Otpornost—sposobnost prilagođavanja kroz nedaće—nalik je mišiću: koliko ga više vežbate, to jači postaje mišić, rekao je Ronald Palomares, vanredni profesor psihologije u školskom okruženju na Texas Woman’s University.
Starija istraživanja su greškom zaključivala da otpornost predstavlja osobinu—ili je imate, ili nemate. Novija istraživanja ukazuju da je to nešto što ljudi mogu izgraditi tokom vremena suočavajući se sa nedaćama, bilo da su u pitanju teške traume ili manje stresne situacije, rekao je Palomares tokom sesije na godišnjoj konferenciji Američkog psihološkog udruženja (APA), održanoj u Vašingtonu od 6. do 8. avgusta.
Otpornost je višedimenzionalna, na nju utiče okruženje u kojem se osoba nalazi, a ne samo njeno individualno mentalno stanje, rekao je Palomares. Takođe je transformativna, pomažući ljudima da se prilagode, oporave i rastu, dodao je.
Prema istraživanjima, jačanje kapaciteta dece za otpornost ključno je za njihovo zdravlje i dobrobit.
Na sesiji 6. avgusta, Palomares i Laurel Jones, doktorandka psihologije u školama na Texas Woman’s University, podelile su pet strategija koje nastavnici mogu koristiti da bi njihovi učenici postali otporniji.
1. Podstičite učenike da budu ljubazni prema sebi
Kada se desi nešto loše, podstaknite učenike da sebi budu nežniji. Podsetite ih da se staraju o osnovnim potrebama, poput dovoljno sna, pravilne ishrane, uzimanja pauza i bavljenja nečim što ih raduje. Odrasli u školskoj zgradi takođe mogu poslužiti kao primer ove strategije; na primer, ako se dogodi uznemirujući događaj koji pogađa čitavu školu, poput poplave ili požara u šumi, nastavnici mogu govoriti o koracima koje preduzimaju kako bi bili ljubazni prema sebi.
2. Pokažite im kako da se drže rutina
Imanje rutine pomaže deci da se osećaju sigurnim i smirenim. Tokom perioda tuge ili prelaska, rutina možda treba da bude malo fleksibilnija, ali i dalje je važno imati određenu strukturu i doslednost. Škole mogu pomoći očuvanjem poznatih okruženja učionica i rutina, pružajući stabilnost i osećaj sigurnosti učenicima.
3. Recite im da više razgovaraju sa prijateljima i odraslima
Podstičite učenike da razgovaraju sa svojim prijateljima, članovima porodice ili drugim pouzdanim odraslima o tome kroz šta prolaze. Pokažite im kako da se povežu sa zajednicom, bilo kroz klubove, sport ili druge aktivnosti. Škole mogu pomoći tako što će obezbediti prilike da učenici međusobno stupaju u kontakte.
4. Preduzimajte male korake ka većim ciljevima
Teška vremena mogu da učine da mladi osete gubitak kontrole nad smerom života. Podsetite ih da čak i u teškim vremenima mogu da se kreću ka ciljevima, jednom malom stepenicom odjednom. Pomozite im da se fokusiraju na stvari koje mogu da kontrolišu, ili čak na one van njihove kontrole za koje ipak mogu nešto da učine. To može značiti da pomognete učenicima da se fokusiraju na konkretne zadatke ili da velike zadatke razložite na manje, razumnije delove.
5. Istaknite vrednost pomaganja drugima
Podstičite učenike da pomognu nekom drugom. To može doneti osećaj osnaženja i postignuća i može ih odvratiti od problema koji ih muče. Škole mogu pružiti prilike učenicima da volontiraju u svojim zajednicama ili u školi, pomažući drugim učenicima u svojim razredima ili u nižim razredima.
Ilustracije: Emily Wright/Education Week + Getty
