Da li je nastava umetnost ili nauka?
Ovaj serijal istražuje to pitanje.
Umetnost koju oblikuje nauka
Margo Gottlieb, Ph.D., i Gisela Ernst-Slavit, Ph.D., primer su kako nastava može biti umetnost informisana naukom, tokom decenija provedenih u obrazovanju nastavnika. Najnovije su sarađivale na pisanju Academic Languaging: Engaging Multilingual Students in Content Area Learning (2026, Corwin) i mogu se kontaktirati na margogottlieb@gmail.com i gernst@wsu.edu:
Mi bismo rekli da je nastava umetnost koja se stalno informiše i usavršava kroz nauku. Kao nastavnici, naša profesionalna odgovornost je da ostanemo u toku sa aktuelnom teorijom i povezanim istraživanjima te da te nalaze pretvorimo u najbolje prakse, korisne instruktivne strategije i zagovaranje za naše učenike i njihove porodice.
Na primer, istraživanja su pokazala jake dokaze o kognitivnim, socijalno-emocionalnim, akademskim i ekonomskim koristima višestrukog jezika. Sa ovim znanjem, nastavnici mogu iskoristiti snage učenika sa višestrukim jezicima tokom celokupnog nastavnog ciklusa kako bi optimizovali njihovu uključenost i podržali njihove uspehe.
Razumemo i značaj sociokulturne teorije u oblikovanju konteksta učenja, razvoja učenika, identiteta i osećaja pripadnosti. Bez solidnih istraživanja, naša umetnost kao nastavnika—u dizajniranju i sprovođenju efektivnog kurikuluma, nastave i procene—bi bila umanjena.
Primenujući nauku u umetnost nastave, obrazovni radnici moraju biti osetljivi na lične portrete učenika kao polazište i pozadinu za učenje. Svaki učenik dolazi sa jedinstvenim iskustvima, poreklom i snagama, a efikasna nastava počinje od toga.
Kada nastava poveže ono što učenici donose iz doma i iz svojih zajednica, učenje postaje personalizovanije i značajnije. Učenici napreduju kada ih podstičemo da razgovaraju sa vršnjacima, istražuju nove ideje i biraju različite načine da pokažu šta su naučili—bilo kroz govor, pisanje, crtanje ili korišćenje tehnologije.
Istraživanja to potvrđuju, ali je upravo domišljatost i umetnost nastavnika ta koja to uspostavlja u život, stvarajući prostore za radoznalost učenika, saradnju i kreativnost.
Ovaj isti balans umetnosti i nauke primenjuje se i na procenu. Umesto da procenu doživljavamo kao nešto što se radi učenicima, nastavnici je mogu koristiti kao nešto što učenici rade sa nama i za sebe. To može značiti da učenici pomažu u postavljanju kriterijuma za uspeh, vođenje e-portfolija svog rada ili reflektovanje o sopstvenom napretku. Ove prakse pretvaraju procenu u alat za prikazivanje rasta i pomaganje učenicima da preuzmu stvarni vlasništvo nad svojim učenjem.
Jedan od najboljih primera ove povezanosti umetnosti i nauke jeste kako sada razmišljamo o akademskom jeziku. To više nije samo lista reči iz vokabulara. Umesto toga, istraživanja ga razumeju kao jezički izraz usmeren na akciju—dinamično, ciljano korišćenje jezika za komunikaciju, razmišljanje i učenje. Za učenike sa više jezika, ovaj pomak je snažan jer im omogućava da crpe iz svih svojih jezika i kulturnog znanja, podržavajući dublje učenje i jači osećaj identiteta. Nastavnici imaju važnu ulogu u stvaranju prilika za učenike da se uključe u autentičnu upotrebu jezika, dok istraživanja pokazuju da takvo angažovanje vodi ka trajnom razumevanju.
U praksi, to može izgledati kao učenici kako razgovaraju kroz matematičke probleme, razlikuju svakodnevna i tehnička značenja reči ili koriste terminologiju specifičnu za disciplinu u diskusijama i projektima. Kada ove zahteve jezika učinimo jasnim i damo učenicima prostor da vežbaju, nastavnici ne samo da pomažu učenicima da pristupe izazovnom sadržaju, već i potvrđuju njihove glasove kao sposobne i vredne. Tu se susreću nauka i umetnost—istraživanje nas vodi, ali je učiteljeva veština ta koja učenje čini moćnim i ličnim.
Na kraju, nastava je najučinkovitija kada su umetnost i nauka prožete. Nauka nam nudi teoriju, dokaze i proverene strategije; umetnost nam omogućava da prilagodimo, protumačimo i unovčimo te uvide za različite učenike u našim učionicama. Posebno za učenike sa više jezika, ova interakcija osigurava da akademski jezički izraz postane i put ka uspehu učenika i odraz bogatih jezičkih resursa škole, doma i zajednice.
Oboje su važni
Debbie Silver, Ed.D., je nagrađivana, iskusna nastavnica, autorka, humoristkinja i govornica. Napisala je četiri bestselera i brojna razna izdavačka dela o umetnosti i suštini podučavanja:
Naučila sam da podučavam slušajući svoje učenike, posmatrajući ih kako se suočavaju sa izazovima u učenju i vidеći ih kao jedinstvene male pojedince koji su učili na svoj način i svom vremenu. U prve nekoliko godina sam podučavala prave decu danju, a potom sam putovala na univerzitetske noćne kurseve kako bih pokušala da shvatim nauku koja stoji iza onoga šta treba da radim. Ponekad, ono što su me učili sa “visokog” mesta na univerzitetu nije se uklapalo u realnost mog podučavanja u siromašnoj, ruralnoj školi učenika iz porodica koje su bile opterećene svojim okolnostima i povremeno otuđene od školskog sistema.
Pronašla sam veću vrednost u pažljivom praćenju onoga što se dešavalo u mojoj učionici, izgradnji odnosa sa učenicima i nastojanju da shvatim kako da angažujem svoje učenike. Jedan od mojih junaka, Leonardo da Vinči, naglašavao je kontinuirani tok učenja i važnost izazivanja sebe. I imala sam više nego dovoljno izazova u sopstvenom učenju da me drži zauzetom… barem na neko vreme.
Kako sam postajala sigurnija kao edukator, počela sam da preispitujem da li su neki od proverenih politika, procedura pa čak i kurikuluma u najboljem interesu učenika. Da bih iznela svoje argimente, trebalo mi je više informacija, istraživanja i podataka da potvrde moja osećanja. Kada sam započela rad na magistarskoj studiji iz kurikuluma i nastave, radovalo me pronaći članke u časopisima, knjige, pa čak i predavanja o dubljim pitanjima i temama koje nikada nisam istraživala. Progutala sam znanje koje je već bilo dostupno i počela da isprobavam stvari o kojima nisam ni sanjala. Postala sam mnogo bolji učitelj i zagovornik svoje dece. To je bilo kao kada se uključi slavina koja nikada ne prestaje da teče.
Shvatila sam da najefikasniji nastavnici razumeju važnost i nauke i umetnosti podučavanja. Oni ostaju informisani o nastavnim strategijama zasnovanim na istraživanjima i koriste podatke da usmeravaju svoje odluke. Takođe koriste svoju kreativnost, intuiciju i interpersonalne veštine kako bi povezali učenike sa suštinskim idejama. Pomažu učenicima da razviju samopouzdanje zajedno sa važnim akademskim i SEL veštinama.
Kako se pokazuje, ni Da Vinči nije verovao samo u proučavanje nauke. On je teoretisao da je međuzavisnost umetnosti i nauke suština pravog razumevanja. Spojeni pristup omogućava nastavnicima da koriste dokazane tehnike i kreativno ih prilagode kako bi odgovorili na jedinstvene izazove i prilike koje se javljaju u učionici. Nakon decenija provedenih u učionici, mogu jednoznačno reći da su potrebni i umetnost i nauka kako bi se podržao uspeh učenika i na akademkom i na ličnom planu.
„Učionica je mesto i preciznosti i mogućnosti”
Lizzie Hetzer je konsultant za pismeno izražavanje sa statusom u Bruklinu i autor nastavnih programa, suosnivač Daffodil Hill Press i njenog Literacy Learning Collaborative, a autorka je i nadolazeće knjige kod Stenhouse-a o njenom ličnom putovanju u promeni njenog pristupa nastavi usmerene na pokret za proučavanje čitanja. Možete je kontaktirati na www.lizziehetzer.com i www.daffodilhillpress.com:
Razlog zašto volim da predajem, da razmišljam i da razgovaram o nastavi jeste što je to u mnogim aspektima i nauka i umetnost—na toliko različitih načina.
Kao nastavnik posvećen čitanju i pisanju, znam (čak i ako to nisam uvek znao duboko koliko bih želela) da decenije istraživanja otkrivaju kako deca uče da čitaju i pišu. Taj skup istraživanja nastavlja da raste, otkrivajući još uvida—a ponekad i izazivajući tradicionalno razmišljanje i običaje. Mogli smo da učimo i rastemo zajedno s rastom ovog istraživačkog tela. Ova prilika za kontinuirano učenje čini nastavu i zanimljivom i izazovnom.
Nastavnici takođe dobijaju ulogu naučnika. Sakupljamo podatke iz studentskih radova, razgovora, procena i posmatranja. Ti podaci postaju reflektor koji nam pomaže da jasnije vidimo sledeće korake. Na ovaj način i na druge načine, nastavnici su istraživači—stalno posmatraju, eksperimentišu i usavršavaju.
Iako osnova dokaza često daje informacije o tome šta je važno i zašto, ne uvek govori kako to implementirati u učionici. Tu nastupa umetnost. Donosimo odluke—šta da radimo, kada da to uradimo i sa kim. Najbolji nastavnici pružaju svoj pristup primeni najboljih praksi. Najbolji nastavnici ne samo da prikupljaju podatke, već stvaraju značenje iz njih.
Nastava je takođe duboko kreativan rad. Izmišljamo i usavršavamo rutine. Razvijamo vizuelne materijale, tradicije i lekcije koje ostaju. Pripovedamo priče i gradimo analogije koje oživljavaju složene ili nove ideje. Kreiramo pitanja koja ne samo da proveravaju razumevanje, već i podstiču diskusiju, dijalog i dublje razmišljanje. Koristimo radoznalost, iznenađenje, humor i maštu kao alate.
Na kraju, učionica je mesto i preciznosti i mogućnosti. Mesto gde se nauka o podučavanju i sama umetnost susreću.
Zahvaljujem Margo, Giseli, Debbie i Lizzie što su doprineli svojim mišljenjima.
Odgovori danas su odgovorili na ovo pitanje:
Kakav je vaš pogled na pitanje „Da li je nastava umetnost ili nauka?”
Razmislite o tome da dopunite neko pitanje koje bi bilo odgovoreno u budućem postu. Možete mi poslati jedno na lferlazzo@epe.org. Kada ga pošaljete, obavestite me da li mogu da koristim vaše pravo ime ako bude izabrano ili da li biste radije ostali anonimni i imate li pseudonim na umu.
Takođe me možete kontaktirati na X na adresi @Larryferlazzo ili na Bluesky na @larryferlazzo.bsky.social
Samo podsećanje; možete se pretplatiti i primati ažuriranja sa ovog bloga putem e-pošte. A ako ste propustili bilo koji od značajnih trenutaka iz prvih 13 godina ovog bloga, možete pogledati kategorizovanu listu ovde.
