Privatne škole K-12 koje daju prednost rasnim manjinskim učenicima prilikom upisa i dodeljivanja stipendija i druge ciljane podrške biće pogođene novim nacrtima propisa U.S. Treasuryja objavljenim 3. septembra, koji bi ih izbrisali sa statusa neprofitnih organizacija oslobođenih od poreza.
Predlog, koji se primenjuje i na koledže i stručne škole, izričito zabranjuje školama da uzimaju u obzir rasu u “obrazovnoj politici, politici upisa, programu stipendija ili zajmova, sportskom programu, ili drugom programu kojim upravlja ili ga škola podržava.”
Škole bi i dalje mogle uzimati u obzir “kriterijume bez obzira na rasu” prilikom upisa, dodeljivanja stipendija i finansijske pomoći, uključujući faktore kao što su porodični prihod, geografska adresa, lične teškoće, status porodice u vojsci, akademska dostignuća, ili da li bi učenik bio prvi u porodici koji će pohađati koledž ili privatnu školu ili započeti zanat, saopštila je agencija. Takođe, škole bi i dalje mogle birati učenike na osnovu njihove verske pripadnosti.
Predlog bi mogao biti značajan finansijski udar za privatne škole koje nude stipendije, dobijanje prednosti pri upisu ili drugu pomoć za rasne manjine. Čak i ako same škole ne bi imale mnogo poreza, davaoci bi mogli da odbiju svoje direktne donacije, što predstavlja veliki podsticaj za prikupljanje sredstava.
Administracija Džordža Trampa povezuje predlog sa odlukom Vrhovnog suda SAD iz 2023. godine kojom je ukinuta afirmativna akcija, odnosno razmatranje rase pri upisu na koledže. Već je započela koordinisani napor, pozivajući se na isti presedan, da ukloni inicijative u javnim školama usmerene na pomoć tradicionalno marginalizovanim grupama učenika, nazivajući takve programe “nelegalnim DEI praksama” i preteći da će oduzeti federalna sredstva školama koje ih koriste.
Nova predložena IRS pravila proširuju te anti-DEI napore na privatne škole.
“Škole koje prerušavaju prednosti zasnovane na rasi u pravedne, inkluzivne ili doprinose raznolikosti ne menjaju diskriminatorni karakter tih prednosti,” rekao je Skot Bessent, sekretar Ministarstva finansija, u saopštenju.
Ali Denise Forte, predsednica i CEO EdTrust-a, organizacije koja se zalaže za učenike sa niskim primanjima i učenike boje, izjavila je da predlog prelazi granice sudske odluke.
“Učenici boja i dalje se suočavaju sa realnim i trajnim barijerama u pristupu obrazovnim prilikama,” rekla je. “Škole ne bi trebalo da se plaše federalnih kazni samo zbog priznavanja realnosti sa kojom se suočavaju njihovi učenici.”
Predlog je deo šire kampanje administracije Trampa protiv DEI-a.
Tokom ovog drugog mandata Trampa, Ured za građanska prava u Ministarstvu prosvete SAD ispitivao je okruge koji nude programe specifične po rasi, poput Plana za uspeh crnih učenika u Čikago javnim školama, zbog čega je ministarstvo oduzelo milione dolara grantova koje će sada vratiti na osnovu sudske nagodbe.
A ranije ove godine, administracija je pokrenula napore da prepravi pravila dodeljivanja grantova širom federalne vlade kako bi jasnije ograničila napore da se prioritetno promoviše rasna jednakost i podrže imigranti bez potvrde o statusu.
Ali postoje granice ovog pristupa: prošle godine, savezni sudija je presudio protiv napora administracije Trampa da natera škole da potvrde da ne koriste DEI prakse ili rizikuju federalna sredstva.
Predlog pravila o poreskom statusu privatnih škola — za koju je Ministarstvo finansija navelo da utiče na 18.000 obrazovnih institucija — stupio bi na snagu posle 31. maja naredne godine.
To je tek nekoliko meseci nakon što Ministarstvo finansija pokrene široku novu inicijativu za izbor škola, usvojenu kao deo Zakona One Big Beautiful Bill Act iz 2025.
Početkom naredne godine, poreski obveznici mogu ostvariti federalne porezne kredite po odnosu 1:1 do maksimalno 1.700 USD, donirajući organizacijama koje dodeljuju stipendije u učestvujućim državama.
Ove organizacije će, zauzvrat, nuditi finansijske nagrade učenicima i porodicama za širi spektar obrazovnih programa i usluga, uključujući i školarine za privatne škole.
“Kako novac poreskih obveznika teče ka privatnim školama, ne bi trebalo da dolazi uz manje zaštite ili veće prepreke za učenike boja,” rekla je Forte.
Nadala se da beli učenici već čine gotovo dve trećine upisa u privatne škole, u poređenju sa gotovo polovinom upisa u javne škole.
Obrazovni radnici i zagovornici imaju 60 dana da komentarišu predlog pravila ili traže javnu raspravu o ovom pitanju.
Za sada, Nacionalna asocijacija nezavisnih škola, organizacija koja okuplja privatne škole, pregleda predlog, rekao je portparol.
“Pošto su pravila još u fazi predloga i u okviru procesa federalnog donošenja propisa, ostaje mnogo pitanja o njihovom opsegu, tumačenju i primeni,” rekao je portparol.
Škole i dalje mogu pokušati da se bore protiv diskriminacije, ali hoće li to učiniti?
Predlog izričito navodi da privatne škole i dalje mogu birati učenike na osnovu verske pripadnosti, kao i da prihvate versku misiju i kurikulum.
Privatne škole bi i dalje mogle da kreiraju politike ili programe namenjene “ eliminisanju predrasuda i diskriminacije,” pod uslovom da te aktivnosti ne privileguju određenu rasu u odnosu na drugu, navodi se u predlogu.
Ali, s obzirom na potencijalne finansijske rizike, škole bi mogle da izbegavaju takve programe iz preterane opreza, prema mišljenju stručnjaka.
Konzervativne grupe su kritikovale privatne škole zbog kreiranja grupa afiniteta zasnovanih na rasi, nudi kurseve koji istražuju teme poput nauke kroz prizmu rase, ili podučavanja o pravima LGBT osoba.
Te aktivnosti ne bi ugrozile status privatne škole koji je oslobođen poreza prema predlogu, ali nastavnici bi mogli i dalje da budu oprezni da se njima bave, kako bi izbegli bilo kakav prizor kršenja direktive, rekla je Amy Berman, advokatkinja koja je radila u odeljku za obrazovne prilike u Ministarstvu pravde pod administracijama obe velike političke opcije, uključujući i kao njen glavni zamjenik.
Predlog bi imao “hladan efekat ili anticipativnu poslušnost, što je užasno za sve učenike,” rekla je Berman, koja je sada zamenik direktora Nacionalne akademije obrazovanja, istraživačke organizacije.
