Kako je generativna AI ušla u učionice širom zemlje, zagovornici i skeptici ponudili su potpuno različite vizije uticaja te tehnologije na učenje učenika.
U najboljem mogućem scenariju, AI bi konačno mogla da personalizuje nastavu za svakog učenika, sarađujući sa decom na specifičnim vestinama koje im trebaju i dajući ciljane povratne informacije. U najgorem slučaju, AI preuzima deo procesa učenja i oslabljuje učeničku kreativnost i sopstveni glas.
Međutim, nova analiza sve većeg istraživanja o AI u obrazovanju pokazuje da realnost nije tako jednostavna, niti binarna.
Istraživači sa AI Huba za obrazovanje, delu Stanfordovog Akceleratora za učenje, analizirali su 52 randomizovana kontrolna ispitivanja i kvazieksperimentalne studije koje su ispitivale uticaj korišćenja generativne AI od strane učenika i nastavnika na akademska postignuća učenika u osnovnim i srednjim školama i visokom obrazovanju, percepciju njihovog iskustva u učenju i socijalno-emocionalne ishode. Rad je dopuna sličnoj recenziji sprovedenoj u martu ove godine.
Neki načini primene izdvajali su se kao obećavajući, ali gotovo svi su nosili određene napomene i upozorenja.
Kada su učenici koristili generativnu AI za podršku učenju, na primer za generisanje objašnjenja pojmova ili zadataka za vežbu, to je uglavnom vodilo ka boljim učenjama nego kada su alate koristili da završavaju svoj rad. U celini, međutim, ni jedna ni druga upotreba nisu vodile do dosledno pozitivnih ishoda.
Nastavničko korišćenje generativne AI može povećati količinu i kvalitet povratne informacije učenicima, pa čak i poboljšati njihove ishode. Ali može imati i neželjene posledice. Najmanje jedna studija je utvrdila da korišćenje AI od strane nastavnika može smanjiti motivaciju i samopouzdanje učenika.
„Možete ovaj alat koristiti na toliko različitih načina. Neki od tih načina mogu biti dobri za učenike, a neki mogu biti loši po njihovo učenje i razvoj,” izjavila je Susanna Loeb, profesorka na Master programu za obrazovanje Stanfordovog univerziteta i saradnica na izveštaju.
Procenu uticaja AI na obrazovanje, dodala je, je poput procene uticaja papira na učenje.
„Da li je papir dobar ili loš? Pa, zavisi kako ga koristite,” rekla je.
„Još više komplikuje sliku nedostatak visokokvalitetnih studija sprovedenih u školama SAD-a, K-12. Samo 10 od 52 studije ispitivalo je učenike ili nastavnike iz SAD-a, pa zaključci pregleda ne bi trebalo da se daju široko generalizovati,” pišu autori.
„Istraživanje na ovom polju je još u veoma ranoj fazi,” rekla je Loeb. „Biće dugo vremena pre nego što budemo mogli da kažemo: ‘Znamo kakav je uticaj AI alata na učenike.’”
Pregled donosi nova otkrića o AI usmerenoj na učenike i nastavnike
Relativno malo studija o korišćenju generativne AI u obrazovanju može da izvede uzročno-posledične zaključke o ishodima učenika. Od 1.686 radova u istraživačkoj bazi AI Huba, samo 52 su ispitale uticaj konkretnih intervencija.
Generalno, istraživanja o AI u obrazovanju su mutna. Nedavni audit meta-analiza o uticaju AI na učenje u učionici identifikovao je radove kao pogrešne i nepouzdane kao vodiče za donosioca odluka.
To čini rad AI Huba koji pretražuje dokaze posebnim u ovom području, rekla je Elizabeth Tipton, profesorka statistike i nauke o podacima na Northwestern University, koja nije učestvovala u meta-analizi. „Ne samo zbog nalaza,” dodala je, „već i zato što je jasno da postoji veoma mali broj studija koje ispunjavaju kriterijume koje bismo trebali da zastupamo u našim školama.”
Novi radovi dodani od poslednjeg pregleda potvrđuju ideju da škole treba da budu oprezne sa AI chatbot-ima, dodala je Loeb.
„Ako nismo pažljivi sa chatbot-ima, oni zaista mogu da oduzmu deo procesa učenja, jer je veoma primamljivo da predate učenje chatbot-u kako bi on nešto proizveo,” rekla je. Drugi nalazi iz pregleda pokazuju da učenici mogu misliti da uče više uz AI podršku, čak i kada to nije tako.
Ova ažurirana analiza takođe ispituje varijacije u dizajnu i isporuci AI alata: Da li određene karakteristike čine alat delotvornijim? U kom trenutku obrazovnog procesa učenici treba da se oslone na AI? Da li su alati namenjeni obrazovanju efikasniji od alata opšte namene? Nema jasnih odgovora na nijedno od ovih pitanja, ali neki radovi sugerišu da prilagodljive mogućnosti, interaktivnost i strukturirano vođenje mogu poboljšati učenje.
Nije iznenađujuće da istraživanje još uvek nije identifikovalo konkretnu listu karakteristika koje razlikuju korisne AI alate od štetnih, rekao je Sina Rismančijan, докто-doktorant na Univerzitetu Kalifornije, Irvine, School of Education. Rismančijan je radio na istraživanju AI u nastavi matematike koje je uključeno u Stanfordov pregled.
„Te karakteristike se menjaju u zavisnosti od zadatka u učenju i od toga kako korisnik želi da AI podrži cilj učenja,” rekao je. Sada Rismančian sprovodi novo istraživanje, radeći sa kompanijom koja nastavnicima omogućava da kreiraju sopstvene chatbote. Do sada je ipak teško identifikovati zajedničke osobine koje dele efikasniji chatboti u poređenju sa onima koji ne podržavaju učenje učenika,” kaže on.
Tipton takođe ističe da nema smisla očekivati da će neki pojedinačan alat odmah biti „brzo rešenje.”
„Stvarno je teško unaprediti učenje učenika,” rekla je, bilo uz tehnologiju ili bez nje.
Stanfordov pregled je takođe otkrio neke suprotstavljene rezultate u pogledu korišćenja AI od strane edukatora.
„Imamo dokaze da alati za nastavnike mogu da uštede vreme i proizvedu visokokvalitetan rad,” rekla je Loeb. „Međutim, ovog puta smo videli dokaze, slične onima za učenike, da ako novi nastavnici koriste alate, ponekad učenici to ne vole toliko ili nisu toliko motivisani lekcijama koje proisteknu. I nismo sasvim sigurni zašto.”
Verovatno je da razvijanje lekcija i materijala sopstvenim snagama pomaže nastavnicima da razviju važne veštine, rekla je Loeb, a korišćenje AI u te svrhe predstavlja skraćeni put kroz taj proces učenja.
Kako škole treba da se nose sa veoma oskudnim dokazima?
Nalazi Stanforda nude implikacije istraživačima koji proučavaju korišćenje AI u obrazovanju — i školama koje donose odluke o tome kako, ili da li, da uvedu nove tehnologije.
Uzročno-posledično istraživanje sprovedeno u SAD-u u školama K-12, koje čini samo petinu sadržaja pregleda, „toliko je mali broj studija,” rekla je Tipton.
„Potrebno je mnogo više rada,” dodala je, osvrćući se na koristi, ali i potencijalne štete. „Dodala je da bi takav rad zahtevao ubrzano finansiranje.”
Vođe u ovoj oblasti pozivaju i na to. Prošlog meseca, Savez za inovacije u učenju (Alliance for Learning Innovation), koalicija nevladinih organizacija, istraživača, praktičara, finansijera i lidera iz privatnog sektora, objavio je izveštaj koji zagovara da federalna vlada uloži u istraživanje radi razvoja sigurnih i učinkovitih AI alata za upotrebu u učionici.
Donosioci odluka treba da dobiju više istraživanja o tome kako AI alati funkcionišu kada se koriste u praksi, u realnim K-12 okruženjima, rekla je Loeb. To bi moglo značiti dublje ispitivanje uloga obrazovnih radnika u posredovanju učenikove interakcije sa AI, kako iskoristiti alate za njihove specifične snage i kako prihvatiti varijabilnost među učenicima, dodala je.
„Činjenica da moramo sada da se upuštamo u donošenje odluka usred ove nove tehnologije predstavlja problem,” rekla je Tipton. „Zašto bismo bili spremni da prihvatimo ovaj rizik u školama ako ne znamo?”
Rismančian, sa UC Irvine, rekao je da mu se čini da pristup koji su primenile škole u Njujorku, zabranivši studentima pristup generativnoj AI za niži i srednji uzrast, a ograničavajući pristup za gimnazijalce, predstavlja zanimljiv balans.
„Jedna stvar koju bih zagovarao jeste oprez, uz ideju eksperimentisanja na umu,” rekao je. „Nije to neka jednokratna odluka na koju se završava.”
Loeb je potvrdila tu tačku. Ako škole odluče da koriste AI, moraju to učiniti strateški i pažljivo pratiti implementaciju, rekla je. „Postoji mnogo dokaza da, ukoliko se ti alati ne koriste pažljivo, mogu da smanje učenje.”
