Kroz smanjenje broja upisa i konkurenciju za učenike, neki okruzi su otvorili sopstvene mikroškole kako bi zadržali i privukli porodice.
Međutim, superintendental u Indijani ide još dalje i pokreće mikroškole — u suštini manje, inovativne škole koje su tradicionalno bile čarter ili privatne — po celoj državi. Okružni administrator Eastern Hancock, George Philhower, koji vodi školu sa 1.200 učenika, dobio je čarter u skladu sa državnim zakonom o čarter školama radi osnivanja statewide mreže mikroškola. Philhower je i superintendant Eastern Hancock i izvršni direktor novog Indijanskog kolaborativnog mikroskolskog projekta.
Ovakav aranžman omogućio je distriktu da sarađuje sa lokalnim organizacijama i otvara škole na različitim lokacijama, od kampus univerziteta do crkvene zgrade u malom gradu.
Education Week je razgovarao sa Philhowerom o tome kako njegova mreža funkcioniše i zašto bi ovakav pristup mogao pomoći distriktima da se takmiče za učenike kada roditelji imaju sve više obrazovnih opcija. Ovaj razgovor je uređen radi dužine i jasnoće.
Kako mreža mikroškola uklapa u okrug?
Kada smo pokrenuli projekat, želeli smo da bude delimično odvojen od okruga, ali da ipak radi u saradnji s njim. Postoje distrikti koji uvode mikroškole unutar same škole. Naš projekat je potpuno zaseban LEA (lokalna obrazovna agencija).
Postoje zanimljivi aspekti mikroškola, ali kada je reč o finansijskoj stabilnosti, potrebna je mreža koja ih podržava sa administrativnim servisima. Želeli smo i mogućnost proširenja van okruga Hancock. Zato imamo čarter koji nam omogućava postavljanje mikroškolskih lokacija bilo gde u državi Indiana.
Imamo poseban odbor. Kao i svaki drugi čarter u Indijani, to je neprofitna organizacija tipa 501(c)(3). Imam svoj izabrani školski odbor distrikta, a zatim su dva od pet članova tog odbora na imenovanom odboru mikroškola.
Trenutno, Indijanski kolaborativ mikroskola nadgleda pet škola. Kakve su one?
One su sve jedinstvene. Naša vizija je da svako dete može da krene u školu koja deluje kao da je dizajnirana baš za njega. Jedna od njih otvorena je 2025. godine u kampu. Ima 70 učenika, a do kraja te godine na listi čekanja za tu školu bilo je 140 dece.
Jedna škola bila je privatna škola prošle godine i veoma uspešna, uz mnogo zadovolјnih porodica, ali je bila mala. Zato su pristupili našem okrilju i već je postojala velika saglasnost u viziji; sada, nastavniku koji vodi tu ustanovu nije potrebno da brine o platama i sličnim stvarima. Samo mogu da posvete posao radu sa decom.
A zatim, imamo lokaciju u Randolph County, koja se nalazi u blizini granice sa Ohijom, a ta se škola ostvaruje u partnerstvu sa drugim distriktom i nalazi se zajedno unutar jedne njihove osnovne škole.
Naša preferencija je da sarađujemo i sa lokalnim distriktom kroz inovacijski dogovor, jer sve veći broj porodica bira kućno školovanje ili online obrazovanje, često jer nema drugih opcija. Ako možemo da sarađujemo s distriktom kako bismo iskoristili naš čarter kroz inovacijski dogovor, možemo pomoći da povratimo decu koje su ranije gubili.
Da li otvaranje mikroškola van granica vašeg distrikta deluje kao agresivan potez protiv drugih distrikata?
Sigurno postoje distrikti koji bi želeli da ovo ne radimo. Spremni smo da sarađujemo sa bilo kojim distriktom i verujemo da možemo pomoći većini jer mnogi danas gube decu. Verovatno ima onih koji vole monopol i koji se boje svega što izgleda drugačije, pa bi radije da to ne postoji. Ali naša želja je da sarađujemo sa postojećim distriktima, jer roditelji u većini slučajeva vole upravo taj distrikt.
Koje ste pouke do sada izneli?
Moramo da poboljšamo odnose sa javnošću i marketing kako bi ljudi znali da je ovo opcija i da poruke budu jasnije, jer izbor škole zaista jeste složen, i mi želimo da ljudi čuju tačnu poruku.
Treba da razmišljamo ne samo o ličnom prilagođavanju već i o mogućim tematskim smernicama. Dok razmišljamo o tome kako pomoći distriktima da ponovo pridobre decu, mogućnosti su beskonačne. Mogla bi postojati mikroškola posvećena izvođačkim umetnostima. Mogla bi postojati specifična sportska mikroškola. Mogla bi postojati STEM mikroškola. Samo je potrebno nazvati, i mogli bismo stvoriti školu koja je relevantna za decu koja su zainteresovana za te oblasti.
Da li biste preporučili ovu strategiju mikroškola drugim distriktima?
Kratak odgovor je da. Svako dete treba da ima priliku da ide u školu koja izgleda kao da je dizajnirana baš za njega. Mislim da je naša dužnost da otkrijemo kako to treba da izgleda. A „baš za njih“ ne znači da to bude svakodnevno kao tema park. Ali ovo je prostor gde se osećam dovoljno sigurno da rastem. Mislim da su mikroškole dobar način da dođemo do toga.
Da li ova strategija pomaže distriktima koji osećaju pritisak konkurencije od privatnih škola, čarter škola i virtuelnih škola?
Potpuno. U Indijani deca mogu da idu u školu gde god žele. Četrdeset posto učenika Eastern Hancock dolazi izvan okruga. Želim da njihove porodice osećaju da smo mi najbolji izbor.
