Učitelji preuzimaju sve veći teret brige o mentalnom zdravlju i dobrobiti učenika, oduzimajući vreme za nastavu i izlažući sopstveni rad riziku od sagorevanja, prema novoj studiji.
Gotovo 60% nastavnika kaže da su u periodu 2025-2026. godine posvetili više vremena podršci mentalnom zdravlju i dobrobiti učenika i njihovih porodica nego u jesen 2024, čime se povećava ukupno radno opterećenje, prema novom nacionalnom istraživanju koje je sprovelo gotovo 900 nastavnika javnih škola od 12 razreda, a koje je objavila istraživačka grupa RAND Corp.
Usluge podrške mentalnom zdravlju i ponašanju zauzimaju osam sati vremena nastavnika svake školske nedelje, kako unutar, tako i van radnog vremena definisanog ugovorom. (RAND nema uporednu tačku podataka za period pre školske godine 2025-26.)
Mentalne bolesti, izostajanje, apatija i mali angažman roditelja svi ostavljaju svoj trag: većina nastavnika K-12 je izvestila da problemi dobrobiti učenika sada predstavljaju umerene do ozbiljne probleme za njihovu nastavu, kako je RAND ustanovio.
„Izazovi postaju sve prisutniji u školama, pa nastavnici osećaju veću odgovornost da ispunjavaju potrebe,” rekla je Ashley Woo, suautorka studije. Nastavnici izveštavaju da učenici dolaze u školu sa više, i težih, problema u ponašanju i mentalnom zdravlju, dodala je Woo.
U većini škola savjetnici i psiholozi drže čak do dva puta veći broj učenika od preporučenog omjera—ostavljajući nastavnike da popune potrebe učenika koji čekaju dodatnu pomoć. „Vidimo da nastavnici preuzimaju te uloge upravo zato što su često u kontekstu gde deca nemaju pristup toj specijalizovanoj nezi,” izjavila je.
Emocionalni teret na učiteljima
RAND je utvrdio da pružanje ovih podrški može uzeti danak učiteljima. Među nastavnicima K-12, 96% je opisalo svoj posao kao „emocionalno iscrpljujući“, u poređenju sa nešto više od polovine sličnih obrazovanih profesionalaca u drugim oblastima. (RAND je uporedio odgovore nastavnika sa nacionalno reprezentativnom grupom od gotovo 500 slično obrazovanih radno aktivnih odraslih u istraživanju American Life Panel iz 2026. godine.)
Među nastavnicima koji su snažno verovali da nastava ima emocionalni trošak, 70% je izvestilo o čestom stresu na poslu i simptomima sagorevanja, a samo 16% planira da ostane u učionici dugoročno.
Nastavnici koji su pružali više podrške za mentalno zdravlje i ponašanje učenicima i njihovim porodicama bili su značajno skloniji da izveštavaju da nastava ima visok emocionalni trošak, i imali su veći rizik od sagorevanja na poslu.
Ovo pitanje postalo je prioritet nacionalnih sindikata nastavnika.
Jen Mazzocco, demokratska poslanica države Pensilvanije i bivša nastavnica engleskog jezika u Pittsburghu, pozvala je na veću državnu i federalnu podršku za usluge mentalnog zdravlja nastavnika i učenika na godišnjoj skupštini Američke federacije nastavnika (AFT) u julu, gde je sindikat ove godine stavio naglasak na zagovaranje mentalnog zdravlja.
„Korišćavamo vreme za ručak da prevodimo materijale za učenike koji uče engleski jezik ili da završimo pisanje naših IEP-ova. Provedemo vreme priprema pokušavajući da utešimo učenike da bi mogli prebroditi dan,” rekla je Mazzocco. „Ne bismo trebali biti opterećeni da rešavamo ove probleme sami.”
Sa druge strane, nastavnici u jakim, podržavajućim školskim zajednicama mogu imati niži nivo stresa i sagorevanja čak i kada se suočavaju sa velikim radnim opterećenjem, prema Andreasu Schleicheru, direktoru za obrazovanje i veštine u Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), koji proučava pitanja radne snage nastavnika na međunarodnom nivou.
„Mnogo od ovoga zaista se svodi na kvalitet odnosa: gde nastavnici dobro sarađuju sa svojim učenicima … gde su njihove veze sa roditeljima jake, gde nastavnici imaju direktora koji gradi odlične timove na poslu i zaista se fokusira na liderstvo u nastavi,” rekao je Schleicher. „Nije raketna nauka osigurati da nastavnici mogu dobro da obavljaju svoj posao i da se osećaju podržani u svom radu.”
