže donacije školskog pribora proizašla je iz razgovora koji je načelnik škole vodio sa krovopokrivačem koji je ponudio da besplatno obezbedi krov porodici učenika, rekao je Wax.
„Shvatili smo da u zajednici postoje razne vrste odnosa koji mogu pomoći učenicima,“ rekao je Wax.
Zakonom Luizijane se nalaže da škole uspostavljaju naknade za aktivnosti učenika. U Denham Springs ova naknada pokriva opšte troškove poput štampe papira. Denham Springs takođe pruža planove plaćanja ili pomoć za te naknade.
Kako bi uspostavio kontakte sa ljudima koji bi mogli da doniraju predmete, Wax šalje nedeljne poruke putem poziva, društvenih mreža, SMS poruka i elektronske pošte roditeljima tražeći da li mogu da obezbede donacije školskog pribora za učenike u potrebi.
„[Poruka] nije uvredljiva—roditelji ne moraju da gledaju mene u lice i osećaju pritisak da nešto učine ili ne, i odluka je njihova u tom trenutku,“ dodao je.
Partnerstva zajednice i neprofitne organizacije mogu pomoći
U Oklahomi, u Bartlett Academy u okrugu Sapulpa, direktorica Amy Sanders izjavila je da škola primenjuje više pristupa kako bi osigurala da učenici u potrebi imaju neophodan školski pribor. Gotovo 70 odsto učenika Bartlett Academy prima besplatan ili snižen obrok.
Škola je uspostavila partnerstva sa lokalnim organizacijama kako bi obezbedila pomoć učenicima koji ne mogu da priušte školski pribor ne samo na početku školske godine, već i tokom nje, kaže Sanders.
Jedan događaj koji je škola pokrenula pre pet godina je proslava „back-to-school“, spoljašnje okupljanje gde prodavci školskog pribora postavljaju štandove i dele pribor za semestar. Događaj je otvoren svim učenicima, bez obzira na porodični prihod, i Sanders je primetila da učenici iz šira okruga ponekad dolaze.
„Imali smo više učenika iz većih okruga u našoj okolini koji dolaze na to jer znaju da je to način da dobiju školski pribor,“ rekla je Sanders. To nije samo „mnogo pomoglo našim učenicima, već je pomoglo i onima širom države.“
Događaj se održava nekoliko nedelja pre početka školske godine kako bi se osiguralo da učenici imaju potrebni pribor pre prvog dana nastave. Ako nešto nedostaje, mogu kontaktirati školu za pomoć.
Sanders je napomenula da postoji sve veći broj porodica kojima je ovakva finansijska podrška potrebna. „Nije svako u mogućnosti da priušti [šolski pribor], i to postaje norma, a ne izuzetak,“ rekla je.
Nastavnici često plaćaju iz sopstvenog džepa školski pribor učenika
Neprofitna organizacija AdoptAClassroom.org objavila je prošle godine studiju koja pokazuje da nastavnici često koriste sopstveni novac da popune manjkajući materijal.
Neprofitna organizacija sarađuje sa donatorima kako bi nastavnicima na svim nivoima obezbedila resurse i pribor za njihove učenike. Pomažu edukatorima da kreiraju stranice za prikupljanje sredstava i povežu ih sa kompanijama i fondacijama koje mogu da daju nastavnici pribor ili da finansiraju njegovo obezbeđivanje.
Prema studiji Adopt a Classroom, prosečna suma koju su nastavnici sami izdvojili iz svog džepa za školski pribor u školskoj godini 2024-25 iznosila je 895 dolara. Osem od deset nastavnika koji su učestvovali u istraživanju reklo je da inflacija i rast troškova školskog pribora predstavljaju brigu za njih.
Najčešće, učenici nemaju osnovne materijale poput papira i olovaka, navodi Ryan Jordan, izvršni direktor neprofitne organizacije.
