Najnoviji međunarodni podaci predstavljaju raznovrsnu sliku za one koji se brinu o kapacitetima školskog sistema da mlade pripreme za fakultet i karire.
I u Sjedinjenim Državama i na globalnom nivou, više mladih 2025. godine uspešno se prebacilo na viši nivo obrazovanja ili na karijeru posle srednje škole nego pre deset godina, prema najnovijem kompendiju „Education at a Glance“ koji je objavila Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u utorak. Udeo mladih uzrasta 18–24 godine koji nisu ni radili ni bili na višem obrazovanju opao je sa 16% na prosečnih 14% u zemljama OECD, uključujući Sjedinjene Države.
Gotovo polovina mladih uzrasta 25–34 godina u zemljama OECD završila je visoko obrazovanje 2025. godine, što je porast u odnosu na 42% pre deset godina.
Sama u SAD-u, 39% mladih odmah posle srednje škole krenulo je na tržište rada, dok je 46% upisalo neki oblik visokog obrazovanja.
Međutim, OECD je takođe otkrio da više od 40% radnika sa određenim postsekundarnim obrazovanjem i 18% radnika sa postsekundarnom diplomom i dalje nema čvrste temeljne veštine iz pismenosti, numeričke pismenosti i onoga što OECD naziva „adaptivnim rešavanjem problema“. Ta mera, u okviru koje osoba može da definiše problem, da potraži informacije i primeni rešenje u različitim kontekstima, treba da odražava „evoluirajuću prirodu veština rešavanja problema potrebnih u današnjem složenom i digitalnom svetu“.
„Diplome su uvek važan signal onoga šta ljudi mogu da urade, ali nisu garancija za sve vrste veština koje su potrebne na radnom mestu“, rekao je Andreas Schleicher, direktor OECD za obrazovanje i veštine, tokom brifinga o podacima. „Pomoći mladima da steknu snažne temelje veština predstavlja jednu od najboljih garancija koje imamo. … Bolje veštine znače bolje poslove, bolji život.“
Visoki rukovodioci iz američkih kompanija rekli su Education Weeku da su veštine poput komunikacije, rešavanja problema, saradnje i prilagodljivosti nedostupne ili u nedostatku među mlađim radnicima.
Podaci OECD-a pokazuju da su osobe koje imaju visoke veštine iz pismenosti, numeričke pismenosti i adaptivnog rešavanja problema ne samo zarađivale više u proseku širom različitih zemalja, već su i ređe završavale u karijerama sa rigidnim rasporedom ili sa mogućnostom teleworkinga.
Godišnji kompendij OECD-a obuhvata podatke o obrazovanju od predškolskog do višeg obrazovanja i o obukama za radnu snagu u 38 zemalja članica Evrope, Azije i Amerike, kao i osam partnerskih zemalja sa ograničenijim podacima, uključujući Brazil, Kinu i Južnoafričku Republiku.
