Ocene čitanja u osnovnim i srednjim školama bile su na niskom nivou još od poremećaja izazvanih pandemijom, pre više od pet godina. To se počinje menjati, prema novom izveštaju kompanije za testiranje NWEA.
Najnovija analiza njihovih MAP Growth testova pokazuje da su ocene iz čitanja kod razreda od predškolskog uzrasta (K) do osmog razreda blago porasle između proleća 2025. i proleća 2026.
Ocene iz matematike na tim testovima, koje su od pandemije polako rasle, nastavile su da rastu kod uzrasta K-5, ali su stagnirale kod srednjih razreda.
„Za mene, ovo je, otvoreno rečeno, situacija staklo do pola prazno ili staklo do pola puno, u zavisnosti od toga koliko optimistično želite da budete“, rekla je Megan Kuhfeld, direktorka modeliranja rasta i analitike podataka u NWEA i autorka izveštaja.
„Rast čitanja sugeriše da «okrećemo ćošak»“, izjavila je. „Ali to je samo mali napredak, koji pokriva između 15 i 33 odsto gubitka znanja koje su učenici pretrpeli, u zavisnosti od razreda. Ocene čitanja u razredima 1–8 i dalje su ispod nivoa pre pandemije.“
„Ovo je dobar znak i ne želimo samo da kažemo: ‘Pa, stvari su rešene’“, rekla je Kuhfeld.
Rezultati dolaze dok drugi nacionalni i međunarodni testovi ukazuju na moguće napretke kod mlađih učenika — čak i dok stariji učenici izgleda da imaju više poteškoća.
U junu je NAEP-ova dugoročna analiza pokazala da su devetogodišnjaci napredovali u čitanju i matematici, dok su rezultati trinaestogodišnjaka u oba predmeta ostali isti.
Ali drugi podaci pokazuju da stariji tinejdžeri gube teren. Rezultati čitanja na Programu za međunarodno testiranje učenika (PISA), objavljenom ovog meseca, pale su za 14 poena kod američkih petnaestogodišnjaka, što prevodi na otprilike šest ili sedam meseci novog učenja. Pad SAD bio je u skladu sa padom kod drugih industrijski razvijenih zemalja.
„I dalje postoji razlog za zabrinutost“, kaže Kuhfeld.
Postignuće se ‘fundamentalno promenilo’ u posle COVID ere
Možda se čini očiglednim da današnji učenici osnovne škole napreduju bolje nego prethodne kohorte koje su bile u vrtićima ili u prvom razredu tokom najvećeg dela pandemijskog perioda.
Deca koja su prošle godine bila u 1. ili 2. razredu nikada nisu iskusila mesecima učenja na daljinu ili su morala da uče čitanje preko ekrana.
Međutim, njihova sposobnost čitanja i dalje je niža nego kod učenika pre pandemije u osnovnim i srednjim školama, što sugeriše da se nešto „fundamentalno promenilo“ u posle-pandemijskoj eri, kaže Kuhfeld.
„Najveće pitanje za mene jeste da li ovo zavisi od toga šta rade škole? Ili je ovo posledica društvenih mreža, dece koja ne čitaju knjige kod kuće, roditelja na aplikacijama?“
To je pitanje kojim se stručnjaci za obrazovanje i analitičari redovno bave, jer NAEP, PISA i drugi veliki testovi pokazuju pad u čitanju koji traje više od jedne decenije. Pandemija je ubrzala pad, ali ga nije stvorila. Teorije o njegovom poreklu variraju od popuštanja savezne politike odgovornosti do porasta upotrebe društvenih mreža do trajnih efekata recesije iz 2008. godine.
Nova NWEA analiza ipak otkriva značajno svetlo: ocene iz čitanja kod najlošije rangiranih učenika, onih na 10. percentile-u, takođe su se poboljšale.
To predstavlja odstupanje od dosadašnjih trendova. Do 2025. godine jaz između najboljih i najslabijih učenika u čitanju je rastao, sa kretanjem lošijih rezultata najnižih učenika iz godine u godinu dok su najbolji ostajali stabilni. (NAEP testovi pokazuju sličan rastući jaz između najboljih i najslabijih učenika.)
Podaci za 2026. pokazuju da su učenici iz različitih demografskih grupa postigli napredak u čitanju, pri čemu su učenici crne i hispanske populacije i učenici iz porodica sa niskim primanjima ostvarili neke od najvećih dobitaka.
Ovaj rast, kako se navodi u izveštaju, predstavlja „obnovljan znak koji ukazuje na mogućnost oporavka.“
