Šta se dešava kada čarter škola otvori svoje prostorije unutar granica školskog distrikta? Da li to na opšti način šteti ili pomaže učenicima? A šta ako su dve čarter škole u istom području—ili dvadeset?
Ovo su neka od pitanja na koja nova studija grupe za istraživanje izbora školskog obrazovanja pokušava da odgovori.
Studija Nacionalnog centra za istraživanje pristupa obrazovanju i izbora (National Center for Research on Education Access and Choice) ispituje ukupni uticaj čarter škola na akademska dostignuća učenika, kako u čarter školama, tako i u tradicionalnim javnim školama u njihovom području. Ovaj pogled na nivou tržišta, koji meri i efikasnost čarter škola i to kako tradicionalne javne škole reaguju na konkurenciju koju čarter škole uvode, pruža donosiocima odluka uvid u to kada čarter škole mogu povećati ishode učenika, a kada to možda neće biti slučaj.
Mnogo rasprava o čarter školama fokusira se na takozvane efekte učesnika—da li učenik koji prelazi u čarter školu uči više zbog toga, rekao je Douglаs Hariš, profesor ekonomije na Tulane University i direktor ovog istraživačkog centra. Za ovu studiju, on je želeo da pogleda kako čarter škole utiču na celokupni obrazovni sistem.
„Ono što ovde posmatramo jeste šira koncepcija čarter efekata koja obuhvata i sve spinoff efekte i prelivenih efekata, poput konkurencije sa tradicionalnim javnim školama i uticaja čarter škola na zatvaranje škola,“ rekao je.
Ranija istraživanja su pokazala da čarter škole mogu poboljšati akademska dostignuća učenika u proseku—i onih koji ih pohađaju i onih koji ostaju u lokalnim školama distrikta. Ali to je prosek. Za onoliko distrikata koliko čarter škole poboljšavaju ishode, ima ih i onih gde je situacija suprotna, kazao je Hariš.
Postoji mnogo varijabilnosti unutar sektora čarter škola, od samih škola, do tipova učenika koje služe, do vrsta politika koje ih regulišu, i studija je otkrila da njihovi efekti na akademska dostignuća učenika značajno variraju.
To ima smisla s obzirom na to da čarter škole postoje i za različite svrhe osim poboljšanja rezultata na testovima učenika, rekao je Aleks Medler, izvršni direktor Nacionalne mreže za ovlašćivanje distrikata, grupe koja podržava školske distrikte koji nadgledaju čarter škole. Medler je takođe potpredsednik odbora distrikt škole Boulder Valley u Koloradu.
Kao primer, Medler ukazuje na svoj sopstveni distrikt, gde dve čarter škole koriste Core Knowledge Sequence (program čitanja koji naglašava izgradnju opšteg znanja učenika) i postižu visoke rezultate. Druga je Montessori škola. Ali ostale čarter škole u njegovom distriktu su alternativne škole za učenike koji su napustili školu ili su u riziku da to učine.
„Te škole neće biti u stanju da podignu performanse u odnosu na tradicionalne srednje škole, ali one mogu biti izuzetno uspešne,“ rekao je.
S obzirom na to, nije iznenađujuće da istraživanje otkriva širok raspon u delotvornosti, dodao je Medler.
U kojim okolnostima čarter škole poboljšavaju akademske rezultate svih učenika?
Dakle, koje karakteristike imaju distrikti u kojima su čarter škole dovele do poboljšanja ishoda učenika?
Istraživači su identifikovali 26 karakteristika koje su povezane sa efikasnošću čarter škola i analizirali podatke iz dvadeset godina iz stotina distrikata. Otkrili su nekoliko tema.
Prvo, čarter škole imaju najveći uticaj na rezultate učenika na testovima u distriktima gde su učenici već loše ostvarivali rezultate.
Verovatnoća da čarter škola izazove poboljšanje u ukupnom školskom ekosistemu veća je ako su škole i učenici već slabog učinka.
Ovo bi moglo objasniti zašto druga istraživanja o čarter školama pokazuju da su one posebno efikasne za učenike iz marginalizovanih sredina—jer su ti učenici verovatnije da pohađaju škole lošijeg učinka.
Mnoga državna pravila koja regulišu čarter škole ne čine se da utiču na to da li one povećavaju ocene na testovima u celom distriktu. Ipak, postoji jedan izuzetak: finansiranje škola. U distriktima gde su sredstva za školstvo veća kako za čarter škole, tako i za distrikta, i pozitivni efekti čarter škola na akademska dostignuća učenika su takođe veći.
Verovatno je to zato što distrikti ne mogu reagovati na konkurenciju koju čarter škole stvaraju, osim ako imaju novac da ulože u poboljšanja koja će povećati akademska dostignuća, kao što je zapošljavanje više nastavnika, rekao je Hariš.
Prethodna istraživanja sugerišu da javne škole reaguju na konkurentski pritisak koji stvaraju čarter škole, rekao je Hariš. Ono što nova analiza pokazuje jeste da njihov odgovor „deluje povezan sa iznosom novca koji imaju na raspolaganju za trošenje“.
Ovaj rezultat je značajan jer su neki kreatori politika čarter škole uzdizali kao meru uštede troškova jer one obično imaju manje sredstava po učeniku nego tradicionalne javne škole, rekao je Hariš.
„Ako [čarter škole] posmatramo samo kao operaciju uštede novca, verovatno će se to obiti o glavu jer i ove škole treba novac da bi funkcionisale, takođe,“ rekao je.
Na kraju, istraživači su otkrili da svi pozitivni efekti koje čarter škole donose imaju tendenciju da slabiju kako njihov broj raste. Čini se da kada čarter škole čine 50-60% tržišnog učešća, njihovi pozitivni efekti na akademska dostignuća učenika padaju na otprilike nulu.
Iako su te procene nepouzdanije jer postoji relativno mali broj distrikta koji imaju takav visok udeo učenika, rekao je Hariš, one se poklapaju sa osnovnom ekonomijom.
„Kada imate monopolistu, dodate samo jednog ozbiljnog konkurenta, to prilično menja tržište,“ rekao je. Dodavanje narednih škola neće imati isti uticaj kao i prvi.
